небески прстен

http://svevlad.org.rs/rodoved_files/petrovic_kvalifikacija_slovenskog_rodnoverja_u_strucnoj_literaturi.pdf

Тенденције међусобних односа словенских народа у савременој етапи - Вести - Друштво - Глас Русије

Четвртак   Господин четвртин ЧЕТВРТКО ЧЕТВРТКОМ Била је то права мала лудница. Сваког четвртка у 15 сати, прво у београдском Дому синдиката а затим у Дому пионира, око 2000 деце хрлило је да се дружи с познатим и важним личностима не само тадашње Југославије. Ту су гостовали и космонаути, али и, рецимо, чувени Хор бечких дечака. Маскота сусрета четвртком био је лутак одговарајуће лепог имена Четвртко кога је направила Вукица Николин, покретао Ћира Животић, глумац Народног позоришта. Текст је писао Душко Радовић, а с Четвртком се на сцени дружио глумац Драган Лаковић. Та чаробна дружења четвртком с Четвртком трајала су од 1963. до 1980. године, и данас га се с осмехом сећају већ озбиљни људи. У језицима са планетарним називима дана у недељи четвртак је био (или је још увек) „дан Зевса / Јупитера / Тора (Донара)”. У грчком је првобитно име овог дана било hemera Dios „Зевсов дан” (облик Dios је генитив од Zeus ), али се оно врло рано изгубило уступивши место бр

Среда   Средина седмице С реда се у индоевропским језицима означава као „дан Хермеса / Меркура / Одина”, „четврти дан седмице”, „средина седмице” и „трећи дан седмице”.   Планетарни називи среде коришћени су у грчком и латинском, а данас се јављају у романским (осим португалског), германским (осим савременог књижевног немачког) и неким келтским језицима, у санскриту, хинду језику и албанском.   Првобитни грчки назив Хермоу хемера „Хермесов дан” није био у општој употреби па није ни сачуван у језику. Латински назив дикс Мерцурии „Меркуров дан” преузела је већина романских језика, па отуда француско мерцреди (од познолатинског Мерцури диес), италијанско мерцоледм, шпанско мийрцолес, румунско мийрцури.   Германски пандан грчког Хермеса и римског Меркура био је бог Один, па је зато среда у германским језицима „Одинов дан”. У шведском, данском и норвешком користи се назив онсдаг, у холандском Юоенсдаг, а у енглеском Эеднесдаy, будући да је у староенгл

  Дан по недељи Н азиви понедељка у индоевропским језицима могу се, према значењу, сврстати у следеће групе: „дан Месеца”, „други дан седмице”, „дан (који следи непосредно) после недеље”, „први дан седмице”, „почетак седмице”.   У планетарној седмици понедељком је владао Месец. Отуда се овај дан у латинском звао дизс Лънае, што је било преведеница ретког и данас потпуно заборављеног грчког назива хемйра Селйнес „дан Месеца”. Готово сви романски језици наследили су латински назив, па је тако понедељак у француском лунди, у италијанском лунедм, у шпанском лунес, у румунском лъни и тако даље.    Именица луна постоји и у словенским језицима. У некима је то уобичајена реч за Месец као небеско тело, на пример у словеначком, бугарском и руском, а код нас се она у значењу „месец, месечина” среће само у поезији, као, рецимо, у стиховима Алексе Шантића: Ја ћу миловати свилу њене косе, Уз бистру фонтану при сребреној луни. Иако на први поглед изгледа да је

Rodnovjerje Slavensko rodnovjerje ili rodna vjera definira oblik življenja stare slavenske vjere, s punom sviješću za ovdje i sada, za moderno doba (za razliku od starovjerja); odnosno, to je stalno razvijajući, evoluirajući oblik vjerovanja i duhovno-magijskih praksi koji se mogu mijenjati i prilagođavati potrebama modernog čovjeka, a koji se "nakon dugog vremena prisilne otuđenosti od prirode i indoktriniranog straha pred njom, vraća na svoje izvore", sa svjesnim odabirom i osobnim razlozima za takvu praksu, kao duhovno-magijskom konceptu koji crpi svoje izvore iz pretkršćanskih oblika vjerovanja slavenskoga duhovnog svijeta, no nije tek folklorni pokušaj rekonstrukcije ondašnjih vjerovanja i praksi, već oblik življenja koji slijedi prilagođene temelje stare slavenske vjere, s punom sviješću za moderno doba. To je sustav koji se razvija i prilagođava potrebama modernog čovjeka kao koncept vjerovanja i duhovno-magijskih praksi, predodžbi i obrazaca us

Rodnovjerna umjetnost Slike rodnovjerne tematike “Pozlaćivanje” - Dušan Božić “Ljiljani, Kupalska noć” - Jevgenij Kurbala (“Лилии, Купальська ночь” - Евгений Курбала ) “Volh” - Savčenko Igor Vladimirović (“Волхв” - Савченко Игорь Владимирович ) “Veles” - Andrej Klimenko (“Велес” - Андрей Клименко ) “Mjesec na nebu, medvjed u šumi, mrtvac u grobu” - Maksim Suharev (“Месяц в небе, медведь в лесу, мертвец в гробу” - Максим Сухарев ) “Morana” - Dušan Božić “Zakletva Svarožiću” - Boris Olšansky ( “Клятва Сварожича” - Борис Oльшанский) “Mati” - Nikolaj Rerih ( “Мать” - Николай Рерих) “Bog Groma - Perun” - Andrej Klimenko ( “Бог Грома - Перун” - Андрей Клименко) “Veles” - Igor Ožiganov (

http://www.archive.org/stream/slaveniudavnini01maregoog/slaveniudavnini01maregoog_djvu.txt

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1129271

Ивањдан - народни обичаји (плетење венчића) „Ивањдан је хришћански празник којим се обележава рођење светог Јована Крститеља, 7. јула по грегоријанском, односно 24. јуна по јулијанском календару. О Ивањдану плету се венци од ивањског цвећа, и њима се ките стаје, а уочи тог дана, чобани пале брезове лиле (ватре), па обилазе торове и овце где чувају стоку, а затим се пењу на висове и играју свакојаке игре око пободених ватри. Ово паљење машала за Ивањдан доводи се у везу са паљењем бадњака уочи Божића, чиме се хоће рећи да зимско, божићно сунце не сија тако високо као летње, ивањданско, нити онако топло греје. Плетењем венаца жели се рећи да је природа у развоју дошла до своје највише тачке (средина лета), и да се тим венцима природа овенчава. Ти венци уједно подсећају и младе да размишљају о свадбеним венцима. Девојке у венце ставе црвену ружу. Мисли се да је Ивањдан толико велики празник да се сунце три пута заустави тог дана. Црк