Vrste tradicionalnih igara

3. Vrste tradicionalnih igara

Na osnovu razvrstavanja dečjih tradicionalnih kolektivnih igara u dve osnovne kategorije, igre imitacije i takmičarske igre, od izvesnih elemenata njihove strukture sadržaja u kojima se pretpostavlja da poseduju ili je moguće zapaziti obredne elemente tradicionalne igre se dele prema sledećem redosledu:

*dečje igre proizišle iz godišnjeg ciklusa običaja :

-na sv.Luciju - Luce, maskirane devojčice iz katoličkih sredina Bačke i Banata, uoči Sv. Lucije, (12.decembra) obilaze domaćinstva uz poskakivanje i igranje.
- oko Božića - igre dece iz pravoslavnih, katoličkih i protestantskih sredina:
- vreme uskršnjih Poklada - igre dece iz pravoslavnih, katoličkih i protestantskih sredina:
-u vreme Uskrsa :

1.Igre sa bojenim jajima: "Tucanje jajima", "Kotrljanje jaja"
2."Traženje gnezda" - igra se gotovo na čitavom prostoru Vojvodine o
Uskrsu, a spada u domen strogo porodične igre.
3. Igra "Polivanja" rasprostranjena drugog dana Uskrsa - kada dečaci
polivaju vodom devojčice. Poznata je svim etničkim zajednicama, a
posebno deci katolika i protestanata.
4. Kumačenje - nedelju dana po Uskrsu, devojčice južnog Banata su se
"kumačile" tj. bratimile kroz vence i jedna drugoj poklanjale šarana jaja.

- oko Ivanjdana:
Preskakanje vatri na Ivanjdan rašireno je kod Mađara, dok se kod ostalih etničkih zajednica gotovo izgubilo. Okupljena deca pripreme drva i poređaju ih kupasto da bi potpalili i načinili vatru na ulici ili na sred kolskog puta. Okupe oko nje. Jedna starija osoba baca tzv. ivanjdanske jabuke preko vatre a deca preskaču vatru i u preskoku hvataju jabuku.
- Svadba ili svatovi, - "Svadba", veoma stara igra i deca su je davno uvrstila u sadržaj igre u svim ispitivanim naseljima u Vojvodini. Nije jasno da li je u dečju igru ušla kao deo učenja svadbenim obredima, ali na osnovu fotografija - reprodukcija s kraja prošlog veka može se zaključiti da su se ženska deca, posebno kod Slovaka i Rusina igrala "svadbe". M. Škarić pominje u srpskim fruškogorskim selima da se mala deca "sigraju svatova". A.Stefanović je opisao igru "svadbe" u severnom Banatu kod Srba, pedesetih godina 20.veka i naveo kako se odvijala po svim pravilima koja važe za "pravu" svadbu, s tim što je jedna od starijih žena pomagala u izvođenju igre.
- Otmica, tj. dovođenje devojke u momkov dom u igrama - "Došla majka s kolodvora" - igra zabeležena u Banatu. U istu grupu, neki autori ubrajaju i igru "Jelečkinje, barjačkinje", veoma poznatu i raširenu kod Srba, Hrvata, Šokaca, Bunjevaca. Varijanta ovoj igri pronađena je u građi kod M.Medića, a zove se "Erberečke".
- Sahrana - igra se pod nazivom "Rajole" (u Sremu) ili "Vlajalo" u Bačkoj.
Pojedinačni elementi i radnje u igrama su ljuljanje, maskiranje, kolo, niz, kuća, kapija, jaje, zec, voda, crtež "školice", pljuvanje. Kod pojedinačnih prepoznatljivih elemenata strukture dečje igre ima više pretpostavki i može se pristupiti analizi uslovno.
Pojedinačne radnje ili rekvizite izdvojene u trećoj grupi kao što su prolećno ljuljanje (veruje se da ljuljaškin put vezuje nebo i zemlju, te da je ljuljaška vezana za pojmove kiše. plodnosti, obnavljanja prirode), ili maska i maskiranje (rekvizit kojim se preobraća sopstvena ličnost i kada dobija nadrealne sposobnosti, veza duša predaka i ovozemaljskog sveta, veza sa agrarnim demonima i sl.), neću posebno isticati, jer je njihova obredna uloga bila prilično jasna i veoma duboko ukorenjena u obrednom ponašanju našeg podneblja.
Pojava zeca, jaja i vode u prolećnim igrama prvobitno je imala obrednu podlogu i vezu sa simbolima plodnosti.
Poznato je da je simbol zeca u kulturu vojvođanskog stanovništva došao sa običajima i verovanjima germanskog stanovništva doseljenog iz srednjoevropskih krajeva. Zec se inače u hrišćanstvu javlja kao glasnik o Hristovom vaskrsnuću, zec je i simbol plodnosti i besmrtnosti. Dominantna uloga jajeta u prolećnim obredima prenesena je i na decu iz dva razloga. Bojenih jaja za Uskrs ima prilično u svakoj kući, a deca se igraju sa svim dostupnim stvarima. Sem toga kao što jaja odrasli kotrljaju za zdravlje po dečjem licu tako ih i deca uključuju u svoju igru ali sa ciljem zabave i nadmetanja. Simbolika uskršnjeg jajeta (kako paganska tako i hrišćanska) je dobro poznata te je nije potrebno obrazložiti posebno.
Polivanje vodom devojčica i devojaka takođe je proizišlo iz obreda očišćenja i radnji za plodnost. Danas je to opšta zabava, a vodu ne tako retko, zamenjuju i parfemi, ali što jeftiniji i lošiji po mirisu, da bi se tom prilikom polivači više zabavili.
R.Kajoa, za igru "školice" smatra da je proizišla iz nekadašnjih religioznih obreda. "Školica" je prema ovom autoru, predstavljala lavirint po kome se gura kamen, to jest duša prema izlazu. Kasnije, u vreme hrišćanstva, crtež se izdužuje, uprošćava, reprodukuje plan bazilike: radi se o dovođenju duše, guranju kamena do neba, do raja, do krune, do slave, što se poklapa sa glavnim oltarom crkve, šematski predstavljene nizom pravougaonika. Identičan je crtež školice u banatskim selima, poznat pod nazivom "školica sa nebom", pri čemu je gornji deo polukružno zaobljen (sličan apsidi) i označen kao "nebo". Kod M.Zapletala, navode se takođe "školice sa nebom".
T. Đorđević uočio je da dečje igre verno čuvaju tragove i ostatke kola i orskih igara, te da u njima krug igrača koji se kreće određenim pokretima podseća na ostatke starih vremena i početno doba orskih igara. S.Zečević, u analizi srpskih narodnih igara, kaže da sve igre (misli se na orske igre) započinju u krugu, te da je kolo opšte civilizacijska tvorevina pa su vremenom igre u kolu stekle magijsko značenje. D.Antonijević u analizi simbolike magijskog kruga i kretanja u krugu, navodi veoma veliku starost simbola kruga u kome se prepoznaje njegovo ambivalentno značenje": kosmičko poimanje vremena i večita cikličnost života, smrti i ponovnog rođenja, i zaštićen prostor od nečastivog, zlih demona i duhova. Zaokruživanjem prostora krugom obeležavaju se granice preko kojih duhovi i demoni ne mogu prelaziti. Poznato je da su u starom Rimu zabranjivali deci teranje obruča i igre sa obručima, sa prvim smirajem dana. Obruč, krug je tretiran sunčevim dvojnikom koji skuplja snagu i miruje noću.
Ukoliko se pažljivo čitaju opisi pojedinih igara uočava se da su njihovi zapisivači, posebno s kraja 19. i početka 20. veka, počinjali opis tekstom "...tako što deca obrazuju kolo... " tj. krug i sl. Igre u krugu su se održale do danas, a moguća pretpostavka je da su nastajale iz dečijeg podsvesnog kada su deca bila aktivni učesnici ili samo posmatrači u vreme određenih religioznih obreda koji su se odvijali u krugu.
U današnjoj igri krug takođe predstavlja zaštićen prostor u kome je igrač siguran, gde prema pravilima igre, ne gubi. Može se često zapaziti kako deca opisan krug na zemlji nazivaju i "kućom", odnosno to je prostor gde je igrač pošteđen, gde se odmara ili čuva dok "opasnost" ne prođe ("mačka i miš" , "vije"). Kuća u ovom kontekstu je sinonim krugu, jer i kuća je onaj intimni prostor za mikro sredinu koji poseduje i pruža svu sigurnost po njene članove.

Karakterističan oblik u igri je i niz, tj. deca poređana u nizu, kao na primer u igri "Bičevi" (ili igre Kokoške i kobac, Vuk i jaganjci, Radibabe i dr.) Prema nekim autorima tzv. "otvoreno kolo" ili niz tretira se takođe kao deo nasleđa obredne prakse. Za pomenutu igru O. Vasić smatra da je preuzeta iz srpskih pokladnih obrednih igara, koja je vremenom prešla u zabavu odraslih u vreme zimskih prela i okupljanja, a potom i u igru dece. U primerima kojima raspolažem, igra je prisutna i kod Mađara, što ukazuje i na drugi kulturni obrazac. U svakom slučaju, prihvatljiva je pretpostavka da je ova vrsta dečje igre začeta u pokladnim igrama odraslih i da ima širu osnovu u korenu nastanka. Hvatanje poslednjeg u nizu danas je zabava i veština ali posmatrajući šire značenje niza i same igre moglo bi se podvući njena uloga u obezbeđivanju mnoštva, isterivanju zla i nagoveštaju dolaska novog vegetacionog perioda. Naravno da u bezazlenoj dečjoj igri npr. Kobac i kvočka, poodavno nema asocijacija o pretpostavkama na vezu sa prošlim vremenima.
http://www.seminarski-diplomski.co.rs/PEDAGOGIJA/Tradicionalne-decije-igre.html