Salivanje strave

 

Kod nje dolaze JAVNE LIČNOSTI, jer Selma "saliva STRAVU": Ako olovo potamni biće problema!

Dom Selme Kovačević u sremskom selu Nikinci za mnoge je adresa nade na koju pokucaju kada izgube kormilo nad sopstvenim životom.

Bolest, ljubavni problemi, finansijska "glavobolja", neobjašnjivi strahovi, košmarni snovi, bezrazložne svađe sa najbližima, mučna potraga za poslom, neispunjena želja za roditeljstvom - samo su neki od "prizora" koji se ukažu na komadiću olova koje ova žena izliva. I tako, kaže, saliva stravu. Nestaju brige kao rukom odnešene.

Selma je dar nasledila od bake iz Bosne, iz sela Glodi, odakle je stigla u Nikince kada se udala za Sremca sa kojim je u srećnom braku. Od tada je prošlo nekoliko decenija i njenim domom protutnjalo na stotine vapaja za pomoć. Iz cele bivše Jugoslavije, pa i šire.

Neko ih je urekao

LJudi koji mi se obraćaju za pomoć uglavnom sumnjaju da ih je neko urekao, da im je nešto uvračao ili namestio, ali ne znaju ko. Znaju samo da im je odjednom sve u životu krenulo naopako. Depresivni su, nesrećni, ne mogu da spavaju, osećaju agresiju, ne mogu da dobiju decu, imaju panične napade, dešavaju im se tragedije. Kada salijem olovo, sve vidim.

Dolaze i javne ličnosti, pevačice, političari, ljudi iz podzemlja!

Preko praga njene kuće redovno dolaze "obični" ljudi, ali i mnoge javne ličnosti. Dolaze kao na kafu kod najbolje prijateljice. Dok nam glasno nabraja imena pevačica, političara, pa i ljudi iz podzemlja koji su joj stalni gosti, gleda nas pravo u oči.

- Nevolja ne pita ko se kako zove i čime se bavi, a meni je svaki čovek isto vredan. Svakome želim da pomognem - kaže Selma.

Tri kapi vode i 30 grama olova

I mi smo stigli kod nje na "seansu". Da vidimo kako izgleda to salivanje strave u kome ljudi traže odgovor i rešenje beznađa u koje su zapali.

Selma odvrće slavinu i pušta da kap vode sklizne u metalnu šerpu. Zavrće slavinu. Opet je odvrće i "hvata" još jednu kap. Zavrće slavinu. Pušta da voda potekne po treći put i spoji se sa prethodne dve kapi. Stavlja šerpu na šporet. Pita za ime.

Spušta komadić olova u vodu, pokriva glavu peškirom, olovo se otopilo!

- Molim se dragom Bogu za vas. Neka mi kaže šta se sa vama dešava i šta je u vašoj glavi. Da vam Bog i svi sveci daju zdravlje - izgovara Selma i spušta kašikom komadić olova u vodu.

Ono se topi. Glavu nam prekriva peškirom, a ruke obmotava istom pamučnom tkaninom. Na glavu nam stavlja šerpu skinutu sa ringle. Olovo se, kaže, istopilo.

Ako olovo skroz pocrni - ne valja!

- Dobro je, sija se. Malo je potamnelo, ali to nije strašno. Ako skroz pocrni, ne valja. To znači da postoji neka težina. Problem. Blokada. Borba. Bolest. I onda mora još dva puta da se izlije, da bi se skinula ta tama i muke nestale - kaže Selma i pokazuje nam 30-ak grama olova koje je, navodno, ogledalo našeg stanja.

Olovo se umota u nešto crveno, voda zalije.

Dobijamo nove instrukcije - da tri prsta tri puta umočimo u vodu i da ih stavimo u usta. Vodom zaliva sobnu biljku.

- Ako se za godinu dana osuši, neće valjati. Ukoliko nastavi da raste i sačuva zelenu boju, biće dobro - naglašava Selma i prevrće šerpu naopačke, da stoji tako 24 sata.

Tek posle toga može da se opere. Daje nam olovo i kaže da ga umotamo u nešto crveno, stavimo ispod jastuka, prenoćimo na njemu i ujutru damo sve od sebe da se prisetimo sna. Važno je da kada se probudimo ne pogledamo prvo u prozor, jer ćemo zaboraviti šta smo sanjali. A san će nam razrešiti sumnje ili probleme koje imamo. Posle toga, olovo se baca u reku. Da oteče. I sa sobom odnese sve što nas je mučilo. Da više ne boli