Krsna slava u Srba

Krsna slava u Srba

"Ko Krsno ime slavi onom i pomaže"

Piše: Dragomir Antonić

Slava ili Krsno ime je srpski, narodno-crkveni običaj i najvažniji porodični praznik, uvek povezan sa danom određenog hrišćanskog svetitelja. Slava je isključivo srpski običaj, jer i kad je praznuju pripadnici drugih naroda slave je kao srpski i pravoslavni običaj.

Slava je veoma obiman kompleks običaja i obreda sa mnogo oblasnih razlika u shvatanjima i u izvođenju, a i sam naziv ima više sinonima. Tako se slava zove i: krsno ime, sveti, sveto, blagdan, krsna slava, praznik, služba, den, sečemo leb, lomimo leb, panagir, svetac, svetec, sveden, panađur, pamet svetom, kućanska slava, liturgija, liturđija, leturđija.

Ukupno dvadeset imena za jedan običaj, a pretpostavljam da ima još naziva koji ovde nisu zabeleženi.
O poreklu slave ima sijaset mišljenja i tumačenja, ali bez obzira na svu različitost u mišljenjima, ostaje činjenica da Srbi danas čuvaju i poštuju slavu kao najvažniji običaj.

Slava se kod Srba, po narodnoj tradiciji, nasleđuje, ali se i ne deli. Dok je otac živ, sin ili sinovi ne preuzimaju slavu, već je slave sa ocem. Preuzimanje slave za života oca znači da se porodica i formalno podelila. Ako otac nije u snazi, sin preuzima sve obaveze oko slave, ali je otac domaćin slave.

Kad otac umre, onda sinovi preuzimaju slavu. Ako ima više braće, mogu se dogovoriti da slavu preuzme samo jedan ili je preuzimaju svi. Prve godine po smrti oca slava se drži u porodičnom krugu, bez gostiju i velikog veselja.

Pravoslavna crkva zastupa suprotno mišljenje. Po njenom tumačenju, sin ili sinovi, čim zasnuju sopstveno domaćinstvo i odu od roditelja, počinju sami da slave.

Priprema za slavu
Na nekoliko dana pred slavu, u domu u kome se slavi, počinju pripreme kako bi se slava što svečanije i dostojnije dočekala. Kuća se rasprema, čisti i sređuje.

1. Svećenje vodice
U vreme pred slavu sveštenik osvećuje vodicu u domovina koji slave. Za osvećenje vodice treba pripremiti: činiju sa vodom, buket bosiljka, manju sveću. Uz to se može pripremiti i kadionica sa žarom, tamjan i spisak ukućana, mada u gradovima to sveštenik uvek nosi sa sobom. Sve se to postavi na sto u sobi gde je slavska ikona, koja je na istočnom zidu sobe. Poželjno je da na obredu osvećenja vodice budu svi ukućani. Zato sveštenik, bar dan ranije, zakazuje dolazak.
Onaj ko do sada nije slavio i želi to prvi put da učini, treba da ode kod sveštenika u najbližoj crkvi i da se sa njim o svemu dogovori.

2. Ikona
Svaki pravoslavni dom treba da ima ikonu svoje krsne slave. Ikona se postavlja u najsvečanijoj prostoriji, trpezariji ili dnevnoj sobi, i to uvek na istočnom zidu. Poželjno je da, pored ikone kućnog sveca, stoji ikona Hrista Spasitelja i ikona Presvete Bogorodice.

3. Čirak ili svećnjak
To je predmet sa jednim krakom (ili više krakova) u koji se uglavljuje sveća. Obično se pravi od nekog teškog metala, tuča ili, u bogatijoj varijanti od srebra. Važno je da ima stabilno postolje i da se sveća dobro uglavi da se ne bi prevrnula.

4. Slavska sveća
Za slavu se kupuje veća sveća, po mogućstvu od čistog voska, najčešće dužine oko 50 cm. Ona se stavlja u čirak. Sveću pali domaćin, uz prisustvo ukućana i najbližih prijatelja. Domaćin se prekrsti, pomene u molitvi Boga i ime svoje krsne slave, celiva sveću i pali je šibicom. To se radi neposredno pre rezanja kolača, ako sam domaćin reže kolač ili to radi sveštenik u domu.

U slučaju da je kolač rezan u crkvi, domaćin pali sveću, po narodnom verovanju, u različito vreme. Negde je običaj da se sveća upali nekoliko minuta pre podneva, odnosno 12 sati. U drugim krajevima se smatra da sveću treba upaliti tačno u podne. Takođe, postoji običaj da se sveća pali neposredno pre ručka, kad se gosti okupe. U svakom slučaju, domaćin pali sveću.

Sveća gori celog dana, a gasi se kad dođe na nekoliko santimetara. Može se gasiti na više načina: domaćin se prekrsti, uzme malo sredine iz slavskog kolača i ugasi je; domaćin se prekrsti i uzme kafenu kašičicu vina i lagano sipa uz fitilj sveće.


Kada se sprema slavski kolač

Domaćin podseća prijatelje kad mu je slava

Kolač je, kao i prosfora, kvasni hleb i po pravilu zamesi se osvećenom vodicom. Treba ga umestiti dan pre slave. Mesi se na sledeći način:

Zamesi se jedan kilogram brašna s pola kilograma mleka, četiri cela jaja, dvadeset grama kvasca i pet supenih kašika šećera. Dobro umešeno testo ostavi se na toplom da naraste. Kad je naraslo uzme se tri četvrtine testa, napravi se od njega okrugla lopta i stavi na dno uljem podmazane posude za pečenje. Od preostale količine testa napravi se pet manjih lopti (prosfora). Četiri se stave sa strane u obliku krsta, a peti na sredinu većeg testa. Manje prosfore se ukrase hrišćanskim slovima i simbolima, a čitav se kolač premaže žumancetom od jednog jajeta. Peče se u umereno zagrejanoj pećnici.

Za posnu slavu slavski kolač se pravi na isti način, samo bez jaja i mleka.

Današnji obred rezanja slavskog kolača sastavio je 1862. godine srpski mitropolit Mihailo. Kolač se nosi kod svog paroha, u hram kome svečar pripada. Nosi ga, po pravilu, domaćin sam ili sa nekim od dece. U slučaju da je domaćin sprečen, kolač može odneti bilo ko od članova porodice. Kolač se nosi rano ujutro, obično oko sedam sati. Osim kolača, nosi se još manja činija sa žitom, mala sveća i boca crnog vina. Običaj je da se sveštenik i sveštenikov pomoćnik daruju nekom svotom novca. Po dogovoru i ako je sveštenik u mogućnosti, kolač se može rezati i u svečarovom domu. Danas je uobičajeno da se kolač naručuje kod poslastičara ili pekara.

6. Slavsko žito

Uoči slave priprema se slavsko žito koje se naziva još i koljivo. Žito se priprema na sledeći način:

Pšenica se najpre pretrebi i dobro opere u hladnoj vodi. Kilogram pšenice dobro se skuva, uz povremeno mešanje i nalivanje vode. To se radi da se pšenica ne bi zalepila za dno posude. Zatim se stavi u đevđir da se cedi dobar sat, a potom dva puta na vodenicu samelje (jednom na krupno, a drugi put na sitno). U dobijenu smesu doda se kilogram šećera, kilogram mlevenih oraha, dva vanilin šećera i jedan nastrugan oraščić. Tad se sve dobro umesi i ostavi da prenoći na hladnom. Ujutru, na dan slave, pospe se šećerom u prahu i onda je spremno za goste.

Kad se na dan slave upali slavska sveća, onda se najpre domaćin prekrsti i posluži žitom, a zatim i ostali ukućani. Svaki gost koji dođe na slavu, najpre se služi žitom.

Po učenju Pravoslavne crkve slavsko žito se sprema za sve slave. Po narodnom verovanju, Arhangel Mihailo i sveti Ilija su živi svetitelji pa se za njih ne priprema žito.

Kako se poziva na slavu

Nekad se na slavu pozivalo lično. Domaćin ili neko od mlađih iz kuće ode u dom onoga koga želi pozvati i u prigodnom razgovoru to i učini. Danas se to obično čini pismom (ređe) i telefonom. Desetak dana pred slavu, domaćin pozove prijatelje, podseti ih kad mu je slava i zamoli goste da dođu. U selu Boboti, kod Vukovara, zadržao se običaj da se na slavu poziva jabukom. Mlađi član porodice, dan uoči slave, odlazi kod zvanica i u prigodnom razgovoru, uz lagano posluženje, predaje jabuku koja predstavlja poziv na slavu. Danas je običaj da domaćin kaže i vreme kad očekuje goste, odnosno, da li je to vreme ručka ili večere. U slučaju da gost iz raznoraznih razloga ne može da prihvati poziv, običaj je da on kasnije pozove domaćina i da, uz izvinjenje, kaže da neće doći.

Zadržao se i običaj da se na slavu ne poziva. Taj običaj važi i danas, ali u tom slučaju onaj koji nije pozvan dolazi kod svečara u vreme između ručka i večere, da bi čestitao slavu domaćinu, koji ga prima i služi: žitom, piće, kolačima i kafom. U ovakvim slučajevima gost se zadržava oko pola sata i odlazi.

Tako se postupa i kad gost mora da obiđe više svečara, kao i zbog poštovanja domaćina. Potrebno je imati na umu da danas u gradovima ljudi pretežno žive u skučenom prostoru, pa domaćin jednostavno nije u mogućnosti da u istom trenutku primi sve one koje želi da vidi kao svoje goste.

U najnovije vreme počelo se sa drugačijim načinom slavljenja. Na ručak, osim najuže familije, domaćin pozove još samo kumove, a za večeru iznajmi salu u nekom restoranu gde uveče dolaze zvanice na gozbu. To je iskrivljeno shvatanje same suštine krsne slave, mada oni koji tako postupaju kao opravdanje navode praktične razloge.

Kako se odlazi na slavu
Brige i problemi ostaju pred vratima


Onaj ko je pozvan, na slavu treba da dođe u vreme koje je domaćin odredio. Ako iz nekog razloga mora da zakasni više od pola sata, onda je običaj da to domaćinu blagovremeno javi. Na slavu se, pre svega, odlazi sa radošću i raspoložen. Svakodnevne brige i problemi ostavljaju se pred svečarevim vratima. Kad vas domaćin dočeka na vratima svoga doma, vi mu sa osmehom jednostavno recite:

"Čestit sveti (navede se ime svetitelj) i srećna ti slava domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!"

Domaćin odgovara:
"Hvala i dobro mi došao (kaže ime gosta). Od Boga ti zdravlje!"
Danas je uobičajeno da se domaćinu ponese boca pića i cvet domaćici. Neko kao poklon ponese i neku prigodnu knjigu. Kad su u pitanju običaji, nije pogrešno ni ako se to ponese, niti ako se to ne učini. U oba slučaja domaćin će podjednako radosno gosta dočekati.

Šta se priprema za slavsku trpezu
Pravoslavni običaj nalaže da je za slavu obavezno imati: ikonu, sveću, kolač, žito i vino. To je Bogu i svetitelju sasvim dovoljno. Može se slava dočekati i u porodičnom krugu, pogotovu ako je familija velika, i bez mnogo gostiju. Sve ostalo se ubraja u gozbu i zavisi od mogućnosti domaćina. Ono što treba znati jeste da ako krsno ima pada u vreme posta, ili u posne dane (sredu ili petak), mora se pripremati isključivo posna hrana. Tu nema nikakvog odstupanja. Dozvoljeno je, međutim, da ako neko ima mogućnosti pa želi da slavi dva dana sledećeg mrsnog dana da pripremi mrsnu hranu. Ako je, pak, u pitanju slava koja pada u vreme višednevnog posta, na primer Sveti Nikola, onda je hrana uvek posna, ma koliko se dana slavila.

Za slave koje padaju u mrsne dane priprema se mrsna hrana. Ni u jednom slučaju ne treba preterivati sa količinom hrane i pića. Slava je, iznad svega, duhovni doživljaj, prilika da ugodimo svetitelju i da se prijateljima provedemo vreme u prijatnom razgovoru.

Na početku je napisano da se slavski obred u raznim srpskim krajevima različito i obavlja. Ponekad čak i u istom selu, ima nekih razlika u obredu među svečarima. Te razlike su često tema razgovora među svečarima sa dobronamernim ciljem da se ustanovi ko "pravilno" slavi slavu, a ko "greši". Odgovor je vrlo jednostavan. Niko ne greši, već su uočene razlike posledica bogatstva i šarolikosti srpske tradicionalne kulture, kao i maštovitosti samih svečara.

Za one koje ovakav odgovor neće zadovoljiti prepisujemo iz "Trebnika" Srpske pravoslavne crkve kako sveštenici obavljaju:

Čin blagosiljanja koljiva i slavskog kolača
Sveštenik stavi na sebe epitrahilj i počinje kao i obično:
Blagosloven Bog naš, svagda, sada i uvek i u vekove vekova, Amin.
Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas (triput).
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Presveta Trojice, pomiluj nas: Gospode, očisti grehe naše; Vladaru, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše. Imena tvog radi.
Gospode, pomiluj (triput).
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova, Amin.
Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti Ime tvoje. Neka dođe carstvo tvoje, neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, nego izbavi nas od nečastivog.
Jer je tvoje carstvo i sila i slava Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Tropar svetome koji se slavi, a zatim se otpeva i kondak. Između tropara i kandaka svi prisutni izgovore reč:
Slava!

Posle kondaka okadivši koljivo, predloženi hleb i prisutne, sveštenik čita molitvu koljiva, zatim blagosilja kolač tri puta u vidu krsta, govoreći:
Gospode Isuse Hriste Bože naš, blagoslovi ovaj hleb i ovo vino, jer si svet, svagda, sada i uvek, i u vekove vekova. Amin.
Zatim uzima kolač, uznosi ga i govori:

 

Gospode Bože naš, ovo ti prinosimo u slavu i čast svetog (pa se kaže ime svetitelja koji se slavi), čijim molitvama primi, Svemilosrdni žrtvu ovu u nadnebesni tvoj žrtvenik.

Posle toga reže kolač sa donje strane u vidu krsta, preliva ga vinom i okrećući ga sa prisutnima, peva na glas 7.

Sveti Mučenici, pošto ste hrabro stradali i uvenčali se, molite se Gospodu da se smiluje na duše naše.

Slava Tebi, Hriste Bože, pohvali Apostola, radovanje mučenika, čija je propoved Trojica jednosušna.

Glas 5.
Isaije likuj, Djeva zače, i rodi sina Emanuela, Bogočoveka. Istog Mu je ime, veličajući Njega, mi proslavljamo Djevu.
Kada ovo otpeva, sveštenik sa domaćinom prelomljuje hleb nadvoje, onda sastavlja obe polovine tako da lice kolača bude spolja i celivaju ga triput, pri čemu sveštenik govori:
Hristos među nama!
A domaćin odgovara:
I jeste, i biće!
Ovo se radi triput.

Zatim peva: Glas 2. samoglasan:
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu: Molitva svetog (kaže se ima svetitelja koji se slavi) Milostivi, očisti mnoštvo sagrešenja naših.
I sada i uvek i u vekove vekova, Amin. Molitvama Bogorodice, Milostivi, očisti mnoštvo sagrešenja naših.

Zatim peva na glas 6.
Pomiluj nas, Bože, po velikoj milosti Svojoj, i po obilju dobrote Svoje očisti bezakonja naša.

Ako se kolač reže u crkvi ili domu rano ujutru, pre liturgije ili pre jutrenja, onda se peva jutarnja stihija praznovanog svetitelja, a ako se kolač reže kasnije, što se dešava u većini slučajeva, onda se pevaju sledeće reči:

Blagodat Svetoga Duha danas nas sabra, i svi uzevši Krst tvoj govorimo: blagosloven koji ide u ime Gospodnje, osana na visini.
Zatim slede jektenija:
Pomiluj nas, Bože, po velikoj milosti svojoj, molimo ti se, usliši i pomiluj.

Još se molimo za sve blagočestive i pravoslavne hrišćane.
Još se molimo za presvetog patrijarha našeg (kaže se ime).
Još se molimo za svu braću i za sve pravoslavne hrišćane.
Još se molimo za ovaj dom i za njegove žitelje (tad sveštenik izgovori ili pročita sva imena članova porodice svečara), za milost, život, mir, zdravlje i spasenje njihovo.
Posle ovog ide vozglas koji izgovara đakon ili crkvenjak koji prati sveštenika i kaže sledeće:
Jer si milostiv i čovekoljubiv Bog, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova.
Amin.
Ovim je obred rezanja slavskog kolača završen.