небески прстен

MEĐUDNEVICA Nekada je Srbija bila prepuna verovanja, običaja i praznika čije je obeležavanje sezalo duboko u prošlost našeg naroda. Neke od ovih tradicija održale su se i do današnjih dana. Autor: Dnevno.rs | 29. avgust. 2015.            Danas počinje Međudnevica! Reč je o periodu između Velike i Male Gospojine, pa se ovo vreme još naziva i Međugospojinci i za njega se vezuje veliki broj narodnih verovanja i običaja.  Veruje se da je ovaj period najbolji za branje svih plodova. Ovih dana je voće najbolje, trave najlekovitije i sve što sazreva treba tada brati i spremati za zimu. Veruje se da je su ovo dani sa najviše sunca, pa se u mnogim krajevima Srbije i do danas se održao običaj branja lekovitih trava i bilja koje treba da potraje preko cele zime.  Ako verujete u ove običaje, od danas pa sve do 21. septembra i Male Gospojine, imate vremena da naberete što više bilja, a vaš dom ne sme da ostane bez: kičice, hajdučke trave, cveta od lipe, drena, šipka, oskoruše i malih

Zašto smo sujeverni? | Priča o... | Novosti.rs

Verovanja: Narod mudriji od nauke | Reportaže | Novosti.rs

Legenda zove turiste | Turizam | Novosti.rs

Mitologija: Ko su karakondžule i kalikancari? Ova zastrašujuća i zla mitska bića uterivala su strah u kosti čitavom stanovništvu jugoistočne Evrope. Odakle potiču karakondžule ili kalikancari? Kalikancari (grč. kallikantzaroi) su zli goblini za koje se veruje da žive u podzemnom svetu i da izlaze na površinu tokom dvanaest dana Božića, od 25. decembra do 6. januara (od zimskog solsticija tokom dve nedelje kada Sunce "prestaje" sa svojim sezonskim kretanjem). Veruje se da kalikancari ostaju pod zemljom da bi isekli Drvo sveta, koje će potom pasti zajedno sa celom Zemljom. Međutim, prema predanju, taman kad su pri kraju sečenja, Božićna zora stiže i oni su u stanju da izađu na površinu kako bi uznemiravali smrtnike - zbog čega zaboravljaju na drvo. Konačno, 6. januara (po gregorijanskom kalendaru), Sunce ponovo počinje da se kreće i oni moraju da se vrate sečenju. Međutim, u povratku vide da se Drvo sveta za vreme njihovog odsustva zacelilo, tako da moraju da počnu ponovo ispo

OBIČAJI KOD SRBA – SEOSKA SLAVA (LITIJA)        SEOSKE SLAVE     Kao i srpske porodice i srpska sela imaju svoje slave(crkvena slava,litija,zavetina)Najrasprostranjenija i najznačajnija je nekada bila zavetina I seoska slava se praznuje u čast sveca zaštitnika sela a sama reč „zavetina“ navodi na pomisao da je praznik nastao u vezi sa nekim zavetom.Suočeni sa nekom katastrofom ili nesrećom koja je zadesila selo(epidemija ljudi ili stoke,grad,poplava) seljaci su se obraćali nekom svecu za pomoć zavetujući   mu se da će praznovati njegov dan ako usliši njihove molitve i to su činili svake godine. Za seljake je to bio i značajan društveni dogadjaj.Svečari su toga dana kada je vladalo veselo i svečano raspoloženje,primali mnogobrojne goste a celo selo je   bilo domaćin.Na sboru ili vašaru je svirala muzika,igralo s u kolu a mladi su se upznavali i zaljubljivali. Religijska sadržina zavetine se sastji u kolektivnoj molitvi koja se najčešće održava