GROM – NEBESKA VATRA
GROM – NEBESKA VATRA
MITOLOGIJA I OBIČAJI
Munja i grom su od pamtiveka bili obavijeni velom duboke tajne, misterije i straha čoveka pred sudom Božjim. Smatrao je da je bleskom munje i udarcem groma bio kažnjavan za počinjene grehove.
Gotovo svim narodima i kulturama su grom i grmljavina bili znaci božanskog delovanja. Narodu stare Grčke grom je predstavljao jedno od Zevsovih oružja koje je za njega načinila Minerva, boginja mudrosti. I Grci i Rimljani su osmatrali nebo, plašili se grmljavine kao znaka da su bogovi loše volje ili da se među njima događaju svađe i obračuni.
Predstava groma je strela, a sastoji se od velikog vretena iz čije sredine izlazi nekoliko plamenih kopalja koje izbacuje 12 zraka - tri od grada, tri od kiše, tri od vatre, tri od vetra. Da bi odobrovoljili bogove, obožavajući ih i bojeći ih se, svoje hramove su najčešće gradili na mestima koja je pogodio grom i koja su stoga za njih bila sveta.
Grom objavljuje volju i svemoć vrhovnog boga. Simbolizuje stvaralačku i razornu moć božanstva, Šive i Višnua u hinduizmu, a Indre u vedizmu, koji poput Zevsa i Jupitera u sebi spaja obe vrednosti. Ne mogu se razdvajati dva simbolizma groma i strele (munje), jer ona su predstava groma - nebeske vatre neizmerne jačine.
Grom se od davnina smatrao božanskim oruđem i oružjem, pogotovo kad je u rukama Zevsa. U svim mitologijama je mesto o koje Bog udari gromom sveto a čovek koga ošine grom je posvećen. Grom je neka vrsta teofanije koja stavlja zabranu na sve što dotakne. Osim toga, neolitsko gromovno kamenje, kamena sekira i kameni čekić simboli su groma koji udara i cepa zemlju. Grom rađa i ujedno satire, on je život i smrt. U tome i jeste značenje dvostruke oštrice sekire. Grom je simbol nebeske delatnosti, preobražajnog delovanja neba na zemlji. U vezi je sa kišom koja predstavlja dobročinstveni aspekt tog delovanja.
Ikona eparhije šumadijske "Prorok sv Ilija"
Kako grom simbolizuje iznenadno i grubo posredovanje neba, njegov se simbolizam razlikuje od simbolizma zvezde. Dok je grom snažno pražnjenje energije, zvezda je nagomilana energija. Zvezda ima vrednost prikovanog groma. Ručna sekira je simbolički nagomilan grom, oruđe promišljenog stvaranja sveta u kome se udarac sekire povezuje sa zlatnom kišom. Grom je stvaranje koje iskrsne iz ništavila u još haotičnom stanju ili stvaranje koje se poništi u požaru Apokalipse.
U biblijskom predanju grmljavina je Jehovin glas. Ona nagoveštava bogojavljenje. Pre sklapanja saveza s Izraelcima, kojima će Jehova poveriti Deset zapovesti, “prolomi se grmljavina, munje zasevaše, a gust oblak se nadvi nad brdo. Gromko zaječa truba, zadrhta sav narod koji beše u taboru. Mojsije povede narod iz tabora u susret Bogu.
"Vatrene kočije" Miroslav Živković
Stadoše na podnožju brda. Brdo Sinaj zavilo se u dim, jer je Jehova u obliku ognja sišao na njega. Dizao se dim kao iz peći. Sve se brdo silno treslo. Zvuk trube bivao sve jači. Mojsije je govorio, a Bog mu grmljavinom odgovarao. Jehova siđe na Sinajsko brdo, na vrh, i pozva Jehova Mojsija na vrh brda. Mojsije se uspe “ (Izlazak, 19, 16-20).
Ko li će shvatiti širenje oblaka,
tutnjavu strašnu njegovih šatora?
Gle, on nad sobom razastire svetlost
i dno morsko vodama pokriva.
On munju drži obema rukama
i kazuje joj gde će pogoditi.
Glasom gromovnim sebe najavljuje,
stiže s gnevom da zgromi pakost.
(Jov, 36, 29-33).
U grčkom predanju grmljavina se najpre povezivala s tutnjavom u zemljinoj utrobi. Kad je Zevs osakatio i svrgnuo s prestola svog lukavog oca Krona i oslobodio svoju braću, grom je iz zemlje prešao u njegove ruke. Hesiod kaže da njegova braća nisu zaboravila njegova dobročinstva: dali su mu gromove, munje i blesak, koje je dotle skrivala golema zemlja i na koje se Zevs oslanjao vladajući smrtnicima i besmrtnicima .
Gali su se bojali da će prilikom grmljavine nebo pasti na zemlju. Takodje postojalo je shvatanje o direktnoj ljudskoj odgovornosti za bešnjenje groma i munje, kojima vrhovni bog kažnjava krivce.
To objašnjava paničan strah Kelta kad se na njih, dok su pljačkali svetilište Delfi, iznenada sručila žestoka oluja.
U Autraliji je bog groma i oluje prikazivan kako plovi na barci u obliku polumeseca. Grom se često prikazuje kao jednonogi čovek, naročito u američkim civilizacijama Maja, Asteka i Inka. Kod Asteka se bog kiše, oluje, groma i bleska, Tlalok, nalazi na istoku, u zemlji proleća. On je, uz Podnevno sunce jedno od dvoje velikih božanstava kojima se prinosi najviše žrtava. Do dolaska Španaca njihovi žtrvenici su stajali jedan kraj drugog na vrhu velike meksičke piramide. U mnogim mitovima (Australija, Amerika) grom i blesak se povezuju sa mitskom Velikom majkom i Blizancima, prvim junacima.
U sibirskim mitologijama, kao i u mitologijama onog dela američkog kontinenta koji se nalazi na istoj geografskoj širini, postoji mitska ptica koja stvara grom lepećući krilima. Mongoli, Sojoti i neka istočna tunguska plemena veruju, poput Kineza, da grom stvara nebeski zmaj. Za Turgute je grom delo đavola preobraženog u leteću nakazu. Ptica-grom je saveznik šamana i vodi ih na njihovom putu prema višim nebesima. Grom-orao, koji je nakon uvođenja hrišćanstva u srednju Aziju postao inkarnacija svetog Ilije, za Teleute boravi na dvanaestom nebu.
Primitivna objašnjenja munje i groma nalazimo kod svih naroda svih religija Srednjeg veka. Tek u XVII veku čovek počinje polako da se oslobađa svog praznoverja. U nekim sredinama još se i danas veruje da zvuk crkvenih zvona može odagnati gromove. Dugo je vremena trebalo da prođe, da bi se ova božanska pojava transformisala u čovekovoj svesti u prirodni klimatski fenomen.
www.srpskatelevizija
MITOLOGIJA I OBIČAJI
Munja i grom su od pamtiveka bili obavijeni velom duboke tajne, misterije i straha čoveka pred sudom Božjim. Smatrao je da je bleskom munje i udarcem groma bio kažnjavan za počinjene grehove.
Gotovo svim narodima i kulturama su grom i grmljavina bili znaci božanskog delovanja. Narodu stare Grčke grom je predstavljao jedno od Zevsovih oružja koje je za njega načinila Minerva, boginja mudrosti. I Grci i Rimljani su osmatrali nebo, plašili se grmljavine kao znaka da su bogovi loše volje ili da se među njima događaju svađe i obračuni.
Predstava groma je strela, a sastoji se od velikog vretena iz čije sredine izlazi nekoliko plamenih kopalja koje izbacuje 12 zraka - tri od grada, tri od kiše, tri od vatre, tri od vetra. Da bi odobrovoljili bogove, obožavajući ih i bojeći ih se, svoje hramove su najčešće gradili na mestima koja je pogodio grom i koja su stoga za njih bila sveta.
Grom objavljuje volju i svemoć vrhovnog boga. Simbolizuje stvaralačku i razornu moć božanstva, Šive i Višnua u hinduizmu, a Indre u vedizmu, koji poput Zevsa i Jupitera u sebi spaja obe vrednosti. Ne mogu se razdvajati dva simbolizma groma i strele (munje), jer ona su predstava groma - nebeske vatre neizmerne jačine.
Grom se od davnina smatrao božanskim oruđem i oružjem, pogotovo kad je u rukama Zevsa. U svim mitologijama je mesto o koje Bog udari gromom sveto a čovek koga ošine grom je posvećen. Grom je neka vrsta teofanije koja stavlja zabranu na sve što dotakne. Osim toga, neolitsko gromovno kamenje, kamena sekira i kameni čekić simboli su groma koji udara i cepa zemlju. Grom rađa i ujedno satire, on je život i smrt. U tome i jeste značenje dvostruke oštrice sekire. Grom je simbol nebeske delatnosti, preobražajnog delovanja neba na zemlji. U vezi je sa kišom koja predstavlja dobročinstveni aspekt tog delovanja.
Ikona eparhije šumadijske "Prorok sv Ilija"
Kako grom simbolizuje iznenadno i grubo posredovanje neba, njegov se simbolizam razlikuje od simbolizma zvezde. Dok je grom snažno pražnjenje energije, zvezda je nagomilana energija. Zvezda ima vrednost prikovanog groma. Ručna sekira je simbolički nagomilan grom, oruđe promišljenog stvaranja sveta u kome se udarac sekire povezuje sa zlatnom kišom. Grom je stvaranje koje iskrsne iz ništavila u još haotičnom stanju ili stvaranje koje se poništi u požaru Apokalipse.
U biblijskom predanju grmljavina je Jehovin glas. Ona nagoveštava bogojavljenje. Pre sklapanja saveza s Izraelcima, kojima će Jehova poveriti Deset zapovesti, “prolomi se grmljavina, munje zasevaše, a gust oblak se nadvi nad brdo. Gromko zaječa truba, zadrhta sav narod koji beše u taboru. Mojsije povede narod iz tabora u susret Bogu.
"Vatrene kočije" Miroslav Živković
Stadoše na podnožju brda. Brdo Sinaj zavilo se u dim, jer je Jehova u obliku ognja sišao na njega. Dizao se dim kao iz peći. Sve se brdo silno treslo. Zvuk trube bivao sve jači. Mojsije je govorio, a Bog mu grmljavinom odgovarao. Jehova siđe na Sinajsko brdo, na vrh, i pozva Jehova Mojsija na vrh brda. Mojsije se uspe “ (Izlazak, 19, 16-20).
Ko li će shvatiti širenje oblaka,
tutnjavu strašnu njegovih šatora?
Gle, on nad sobom razastire svetlost
i dno morsko vodama pokriva.
On munju drži obema rukama
i kazuje joj gde će pogoditi.
Glasom gromovnim sebe najavljuje,
stiže s gnevom da zgromi pakost.
(Jov, 36, 29-33).
U grčkom predanju grmljavina se najpre povezivala s tutnjavom u zemljinoj utrobi. Kad je Zevs osakatio i svrgnuo s prestola svog lukavog oca Krona i oslobodio svoju braću, grom je iz zemlje prešao u njegove ruke. Hesiod kaže da njegova braća nisu zaboravila njegova dobročinstva: dali su mu gromove, munje i blesak, koje je dotle skrivala golema zemlja i na koje se Zevs oslanjao vladajući smrtnicima i besmrtnicima .
Gali su se bojali da će prilikom grmljavine nebo pasti na zemlju. Takodje postojalo je shvatanje o direktnoj ljudskoj odgovornosti za bešnjenje groma i munje, kojima vrhovni bog kažnjava krivce.
To objašnjava paničan strah Kelta kad se na njih, dok su pljačkali svetilište Delfi, iznenada sručila žestoka oluja.
U Autraliji je bog groma i oluje prikazivan kako plovi na barci u obliku polumeseca. Grom se često prikazuje kao jednonogi čovek, naročito u američkim civilizacijama Maja, Asteka i Inka. Kod Asteka se bog kiše, oluje, groma i bleska, Tlalok, nalazi na istoku, u zemlji proleća. On je, uz Podnevno sunce jedno od dvoje velikih božanstava kojima se prinosi najviše žrtava. Do dolaska Španaca njihovi žtrvenici su stajali jedan kraj drugog na vrhu velike meksičke piramide. U mnogim mitovima (Australija, Amerika) grom i blesak se povezuju sa mitskom Velikom majkom i Blizancima, prvim junacima.
U sibirskim mitologijama, kao i u mitologijama onog dela američkog kontinenta koji se nalazi na istoj geografskoj širini, postoji mitska ptica koja stvara grom lepećući krilima. Mongoli, Sojoti i neka istočna tunguska plemena veruju, poput Kineza, da grom stvara nebeski zmaj. Za Turgute je grom delo đavola preobraženog u leteću nakazu. Ptica-grom je saveznik šamana i vodi ih na njihovom putu prema višim nebesima. Grom-orao, koji je nakon uvođenja hrišćanstva u srednju Aziju postao inkarnacija svetog Ilije, za Teleute boravi na dvanaestom nebu.
Primitivna objašnjenja munje i groma nalazimo kod svih naroda svih religija Srednjeg veka. Tek u XVII veku čovek počinje polako da se oslobađa svog praznoverja. U nekim sredinama još se i danas veruje da zvuk crkvenih zvona može odagnati gromove. Dugo je vremena trebalo da prođe, da bi se ova božanska pojava transformisala u čovekovoj svesti u prirodni klimatski fenomen.
www.srpskatelevizija
Коментари