SEOSKA SLAVA
OBIČAJI KOD SRBA – SEOSKA SLAVA (LITIJA)
SEOSKE SLAVE
Kao i
srpske porodice i srpska sela imaju svoje slave(crkvena
slava,litija,zavetina)Najrasprostranjenija i najznačajnija je nekada
bila zavetina
I
seoska slava se praznuje u čast sveca zaštitnika sela a sama reč
„zavetina“ navodi na pomisao da je praznik nastao u vezi sa nekim
zavetom.Suočeni sa nekom katastrofom ili nesrećom koja je zadesila
selo(epidemija ljudi ili stoke,grad,poplava) seljaci su se obraćali
nekom svecu za pomoć zavetujući mu se da će praznovati njegov dan ako usliši njihove molitve i to su činili svake godine.
Za
seljake je to bio i značajan društveni dogadjaj.Svečari su toga dana
kada je vladalo veselo i svečano raspoloženje,primali mnogobrojne goste a
celo selo je bilo domaćin.Na sboru ili vašaru je svirala muzika,igralo s u kolu a mladi su se upznavali i zaljubljivali.
Religijska
sadržina zavetine se sastji u kolektivnoj molitvi koja se najčešće
održava noć u oči praznika kada se seljaci okupljaju oko svetog seoskog
drveta(zapisa) ili kod
crkve.Domaćin slave ili sveštenik zapali sveću,uzme kadionicu sa
tamjanom i okadi sve učesnike obreda koji mole Boga da im podari
blagostanje u narednoj godini(bogatu letinu,plodnost stoke,dobro
zdravlje)
Potom je sledila LITIJA,nošenje krsta.
Formirala
se povorka(uglavnom od muškaraca)po utvrdjenom redosledu,koji nije
svuda isti.Krstonošama su podeljeni krstovi,ikone,crkveni barjaci i
pošto bi tri puta obišli oko glavnog zapisa ili crkve,učesnici liturgije
bi krenuli u obilazak seoskog atara.Idući kroz polja,pevali su i molili
Boga da im podari dovoljno kiše za rast useva.
Ophod se završavao kod glavnog zapisa odakle je i krenuo i tu se onda priredjivala kolektivna
gozba.Lomio se slavski kolač i deo prelomljenog kolača se davao
novoizabranom domaćinu slave a ostatak bi pojeli prisutni.
Коментари