Нова година и настанак обичаја њеног дочека

Нова година и настанак обичаја њеног дочека

 , Јарослав Францисти  

У далекој прошлости, када је наш предак употребљавао лунарни календар, за Нову годину се није знало. Уместо ње славила се појава Новога Месеца, па су људи тог доба имали славље сваких 30 дана. Тек много касније, увођењем соларног календара јавља се прослава Нове године.

...

Код Старих Словена Нова година се славила као дан рођења младог Бога Сунца ''Божића'', на дан зимског солстиција, крајем децембра. Наиме, услед привидног годишњег кретања Сунца на небу, у току године се мења дужина дана /обданице/ тако да од 23. септембра до 22. децембра дужина дана опада када је и најкраћа у току године. После овога датума /тзв. зимског солстиција/ дужина дана се повећава те расте и подневна висина Сунца, па долазе све топлији дани, а ускоро и пролеће. Стари Словени, који су као и многи други народи од свих небеских тела највише поштовали Сунце, сматрали су да се тада поново рађа бог Сунца, који полако сваким даном расте и јача, па су зато дани који следе све лепши и топлији. Како Стари Словени нису били у могућности да одреде тачан датум зимског солстиција, он је приближно одређен, па је овај празник слављен 25. децембра, уз велике верске обреде и приношење жртава. Исти празник се славио и код многих других народа, на пример у Индији, дан рођења Сунца се слави 9. јануара.

Стари Словени су овај празник славили свечано, због великог значаја који је придаван Сунцу још од давних времена јер је оно било главно божанство старословенске религије. Овај празник се задржао до данас код свих словенских народа, само што је њиховим преласком у хришћанство добио другу намену. Наиме, Хришћанска црква када је међу словенским народима ширила своје учење, у случајевима у народу дубоко укорењених паганских обичаја, није била у стању да их једноставно забрани, већ је обично ове старе празнике проглашавала за неки свој, хришћански празник, а паганског бога за неког хришћанског свеца. Тако је Божић постао хришћански празник, дан рођења, не младог Бога Сунца, већ Исуса Христа.

Слично се десила и са старословенским богом Перуном, који је по хришћанству постао Свети Илија. Да Божић нема порекло од хришћанства, доказ је то што се и данас у народу Божић сматра за личност. Поред великог верског обреда, Стари Словени су Божићу приносили и жртве. Користећи основно правило да Богу треба жртвовати део онога што се од њега очекује у много већој мери, Божићу се као жртва даривала пшеница и други плодови, јер се од њега тражило да подари богату жетву, док је чаша вина намењена Богу требало да обезбеди обилан род грожђа. Поред овога месио се и специјални колач, величине човека. Свештеник који је обављао обред стао би изна колача и питао присутне да ли га виде. Када, му они одговоре да га виде, свештеник би зажелео да га идуће године не виде чиме је изражавао жељу да идуће године жетва буде још роднија. Овај обичај се задржао до данас у неким нашим крајевима с том разликом што се као колач меси чесница. Један од чланова породице заклони се за чесницу и пита остале да ли га виде. Када они одговоре да га виде, он им каже: ''сада мало, а догодине ни мало''.

...

Поред почетка Нове године од 25. децембра, постоје неке претпоставке да се Нова година рачунала од марта /пролећне равнодневнице/. На ово наводи највише стари народни назив за месец Март - Летник, што, претпоставља се, потиче од речи лето, па овај месец означава почетак новог лета, односно нове године. У неким деловима наше земље за први дан марта одржао се назив летник до данас.

...