Ко је био први прави српски вампир

Извесни Петар Благојевић повампирио се пре Саве Савановића и тако ушао у анале као први вампир у Србији. О њему, за разлику од Савановића, постоје озбиљнији докази од литерарних – аустријска штампа пренела je 1725. године извештај у коме се сасвим озбиљно говори о постојању вампира у Србији.

„Еј, Саво Савановићу, деведесет година вампирујеш, и не оста без вечере као вечерас!" Том реченицом, из приповетке „После деведесет година", окончао је у глуво доба ноћи каријеру најпознатији српски вампир.

Пошто се одао именом, мештани Зарожја су пронашли Савановићев гроб и смирили га – глоговим коцем.

Литерарна и доцнија ТВ слава (Лептирица, РТС, 1973) учинили су, ипак, да Сава Савановић постане познат као „први српски вампир" – од Глишићеве новеле па све до ономад када се, урушила воденица у којој је некада „ординирао".

Медији, и домаћи и страни, похрлили су у Зарожје пошто су мештани вешто протурили вест да Сава Савановић тражи ново станиште.

Оно, Милован Глишић је Савановића свео само на лептира који плаши децу, али туристичке амбиције довитљивих сељана Зарожја учиниле су своје.

Ствар са вампирима у Србији, међутим, некада није баш била за шалу.  

Село Кисиљево код Пожаревца, као и већина српских села, временом је прилично опустело, много је затворених кућа које делују аветињски: нигде ни прозора ни врата, кровови пропали, почупане чак и електричне инсталације, забележио је Глас јавности.

Број становника се у последњих десетак година такође се драстично смањио, а они који су остали, сећају се прича својих предака о првом српском вампиру Петру Благојевићу, који је харао овим местом почетком 18. века, али му је медијску славу преотео Сава Савановић из Зарожја.

Кисиљево

Претрага пак показује да је у аустријским изворима Петар Благојевић (Peter Plogojowitz) забележен као сељак из Србије, за којег се везује легенда да је после смрти постао вампир.

Наводи се да је живео је у 18. веку у селу Кисилова (данашње Кисиљево), у севернијем делу централне Србије, која је тада била део аустријског царства (од 1718. до 1739).

Након смрти Петра Благојевића, људи у овом крају почели су после кратке и мистериозне болести да умиру. Настала је сумња да се Пeтар повампирио.

На самртној постељи многи су тврдили да им се умрли Благојевић у ноћи указивао и да их је давио.

Извештај аустријског службеника Фромбалда, објављен je у бечким новинама "Wienerisches Diarium"

Његова супруга је побегла непосредно после тих чудних збивања, рекавши да јој је у сну дошао мртав муж тражећи своје опанке.

Најзад, два месеца по укопу, у јуну 1725. године, отворен је Благојевићев гроб, тело му наводно није трулило, а на уснама је имао свежу крв.

Мештани су проболи колац кроз његово тело и спалили га. Одговорни службеник аустријске управе био је против тога, али је пристао због великог страха који је владао међу становништвом.

Извештај Фромбалда, царског начелника Градиштанске области, објављен је потом у бечком часопису Wienerisches Diarium и спада у прва помињања вампиризма у Европи и свету.

„Потврда о постојању вампира“ чува се у аустријском државном архиву

Према речима звонара цркве у Кисиљеви Борислава Драгојевића, после Перине смрти аустријска војна управа послала је комисију да испита да ли вампири у Србији постоје и да ли се развила епидемија вампира.

„Отварали су гробове људи за које се причало да су се повампирили. Аустријски комесари су наредили спаљивање свих лешева који су деловали живо, а од тада у селу постоји клетва: 'Дабогда те Пера посетио!'", рекао је Драгојевић новинарима.

Поред Благојевића, аустријски извори, из тог времена – баш некако око 1825, помињу и још једног Србина необичног имена Арнолд Паол (Arnold Paole). Биће, ипак, да је код аустријских чиновника тог времена важило правило: пиши немачки да те цео свет разуме, па је Павле, по надимку „Арнаут" постао Паоле.

Павле, хајдук и војник најамник, казују бечки извори, имао је блиски сусрет са вампиром у Грчкој, одакле је и донео заразу.

Он је, наводно, убио вампира али се после тога осећао лоше и убрзо је умро у селу покрај Свилајнца, после чега су кренули напади вампира у том крају.

Павле је доживео Петрову судбину – тело му ексхумирано (од стране власти) и прободено глоговим коцем, а царски чиновници су све то педантно забележили и проследили у, како се тада говорило, Виену.

Оба случаја описана су у аустријским медијима и постали су део „вампирске маније" и у Енглеској, Француској и Немачкој. 

И на томе се завршила светска сторија о српским вампирима пошто им је доцније, вољом једног Ирца, славу преузео комшија, кнез Цепеш. Све док се није урушила воденица у Зарожју.

Мада, искрено говорећи, није ни мали успех за Перу, Павла и Саву да уђу уВикипедију и ту опстану не само поред поменутог комшије из Румуније него и уз модерну конкуренцију коју глуми Меган Фокс.