небески прстен

Дејан Стојиљковић, аутор романа: Константиново раскршће, Знамење анђела,Дуге ноћи и црне заставе -То је једна парадокслана ствар у нашем народу где се просечан Србин крсти највише пре него што тргне ракију а у цркву иде углавном кад је нека свадба или сахрана. Самим тим, многи који славе славу раде то на непримерен па чак и пагански начин, патријарх Павле је својевремено говорио како су славе претворене у „незнабожачке гозбе“ а имамо у последње време и феномен прослављања славе у кафани. Просечан Србин, нажалост, мало зна о свом свецу заштитнику, многи не знају ни тропар да издекламују на слави, што потврђује да истинских верника има мало и да смо још увек на некој чудној раскрсници између паганизма, православља и сујеверја. Још увек пљуцкамо против урока и износимо храну на гробља, што су пагански обичаји. Срби су пре свега сујеверан па тек онда верујућ народ.-

Slava – običaj slavljenja porodičnog sveca   Slava je pravoslavni običaj slavljenja porodičnog sveca. Ovaj običaj se najviše povezuje sa Srbima, koji smatraju slavu jednom od specifičnosti svoje kulture, iako slave postoje (mada nisu identične sa srpskom slavom) i u Makedoniji, delovima Bugarske u vrlo malom obimu u obe države, u Bugarskoj samo oko Timoka. Slava se sreće i kod katolika u Boki Kotorskoj, Konavlima, južnoj Hercegovini, Dalmaciji i Bosanskom Grahovu, kod Albanaca katolika, nekih Muslimana u Bosni i Sandžaku, pravoslavnih Vlaha, Goranaca i Hrvata na Kosovu. Pored porodične slave, postoje i crkvene, gradske, plemenske, pa čak i stranačke ili zanatlijske slave. Neki smatraju da je slava ostatak slovenskog paganizma koji je imao veliki broj bogova pre usvajanja hrišćanstva. Pošto su Sloveni dugo živeli u rodovskom društvenom uređenju, razumljivo je što se kod njih dugo očuvao kul

ŠTA KAŽU NARODNA VEROVANJA: Ako želite sina, ne sadite lipu u dvorištu! Narodni recepti za mušku decu kreću se od čaja od "kurička", preko bajanja u muški veš, do uticaja domalog prsta, ali se tu ne završavaju. Svi koji žele mušku decu mogu da saznaju kako da ih dobiju preko oglasa, vračara, pa i internet onlajn savetodavca Dan kad će na nekoj od lokalnih radio-stanica naručiti “Rodio se sin, mali gospodin” Srbi smatraju najznačajnijim u životu. Kad naručuju “Ti si ćerko tatin sin”, muškarci provode uz papagajsko: “Samo nek je živo i zdravo” . Ako se “upišulja” rodi još jednom, pozivaju se rođaci koji znaju “jednu ženu” ili “neki čaj”, valjan “recept” za muško. Šumadinci kreću u sela oko Kragujevca u kojima još uvek ima starina koji su “od bake naučili” bajanje “za mušku decu”. - Dolazi

  U Trebinju obavezna sarma, u Rogatici mladence ne daruju Republika Srpska nema drastične svadbene običaje, kakve praktikuju u nekim delovima sveta, ali može da se pohvali prilikama koje nigde nisu zabeležene i koje krase svadbeni dan. Etnolog Irena Medar kaže da su se svadbeni običaji vekovima menjali, a neki su potpuno zaboravljeni. Običaji koji su zadržani do sada su, dodaje ona, modernizovani i prilagođeni uslovima života. - Današnji način organizovanja svadbe dosta je izmenjen. Neki od običaja su se održali bez promena, kao što je prenošenje mlade preko praga ili bacanje jabuke preko kuće, iako je nekada teško otkriti smisao tih običaja. Jabuka se, na primer, bacala preko kuće jer se verovalo da se na taj način proteruje svađa, ali u nekim krajevima se u jabuku stavlja novac, pa to onda simbolizuje sreću – kaže ona.   Mladenci u fij

Vodnjika – voćna turšija – eliksir mladosti naših predaka   Vodnjika je jedno od najstarijih zdravih pića naših predaka. Pravi se od šumskih plodova i divljeg voća. Pročitajte zašto je cene od davnina i kako da je napravite. Ako redovno pijete ovaj zdravi fermetisani napitak kažu da možete doživeti duboku i lepu starost, posebno ako za vodnjiku birate divlje plodove, koji rastu na nezagađenim područjima. Vodnjika (ili kako je neki zovu venovača) je puna enzima, minerala i vitamina, a obično je pripremaju u oktobru i novembru. Vodnjika kao eliksir mladosti Ovaj napitak je vrlo zdrav, jer se obično priprema od divljeg bobičavog voća, koje je bogato vitaminom C i antioksidantima. Jedan je od najvažanijih napitaka zimi, jer efektivno štiti od gripa i prehlada. Zahvaljući divljem, jakom i vrlo zdravom voću vodnjika je carica kada je u pitanju jačanje imuniteta. Čak je koriste kod problema sa mokrenjem, probavom (posebno zatvorom), iskašljavanjem, … Ovaj napitak ubrzava metabolizam, do

Vlaška magija, britanski druidi i turizam   Vlaška magija je često razlog zbog kojeg turisti izbegavaju boravak na selu u Istočnoj Srbiji. Šta možemo učiniti da iskorenimo ovu pojavu kako bi se turisti osećali bezbedno? Ili možda treba razmišljati malo drugačije… Sada je ovako: Zla baba vračara koja će staviti mačiji rep u napitak; a možda može ovako: Prema tradiciji staroj više od 2.000 godina ova baka prikuplja lekovite trave Homolja koje koristi u lečenju; na fotografiji je mačka koju je baka uspešno izlečila svojom terapijom. Za vračare u Timočkoj krajini i vlašku magiju su gotovo svi u Srbiji čuli, međutim, to je nešto što niko ne voli. Ljudi zaziru i beže od toga. To je nešto strašno, primitivno i odvratno. Zle babe koje će nam uništiti život i staviti nešto u kafu. Rituali

Нико се сем Срба не гости на гробљу Презвитер из Чачка Владе Капларевић, који је теологију завршио у Москви, сведочи да Руси никад не износе храну на гробове предака Чачак – Изношење хране на гробове предака је својствено многобожачким религијама, не приличи православним Србима, нити то данас ради иједан други народ на свету. Сутра, на Задушнице, на хумке почивших ваља понети жито, вино, свећу, тамјан и молитве, а све друго није у духу православља. Ову поруку, дан уочи великог православног празника, понавља и Владе Капларевић, презвитер на служби у Чачку, који је теологију студирао у Москви. – Верници у Србији акценат стављају на обичаје који су у вези са одласком на гробље и, уместо о молитви, размишљају о храни, пићу и цигаретама које ће изнети на гробове својих упокојених. Тако бацају велики новац на штету, не на корист предака. Црква и свештенство СПЦ небројено пута говорили су о овом феномену у Срба, али се још одржао – каже Владе Капларе

  Дуња Матић Београд, Србија СРПСКИ КАЛЕНДАР Путујући кроз векове и народе, откривали смо многе тајне древних календара, а сада ћемо се осврнути на наш српски календар. Реч „календар“ има корен у нашем језику, јер је ова сложеница настала од две наше познате речи „коло“ и „дар“, а постоје многе речи настале од именице коло. У прастарој индијској митологији ћерка сунчевог божанства Индре звала се Календа и као Вишнуова миљеница сваке године је препорађала младо сунце; зато се може рећи да је колевка те речи у санскрту, али пошто имамо велики број изведених речи од основе „коло“, можемо је слободно уврстити и у наш српски речник. У нашем народу постоји огромно календарско знање, сачувано у митологији, епској поезији, обичајима и свакодневном животу. Човек је био стопљен са природом

Da li znate zašto slavimo rođendane? Da li ste se nekad, makar na tren, zamislili zašto slavimo rođendane? Otkrijte istorijske hipoteze o proslavi rođendana. Prvi su počeli Egipćani Kada su faraoni krunisani, smatralo se da su “prešli” u bogove. Ova promocija je bila važnija od dolaska na svijet i rođenja, a naučnici tvrde da su upravo faraoni (3.000 godina pne) prvi pominjali pojam “rođendan”. Ali u njihovom slučaju je to bila inicijacija i krunisanje. Grci dodali svjećice Grci su prinosili Artemidi mjesecolike kolače u čast lunarne boginje. Da bi što vjernije prikazali sjaj mjeseca, Grci su zapalili svijeće i stavljali ih na te kolače-darove. Grci su najvjerovatnije preuzeli ideju o proslavi rođenja od Egipćana, kao proslavi svojih bogova i boginja. Hrišćani su smatrali da se rođendani paganski običaji U skladu sa vjerovanjem da su ljudi rođeni sa “prvobitnim grijehom” i proslave rođendana su, po hrišćanskim vjerovanjima,

Вештице некад и сад ЈЕЗЕРЦЕ, МЕСЕЧЕВО Осим што се помињу на филму, у књижевним делима епске фантастике и другде, древни пагански култови који се тичу вештичарења, и даље имају следбенике оћ вештица је прошла. У многим земљама све се одиграло као нека врста шаљиве светковине. Уз бомбоне и друге слаткише, у костимима, с издубљеним бундевама и свећом унутра. Ова врста вечерње или ноћне забаве проширила се светом и захватила и нашу земљу. Потекла је, иначе, од старих Келта и паганских обичаја уочи празника Свих светих западне хришћанске цркве. Обичај се, ипак, претворио у један облик велике светске забаве. Истини за вољу, страх у кости улио је амерички филмски редитељ Џон Карпентер снимивши хорор филм „Ноћ вештица” (1978). Видевши колико је бојазан од вештица велика, филмови су се низали, сејући уж