Priča o pčeli matici, medu, medovini, lipi i medvedu

Priča o pčeli matici, medu, medovini, lipi i medvedu – horoskopski znak Bika

 by Dragana Amarilis

Pravi simbol među životinjama, horoskopskog znaka Bik je, verovali ili ne pčela. I to ne bilo koja pčela. Po podeli poslova, na primer, imamo radilice, trutove. Nama je potrebna matica. Idemo redom.
U mitologiji je pčela izuzetno zastupljena. I mitska Afrodita je bila okružena pčelama. Afrodita je grčki pandan boginji Veneri, koja vlada znakom Bika.

Priče kažu da je predak Slovena bila pčela. Čudno zvuči, zar ne? To je priča, tradicija, mitologija, kako god hoćete.

Medovina

Ako malo razmotrimo tu teoriju, ne moramo da idemo baš toliko daleko u prošlost, Marko Kraljević,Nemanjići, svi oni su pili medovinu, što u pesmi, što za trpezom.
Da li su medovina i mitska ambrozija bili isto piće, ostavićemo nekom drugom da istraži. Ono što zasigurno znamo je sledeće:
Medovina postoji širom Evrope odvajkada. Prve tragove nalazimo još hiljadama godinama unazad kod straih Egipćana. Na engleskom medovina se kaže Mead na nemačkom Met ili Honigwein a sličan naziv je i u nekim drugim evropskim jezicima. Svi ti nazivi imaju veze sa starim indoevropskim nazivom ili bi hrabro mogli da kažemo praslovenskim medhu. Bilo kako bilo, toliko puta smo se već uverili da istoriju pišu pobednici. Istina luta negde zaogrnuta vekovnom tamom.

foto

Medved

Naša priča skreće na interesantnu, usputnu stazicu. Iz šumarka pomalja se ko drugi, do prijatelj starih Slovena, odvajkada – medved.
Kakve sad veze ima medved ? Malo vere i strpljenja molim.
Da li ste se nekad zapitali, otkud medvedu to ime. Voli med zar ne? Pa šta, zašto se onda vuk ne zove ovčar ili kozar, voli ovce i koze, ili lisica – kokošica, voli kokoške?
Odgovor bi bio sledeći – nisu naši preci baš bili tako deskriptivno raspoloženi, kada su stvarali nove reči i nazive, niti su ih zanimale muke etimologa iz budućih pokolenja.

Med je, u ta stara dobra vremena, bio jedna od najvećih vrednosti, ravan zlatu. A Sloveni su nadaleko bili poznati po trgovini medom i voskom. Mogli su to, pošto su imali pomagače, trenirane medvede, koji su im pomagali u pronalaženju novih košnica. Tako je naš meda dobio ime, naradio se, bogami.
Da se vratimo pčelama!

Mitski predak Slovena je „bela pčela“. A kako je pčela postala tako važna za Slovene, pronašla sam jednu lepo priču o tome iz slovenske, tačnije poljske, ukrajinske i bugarke tradicije:

foto

Kako je nastao med

Na početku, davno, davno, beše samo voda, nije bilo, zemlje, kopna. Belobog i njegov brat Crnobogsu bili pomalo usamljeni. Jednog dana, leteo je Belobog u formi labuda nad tim nepreglednim morem, okeanom ili šta to već beše. I bio je sam, bio je tužan. Rešio je da uz pomoć svog brata Crnoboga, pokuša da stvori kopno. Morao je jedan od njih da zaroni do dna i da donose materijal od koga će stvoriti kopno. Tu sad dolazi da raznih peripetija i nadmudrivanja između Beloboga i Crnoboga, to ćemo preskočiti. Poduhvat je bio uspešan i kopno je stvoreno, maleno po dimenzijama u početku, ali je bilo čarobno, prelepo. Vremenom je nastavilo da raste i da se povećava. Pošto je posla bilo sve više i više, svaki bog je sebi napravio pomoćnika – Crnobog, kozu a Belobog pčelu. Belobog je poslao pčelu da nadgleda Crnoboga i njegovu kozu, tačnije da ih špijunira. U jednom trenutku Crnobog je to otkrio i bacio kletvu na pčelu: ko god da te je poslao, neka se od sada po do veka hrani tvojim izmetom i izlučevinama. Očajna pčela se vratila Belobogu i ispričila mu za kletvu. Belobog je odanu pčelu nagradio, dajući joj posebnu moć, da njene izlučevine budu najslađe na svetu, dao joj je moć da stvara med. Stvorio je i narod, Slovene da gaje pčele i da se hrane i uživaju u njenom medu.

Nema meda a nema ni košnice bez kraljice, matice. Sve je važno i radilice i trutovi – jedna je kraljica i bez nje propada ceo poduhvat. Pa kuda nas sada priča vodi, gde nas dovodi – do kraljice Zodijaka, predstavnice znaka Bik, na sam početak naše priče. Jedna kraljica, cela košnica, da li ima asocijacija? Između ostalog pčele su simbol ženske plodnosti, vitalnosti i dugovečnosti. Matica ilimatrix, u značenju materice, vraća nas ženskom principu i horoskopskom znaku Bika.

Albreht Direr, 1494 – drvo lipe

Priča o lipi

Postoje razne vrste meda, svako može da odabere po ukusu i naklonosti. Ali – lipov med, e to je ono pravo.
Kada cvetaju lipe - u vreme najlepšeg meseca u godini, meseca poi menu maj, vreme Bikova.

Dobio je ime po boginji Maji, boginji zaštitinici biljaka i njihovog rasta.
Maja je bila jedna od Plejada, sedam mitskih kćeri Atlasovih kćeri i to najstarija i najlepša. Poznate suPlejade još iz grčke mitologije. Pominje ih i Homer, ima ih u Bibliji. Ovo je veoma važno sazvežđe, isto tako veoma lepo. Kada se vidi na nebu, moreplovci u ta stara vremena su znali da će vreme biti lepo i da im je plovidba sigurna. Ovo savežđe su poštovali mnogi narodi širom sveta, od Aboridžina do Japanaca, koji ih zovu Subaru, eto nam i čuvene marke automobila.

foto
Da se vratimo lipi.

Lipa je, nema sumnje veličanstvano drvo. Prisutna je u gotovo celoj Evropi ali se odvajkada vezuje zaSlovene. Ima jedna pričica u kojoj se kaže da da su Germani oduvek bili ratnički nastrojeni, pa su u ona stra vremena, kada je šuma bila izvor života a drveće dom bogova, Germani obožovali hrast, drvo Tora gromovnika (ili Peruna kod Slovena), zato što je hrast tvrdo drvo, puno elektriciteta, privlači gromove, uopšte uzevši „muško“ drvo. Kao takav, hrast je bio simbol germanskih plemena. A Sloveni su bili drugačiji. Germani su ih videli kao brižne, posvećene, matrijarhalne, nikako kao ratnike i osvajače, kako su sebe videli. Zato su smatrali da je sveto drvo Slovena lipa sa svojim ženskim, matrijarhalnim atributima, sa romantičnim i umirujućim šištanjem lišča u oblika srca. Germani su lipu smatrali drvetom boginje Freje i poštovali su ga kao mesto ljubavi i mira, ispod lipe su održavane germanske svetkovine i skupovi mirenja među zavađenim stranama.
Sama tekstura hrastovog i lipovog drveta je različita. Lipovo drvo je meko, glatko, izdržljivo. To je omiljeno drvo pravoslavnih ikonopisaca za slikanje ikona na drvetu. I čuveni Andrej Rubljov ga je koristio za svoje mistične ikone, slikane na drvetu.
Mnoga slovenska plemena su lipu uzimali kao svoj simbol, recimo Česi, Poljaci, Slovaci ili Hrvati sa svojom valutom, lipa.
Lipa je simbol i Lužičkih Srba, koji su svojevremeno naseljavali većinski teritoriju, koja nam je danas poznata kao Nemačka. Grad Lajpcig je dobio svoje ime po lipama, koren reči lipsk je lužičkosrpski.

Med je zdrav, preporučuje se svima a vama dragi Biikovi, ženskog i muškog pola, ako posle ove priče nije jasno zašto je pčela vaš simbol, zajedno sa medvedom i zašto je poželjno da svaki dan započente sa kašičicom meda, pa vratite se na početak priče i čitajte pažljivije.