Ljubavne biljke
Svadbeni običaji: Ljubavne biljke koje imaju veliku zaštitničku moć od nečistih i zlih sila!
Smilje i bosilje su jako važne biljke u svim običajima
kod srpskog naroda, a posebno onim vezanim za svadbeni obred i obred
sahrane. Smatralo se da obe biljke imaju veliku zaštitničku moć od
nečistih, zlih sila, što je u periodu svadbenog obreda bilo veoma važno.
Devojke su se često pre udaje njime kitile jer se smatralo da ova
biljka izaziva ljubav. I neveste su ga takođe nosile, jer se verovalo da
on i održava ljubav.
Ono što je takođe vezivano za ove biljke
bila su i naročite vrste bajalica i vračanja. U svadbenom obredu su se
koristila naročito ona koja su devojci predskazivala za koga će se
udati. Ako bi dakle, devojka želela da zna ko će joj biti suđen, trebalo
je da uzme tri struka bosiljka uveče pred Bogojavljenje i da ode na
reku.
Tamo bi trebalo da svakom struku
bosiljka nameni po jednog momka i pobode ih u zemlju. Kada ujutru dođe
na reku treba da pogleda na kojem se struku uhvatilo inje i tako
prepozna svog budućeg muža. Ako se ne uhvati ni na jednom, to znači da
se neće udati ni za jednog od njih, a ako se uhvati na sva tri, onda će
moći da bira između trojice. Kada mladoženja dođe u devojačku kuću po
mladu, ona treba da ga pogleda kroz venac od smilja i bosilja i da kaže
jednu rečenicu koja bi trebala da osigura uspeh u ljubavi. Glasila je
otprilike ovako “Ja te gledam jednim okom, i nagledah te se a ti mene sa
oba ne možeš.” Potpuno je dakle, jasno, da se ovim magijskim rečima
želela osigurati njegova ljubav koja ne treba da presahne (otuda da je
se “ne nagleda”) i da bude jača od njene.
Za vreme samog obreda, trebalo je da nevesta u nedrima nosi struk
bosiljka, kako bi uticala na plodnost. Posle obreda venčanja, svekrva
je nekada mladu opasivala pojasom u koji je bio upleten bosiljak. Samo
mesto gde se vezuje pojas, ukazuje na obrednu radnju koja treba da utiče
na plodnost. Posle venčanja, mlada je nosila do 40 dana kapu u kojoj je
bilo smilja i bosilja jer su je ove biljke čuvale od zlih sila u
periodu u kojem je bila najranjivija i njima najdostupnija, zbog
nerešenog statusa.
I posle udaje, žene su često svojim
muževima “začaravale” jela bosiljkom osiguravajući time njegovu ljubav.
Smilje se pak, češće koristilo pre udaje, jer zbog samog njegovog
naziva podseća na glagol “smiliti se”, pa se zato koristio u ljubavnim
vradžbinama u kojem se željeni momak prizivao obrednim radnjama koje su
uključivale ovu biljku.
Iako živimo u modernom dobu, gde su
ovakve radnje odavno prestale da se upražnjavaju, iako mislimo da je
sasvim logično i prirodno da će ljubav našeg mladoženje trajati ako ne
večno, onda makar dugo i mislimo da nemamo potrebu da se služimo
zaštitom protiv uroka i osiguravamo našu vezu i zajednicu, niti da će
struk biljaka pokazati ko nam je budući životni saputnik, sve ove radnje
koje su se upražnjavale vekovima sigurno sugerišu da je potreba za
uspostavljanjem jake i trajne bračne veze večna i nepromenljiva. U
krajnjoj liniji, ništa nas ne košta da ga makar krišom, na dan venčanja
pogledamo kroz venčić od smilja i bosilja, zar ne? Za svaki slučaj…
Коментари