Hromi Daba, Dabog, vuk i Sveti Sava

Hromi Daba, Dabog, vuk i Sveti Sava

Svarog je, po nekim tumačenjima bio slovenski bog neba ili nebesa. Svarog je imao 2 sina, po jednom tumačenju, a to su Svarožić i Da(ž)bog. Po drugim tumačenjima to su 2 imena istog božanstva. Mi ćemo se u ovoj priči držati prve verzije. Da(ž)bog – ime ovog božanstva se može dvostruko tumačiti a može se u potpunosti razdvojiti na 2 različita božanstva:
- Dabog, u osnovi je glagol dati, davati; to je bog koji ljudima daje.On luta svetom u liku starog, ponekad i ćopavog, sakatog čoveka, koji je prema dobrim ljudima darežljiv – daje a prema lošim je surov. Ljude je podučio zemljoradnji, mlevenju žita, naučio ih kako da peku hleb.
- Dažbog, vlaga, kiša ili sunce, po drugom tumačenju je u osnovi imena ove varijacije
Kako piše D. Srejović kaže u u Leksikonu mitova i religija drevne Evrope, Dabog

… daruje blagostanje i sreću. Drevni idol ovog božanstva stajao je na brdu u Kijevu, zajedno sa idolima Peruna, Horsa, Striboga, Semorgla I Mokoši. Verovalo se da je Dažbog rodonačelnik ruskog naroda. U srpskom izdanju pominje se pod imenom Dabog ili Dajbog, kao gospodar zemlje, kao protivnik božji, kao “car na zemlji”, bog zlata isrebra i zaštitnik kovačke veštine…..

Ako dalje istražujemo, pronaćićemo priče, koje svedoče o tome da je Dabog bio ne samo rodonačelnik ruskog nego i srpskog naroda.
I dan danas živi sećanje na ovo božanstvo u izrekama:
- Dao bog
- Ako da bog
- Da-bog-da
Dabog je imao svog vernog pratioca a to je totemska životinja Srba – vuk.
Kult vuka
Razne životinje su na razne načine povezane sa mnogim narodima, evo jednog zapisa na tu temu:

U jednom rukopisu stare srpske recenzije, prevedenom “ot jezika grečeskoga na srpski” 1690 godine, a objavljenom u Letopisu matice srpske 1898. godine nalazimo interesantnu “identifikaciju” naroda i životinja, čije je ishodište verovatno, u sećanjima etničkih grupa na njihovog totemskog pretka. Tako doznajemo …. Turčin zmija jest, Armenin gušter jest, ….. Srbin vuk jest, Nemac svraka jest (u nekim izvorima orao), … Jevrejin jazavac jest, Leh(Poljak) ris jest,….(Džadžić)

izvor
Vukova je zaista bilo mnogo na ovim prostorima. Živeli su ugalvnom u čopirama, mada su postojali i vuci samotnjaci. Tako je Dabog bio u društvu svojih vernih vukova.
Kako je Dabog postao Hromi Daba
U mnogim mitologijama čemo pronaći božanstva, koja su na neki način telesno nesavršena. To je zato što su kao žrtvu za narod, koji ih poštuje, dali telesnu žrtvu u zamenu za neku dobrobit i zaštitu svojih poklonika. Primera ima mnogo, od Prometeja i njegovog mučenja u zamenu za dar vatre, Odina, koji je ostao bez oka, germanskog boga Tiva (Tiu), koji je žrtvovao celu ruku da zaštitio svoj narod, primeri su mnogi. Verovatno je i hromost Daboga imala svoju priču, koja je vremenom zaboravljena.
Ipak Dabog u mnogim svojim osobinama, kako fizičkim tako i „božanskim“ korespondira sa mitom o Saturnu.
Sa dolaskom hrišćanstva, hromost ovog, ne tako pitomog božanstva, iskorišćena je i on je poistovećen sa đavolom i dobio je ime Hromi Dabo (Daba).
A šta je bilo dalje, sećaju svi oni malo stariji, koji su odrastali sa Miki Mausom i njegovim glavnim protivnikom, negativcem, koji je dobio ime Hromi Daba.
Sveti Sava, vučji pastir

Ali vučji pastir nije u narodu zaboravljen. Tu funkciju je preuzeo Sveti Sava. Lik našeg omiljenog svetitelja odgovara strogosti i telesnoj ozbiljnosti, koji Saturn daruje Jarčevima. Takođe, uporan rad sa mnogo odricanja uz posvećenost cilju bez interesa za svakodnevne živorne blagodeti upotpunjuje našu priču o Jarčevima.
Ima mnogo narodnih priča o Svetom Savi i vukovima a taj motiv je zaživeo i u poetici Vaska Pope, zbirka Uspavana zemlja.

Kovačnica Svetog Save
Iz opsednutih brda
Dozivaju ga vukovi
Sa kičmom u plamenu
Pruža im zmijoglavi štap
Da mu dopuzu
Spokojni do nogu
Kupa ih u vreloj krvi
Svetog očinskog olova
I riđom bradom briše
Kuje im novu kičmu
Od mladoga gvožđa
I šalje ih natrag u brda
Beskrajnim urlikom
Pozdravljaju ga vukovi
Sa vrhova očišćenih brda.

izvor