Narodna enciklopedija Stanoja Stanojevića

 Narodna enciklopedija Stanoja Stanojevića

Rec je o izuzetnom delu, prvoj jugoslovenskoj enciklopediji uopšte, publikovanoj od 1925. do 1929. godine, koja je od tadašnje citalacke publike razgrabljena, a tek u septembru 2000. godine, posle sedam i po decenija, doživela je prvo reprint izdanje. 

Pokretac i urednik ovog kapitalnog dela, ugledni istoricar i univerzitetski profesor dr Stanoje Stanojevic okupio je tada, pre osam decenija, 146 eminentnih i kompetentnih saradnika, koji su u 12.000 clanaka na 4.375 strana predstavili geografiju, privredu, politicku i vojnu istoriju, religiju, pravo, zdravstvo, narodni život i obicaje, jezike i dijalekte, kulturu, umetnost, školstvo i znacajne licnosti tadašnjih jugoslovenskih zemalja, kao i mnoge svetske dogadaje i strance koji su uticali na istorijski i kulturni razvoj ovog podneblja.

Bulat i Čajkanović (azbučnim redom) velika su imena naše nauke o mitologiji, etnologiji, folkloru. Njima je bilo povereno da u slavnoj Narodnoj enciklopediji Stanoja Stanojevića, uoči Drugog svetskog rata, napišu odrednice iz oblasti mitologije. UEnciklopediji od 4 toma i na blizu 4 hiljade strana, mitologiji je posvećen srazmerno mali deo, ali je i tako zastupljena, mitologija shvaćena kao važan deo narodnog života i mišljenja. Svestrano obrazovani, znalci više evropskih jezika, pogotovo latinskog, poštovaoci uporednog metoda, autori ovih jedinica sažeto su i pregledno, akribično i pouzdano objasnili stotinak najvažnijih pojmova iz ove oblasti. Iz tih opisa i tumačenja, kao na dlanu, vidi se ne samo drevni duh balkanskog čoveka i indoevropskog sveta, nego umnogome i nekadašnji narodni život. Odrednice: Aždaja, ala, anđeo, baba, Badnji dan, Božić, vampir, veštica, vila, vuk, div, dodola, đavo, Đurđevdan, zmaj, koleda, koljivo, kult mrtvih, lazarice, Mlada nedelja, Onaj svet, prelo, prporuša, pčela, slava, smrt, Sretenje, strava, suđenice, Turčin, česnica, čuma.