ЖИВА
ЖИВА
1. цветањ (мај) је дан посвећен великој богињи живота - Живи. Уз Мокош, Жива је једно од највећих словенских женских божанстава. Хелмолд у својој Словенској хроници (почетак 12. века) спомиње Живу (Сиву) као богињу Полабљана. Историчар Длугош (1415-1480) у Пољској налази трагове божанства живота под именом Zywie. Жива је некада била веома поштована код полапских Словена и код других западнословенских племена, а вероватно и на нашем поднебљу.
Веома је тешко реконструисати изглед и особине богиње Живе. Постоји велики број описа ове богиње који су само пука нагађања. Ми ћемо навести неке од најчешћих. По тим описима, Жива је богиња сетве и жетве, свих земаљских плодности и живота уопште. Један је од облика богиње мајке као и већина женских божанстава.
Представљана је као веома лепа девојка косе боје злата, а могуће је и да се њен лик налазио се на заставама неких словенских племена. Претпоставља се да је у неким словенским пределима Жива била врховно божанство. Као симболи плодности, посвећени су јој петао, жито и винова лоза. Према веровању Живина светилишта су била окружена шумом, а сами зидови обрасли су виновом лозом. На одређеним местима у околини светилишта Живи у част се гатало и таква места су називана "гаталички брегови" или "гаталово". Пошто је Жива богиња живота и плодности, њени жреци носили су на главама животињске рогове, за које се верује да су били симбол плодности, не само у словенском свету него и на подручју целе старе Европе. Жива је, такође, заштитница деце. Од потомства су зависили живот и опстанак целе заједнице, па је логично било бригу о деци поверити богињи живота.
Постоји једна прилично дискутабилна прича везана за Живин дан, односно ноћ која му претходи. 30.4.-1.5. је "тајанствена ноћ" када су врата Нава (свет мртвих) отворена према Јаву (свет живих, садашњост). У току те ноћи веома су активне зле силе. То је Велесова ноћ и траје до првих петлова који најављују празник богиње Живе и почетак новог, лепшег, периода.
1. цветањ (мај) је дан посвећен великој богињи живота - Живи. Уз Мокош, Жива је једно од највећих словенских женских божанстава. Хелмолд у својој Словенској хроници (почетак 12. века) спомиње Живу (Сиву) као богињу Полабљана. Историчар Длугош (1415-1480) у Пољској налази трагове божанства живота под именом Zywie. Жива је некада била веома поштована код полапских Словена и код других западнословенских племена, а вероватно и на нашем поднебљу.
Веома је тешко реконструисати изглед и особине богиње Живе. Постоји велики број описа ове богиње који су само пука нагађања. Ми ћемо навести неке од најчешћих. По тим описима, Жива је богиња сетве и жетве, свих земаљских плодности и живота уопште. Један је од облика богиње мајке као и већина женских божанстава.
Представљана је као веома лепа девојка косе боје злата, а могуће је и да се њен лик налазио се на заставама неких словенских племена. Претпоставља се да је у неким словенским пределима Жива била врховно божанство. Као симболи плодности, посвећени су јој петао, жито и винова лоза. Према веровању Живина светилишта су била окружена шумом, а сами зидови обрасли су виновом лозом. На одређеним местима у околини светилишта Живи у част се гатало и таква места су називана "гаталички брегови" или "гаталово". Пошто је Жива богиња живота и плодности, њени жреци носили су на главама животињске рогове, за које се верује да су били симбол плодности, не само у словенском свету него и на подручју целе старе Европе. Жива је, такође, заштитница деце. Од потомства су зависили живот и опстанак целе заједнице, па је логично било бригу о деци поверити богињи живота.
Постоји једна прилично дискутабилна прича везана за Живин дан, односно ноћ која му претходи. 30.4.-1.5. је "тајанствена ноћ" када су врата Нава (свет мртвих) отворена према Јаву (свет живих, садашњост). У току те ноћи веома су активне зле силе. То је Велесова ноћ и траје до првих петлова који најављују празник богиње Живе и почетак новог, лепшег, периода.
Коментари