Дејан Стојиљковић

-
Дејан Стојиљковић, аутор романа: Константиново раскршће, Знамење анђела,Дуге ноћи и црне заставе

-То је једна парадокслана ствар у нашем народу где се просечан Србин крсти највише пре него што тргне ракију а у цркву иде углавном кад је нека свадба или сахрана. Самим тим, многи који славе славу раде то на непримерен па чак и пагански начин, патријарх Павле је својевремено говорио како су славе претворене у „незнабожачке гозбе“ а имамо у последње време и феномен прослављања славе у кафани. Просечан Србин, нажалост, мало зна о свом свецу заштитнику, многи не знају ни тропар да издекламују на слави, што потврђује да истинских верника има мало и да смо још увек на некој чудној раскрсници између паганизма, православља и сујеверја. Још увек пљуцкамо против урока и износимо храну на гробља, што су пагански обичаји. Срби су пре свега сујеверан па тек онда верујућ народ.-

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Stare reci i zaboravljeni izrazi

-
ПОДСЕТНИК СТАРИХ РЕЧИ И ЗАБОРАВЉЕНИХ ИЗРАЗА А абаџија – занатлија, претеча шнајдера, који израђује: сукнене прслуке, чакшире, гуњеве, копоране и слично абер – вест, глас; ширити аброве, преносити аброве-оговарати, отрцавати; аброноша-особа која трачара около и својом причом загорчава неком дан абсец , абсоц – лепа повећа стаклена округла тацна са постољем за колаче aбриктовати – 1. преваспитавати и доводити неког у ред ,  2. обрађивати или равнати даску  на столарској машини „абрихтеру“. аван – посуда у којој се туца паприка или шта друго за кухињу и кување аванзовати – напредовати у служби, добити боље радно место авијон – 1. авион, а`ероплан, ајроплан. Израз: „к`о авион“-згодна девојка авлар – посластичар, производи алву, баклаве, шампите, кремпите, колаче и без акохолно пиће бозу, а лети шором гура колица са сладоледом. Цена једне кугле, ако се нема пара, је једно свеже (украдено) јаје. авлија – ограђен простор око куће, патосано двориште, капиџик, вел
Прикажи све

ЉУБАВНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

-
Слика
ЉУБАВНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ Подсетник: Према  Вуку Стефановићу Караџићу  народне лирске песме су женске песме. Рекао је да њих певају ,,не само жене и ђевојке него и мушкарци и то највише по двоје у један глас. Женске пјесме, каже даље Вук, пјева и једно или двоје само ради свога разговора … и зато се у пјевању женских пјесама више гледа на пјевање него на пјесму…” Најбројније су, свакако, љубавне песме. Мислим да ти је разлог јасан   Овим песмама се исказивала љубав према особама супротног пола. Љубавне песме превазилазе све друге видове лирског изражавања у народној књижевности по бројности, лепоти и разноврсности свог садржаја. Пуне су нежности и топлине, срећних узлета и многих нада, великих и тајних жеља и чежњи. С друге стране, неретко се у њима могу наћи и бол и патња чији је узрок у несрећној љубави и растанку. Живот је неодвојив од поезије, а поезија своје мотиве проналази у самом животу. Отуд и проистиче чињеница да нису све љубави срећне. Мотив несрећне љубав уве
Прикажи све

Dizanje ili ispijanje u slavu

-
Слика
Dizanje ili ispijanje u slavu je najsvečaniji dio slave. Ovaj obred se u nekim krajevima vrši zajedno sa lomljenjem kolača, a u nekima ne. Domaćin i gosti ispijaju vino uz svečane molitve i zdravice. Za vrijeme dizanja u slavu stoje gologlavi, a vrata na kući su zatvorena. Okadi se kolač, svijeća, žito, domaćin, ukućani i svi gosti. Dolibaša – poseban gost koji vodi računa da pred svima ima vina - sa čašom vina u desnoj ruci govori molitvu, prekrsti se, popije vina i zdravi se sa onim ko mu je sa desne strane i preda mu čašu vina. Ovaj se prekrsti, zdravi domaćinu, popije malo vina i doda čašu domaćinu. Domaćin uradi isto i doda čašu onome ko je sa lijeve strane dolibaše. I ovaj uradi isto i doda drugu preko puta sebe, i sve tako dok se ne izredaju svi gosti i domaći narod. Zatim svi uzimaju malo žita i opet se obrede čašom, pa se nastavlja sa molitvama i ostalim zdravicama. Zdravice su sadržinom različite jedna od druge, ali se mogu podijeliti na dvije vrste: u jednima se moli Bogu
Прикажи све