Традиција је наша будућност

Етнолог Драгомир Антонић: Традиција је наша будућност

novosti.rs

Чувајмо ове наизглед ситнице и преносимо их потомцима. А, дружења на крсним славама су најбоља прилика за разговоре о прошлости

ДУХОВНО је снажније од материјалног. Куће се могу уништавати, мостови и градови рушити, гробља затрављивати, али свест о њиховом постојању се не може избрисати, све док памтимо. Памћење је знање.

Наше памћење је наше највеће богатство. Ако памтимо знамо. Зато је важно да памтимо и оно што знамо потомцима казујемо. То је наша обавеза. Да ли ће потомци нас саслушати и да ли ће о нашим приповедањима водити рачуна на њима је да одлуче. Како год да одлуче, то ће бити њихова одлука, а последице ће сносити сами.

Наша је обавеза да оно што памтимо пренесемо другом. Зато је важно чувати обичаје, народне приче и песме, бајалице, успаванке, бајке, игре. Посебно сачувати игре којих смо се ми играли као деца. Игре у детињству су увек васпитног карактера, а поред тога омогућавају деци да развију све делове тела.

Узмите, на пример, игре пиљака. Ту вежбате моторику руку. Или клиса и машке, школице, гуџе, труле кобиле, жмурке. Узмите на пример игру звану тутумиш. Играчу се повезом завежу очи, а он онда покушава да ухвати неког од саиграча и да пипањем утврди које у питању. Ово је веома добра вежба за кретање без помоћи чула вида уз помоћ других чула и максималног напрезања можданих ћелија.

Од малена учите да се оријентишете у простору и са завезаним очима.
Ове године додељена је Нобелова награда из медицине за откриће како нам мозак омогућује оријентацију и кретање у простору. Наше бабе и деде су нас и не знајући за велики медицински проблем, уз помоћ игре учили стварима које ће нам касније затребати у животу.
Зато, чувајмо ове наизглед ситнице и преносимо их потомцима. А, дружења на крсним славама су најбоља прилика за разговоре о прошлости. Тако се чува традиција и обичајна култура.