Tri reda kolača, građanska slava
http://www.slovoljubve.com/vesti/beogradska-premijera-filma-gradjanska-slava-tri-reda-kolaca
http://www.youtube.com/watch?v=_xbpy8EaZf0
Начин слављења у граду и на селу до педесетих година прошлог века веома се разликовао. Формирање и урбанизација чаршије, увећавање градова, јачање сталежа занатлија, трговаца, официра, интелектуалаца, од друге половине XИX века условило је другачији начин слављења. Како је савременим језиком рекао господин Драгољуб Ацовић, то је била врста „седећег коктела“. Заправо, домаћин је ујутру носио колач у цркву и био на богослужењу. Тачно у подне одржавао се породични ручак у најужем кругу, а од 17 часова започињала је визита. Гости су стизали у паровима свечано одевени, честитали су славу, примани су у салону и започињало је послужење. Прво је изношено жито, затим слатко и вода. Три пута су послужени колачима уз вишњевачу, ораховачу и вино и на крају је била кафа. Домаћини су испраћали госте, онда су долазиле друге званице и све тако у круг, најдаље до двадесет један час.
Поклони нису доношени или су били врло симболични, попут воћа или бомбона за старије и децу. Деца нису вођена у визите, али зато су по сећању господина Лазара Шећеровића долазила другога дана који је био њихов, док је трећи дан био за мајку и комшинице.
У старој грађанској породици Цветић из Краљева обновљен је овај обичај „и тако ћемо славити убудуће“ обећава домаћица славе, иначе историчар уметности Марина Лукић Цветић, сада в.д. директора Завода за проучавање културног развитка у Београду.
http://www.youtube.com/watch?v=_xbpy8EaZf0
Начин слављења у граду и на селу до педесетих година прошлог века веома се разликовао. Формирање и урбанизација чаршије, увећавање градова, јачање сталежа занатлија, трговаца, официра, интелектуалаца, од друге половине XИX века условило је другачији начин слављења. Како је савременим језиком рекао господин Драгољуб Ацовић, то је била врста „седећег коктела“. Заправо, домаћин је ујутру носио колач у цркву и био на богослужењу. Тачно у подне одржавао се породични ручак у најужем кругу, а од 17 часова започињала је визита. Гости су стизали у паровима свечано одевени, честитали су славу, примани су у салону и започињало је послужење. Прво је изношено жито, затим слатко и вода. Три пута су послужени колачима уз вишњевачу, ораховачу и вино и на крају је била кафа. Домаћини су испраћали госте, онда су долазиле друге званице и све тако у круг, најдаље до двадесет један час.
Поклони нису доношени или су били врло симболични, попут воћа или бомбона за старије и децу. Деца нису вођена у визите, али зато су по сећању господина Лазара Шећеровића долазила другога дана који је био њихов, док је трећи дан био за мајку и комшинице.
У старој грађанској породици Цветић из Краљева обновљен је овај обичај „и тако ћемо славити убудуће“ обећава домаћица славе, иначе историчар уметности Марина Лукић Цветић, сада в.д. директора Завода за проучавање културног развитка у Београду.
Коментари