Arheoloski lokalitet Hisar
Blago u nedrima Hisara
Na brdu nedaleko od centra Leskovca u kontinuitetu su se nalazila naselja iz neolita, bakarnog, bronzanog i gvozdenog doba, iz rimskog, vizantijskog i turskog perioda, a tu je otkriven i najstariji centar crne metalurgije u Evropi
Dr Milorad Stojić
Posle bezmalo jedne decenije arheoloških istraživanja na platou i padinama leskovačkog brda Hisar, dr Milorad Stojić, rukovodilac ekipe Arheološkog instituta u Beogradu, ubeđen je da nijedan grad u Srbiji nema na jednom mestu, u svom centru, ovako dobro dokumentovanu prošlost i to u tako reprezentativnom obliku. Štaviše, procenjuje da ovaj lokalitet od prvorazrednog značaja – na kome su se u kontinuitetu nalazila naselja iz neolita, bakarnog, bronzanog i gvozdenog doba, zatim iz rimskog i vizantijskog perioda, kao i iz srpskog srednjeg veka i turskog perioda – donosi više i lepše arheološke građe od svih praistorijskih lokaliteta zajedno koji se trenutno istražuju na tlu Srbije.
Istraživanja su usredsređena na površini od 24 hektara (od ukupno 130, koliko iznosi površina lokaliteta Hisar), gde je bila predviđena izgradnja etnoarheološkog parka. Do sada je istraženo svega 15 ari, ali je i sa tako male površine dokumentovan celokupan razvoj jedne kulture, koja je, prema prvom pronađenom lokalitetu na Kosovu, nazvana „brnjička”. Arheološka iskopavanja na Hisaru traju neprekidno od 1999, a naročito su intenzivirana 2002. godine, kad je pronađena ona već čuvena gvozdena igla koja je bila uvod u pronalaženje čitavog centra crne metalurgije.
Dvorska tapija
U sloju debelom preko dva metra imamo reprezentativnu kulturnu stratigrafiju – sukcesivno nataložene ostatke u slojevima, počevši od neolita do turskog perioda. Na ovom lokalitetu postoji sve što dokazuje postojanje centra crne metalurgije: ruda gvožđa, mlinovi za njeno sitnjenje, takozvane pogače, odnosno amorfno gvožđe teško više kilograma, peći, duvaljke, jame u kojima se proizvodio ćumur, ogromne količine zgure, nekoliko gvozdenih predmeta koji su tu proizvedeni... Nigde u Evropi ne postoji ništa slično, ima nekoliko gvozdenih predmeta, ali ne i dokaza o lokalnoj proizvodnji gvožđa. Ustanovili smo da je taj centar bio aktivan između 1350. i 1100. godine pre nove ere, što ga čini najstarijim centrom crne metalurgije u Evropi – objašnjava dr Stojić.
Istoričar arheometalurgije Radomir Plajner, veli dr Stojić, najveći autoritet na svetu za istoriju metalurgije gvožđa, izričito kaže da se o hetitskoj crnoj metalurgiji, koja je doskora smatrana najstarijom na svetu, zna isključivo prema arhivu u Bogaskeju, nekadašnjoj prestonici Hetita u Maloj Aziji. Tu se pominju gvožđe, pokloni u gvožđu, ono se naziva kraljevskim metalom, jer je ekskluzivno pravo na proizvodnju i distribuciju imao kraljevski dvor. Zanimljivo je da Homer naziva gvožđe metalom skupljim od zlata, što je ono u tim vremenima i bilo, s obzirom na njegovu retkost i težinu dobijanja. Karakteristično je da je metalurgija gvožđa od najranijih vremena, sve do poznog srednjeg veka, uvek bila u sklopu dvora jedne zemlje, jer se gvožđe smatralo najvažnijom strateškom sirovinom.
Umesto arheološkog parka – deponija
Svake godine nailazili smo na nove dokaze o metalurgiji gvožđa. Recimo, pre dve godine našli smo zajedno bronzane i gvozdene predmete sa početka 12. veka pre nove ere. Postoje svi dokazi o najstarijem centru metalurgije gvožđa u Evropi, i nesumnjivo jednom od najstarijih u svetu. Time je potvrđena i legenda da su Dorci došli sa severa i da su put prokrčili gvozdenim oružjem. Inače, potpuno se poklapa vreme dorske seobe, koja je iz osnova promenila etničku i kulturnu sliku na jugu Balkanskog poluostrva, sa pokretima populacije koja je u 13. i 12. veku p. n. e. naseljavala basen Južne Morave i još neke regije na centralnom Balkanu – objašnjava naš sagovornik.
Istraživači na terenu
– Tu imamo tragove Kelta, zatim bedeme rimskog utvrđenja, a prijatno su nas iznenadili ostaci arhitektonskih objekata ukrašenih freskama i indicije o postojanju mozaika. Izvanredan nalaz je pločica od slonovače sa natpisom „redeta” (što na latinskom znači uzdarje) s kraja trećeg ili početka četvrtog veka. U vizantijskom periodu, takođe u okvirima utvrđenja, nalazilo se zanatsko-metalurško središte.
Na ovom lokalitetu našli smo najlepšu do sada poznatu arheološku građu iz 12. veka u Srbiji, koja je verovatno pripadala periodu Stefana Nemanje kad je on svoju državu proširio na basen Južne Morave, odnosno na Dubočicu. U okviru jedne celine pronašli smo više celih posuda i najlepše primerke srednjovekovnog stakla ukrašenog u višebojnoj tehnici, kao i ostatke naselja iz oko 1.400. godine, između ostalog i srebrni novac Stefana Lazarevića, pre nego što je postao despot – govori iskusni arheolog.
Dr Stojić ne zna pravi razlog zašto se stalo sa preuređenjem Hisara u Etnoarheološki park. Lokalitet u središtu grada potpuno je neuređen, kaže, to je praktično divlja deponija, mesto bespravne gradnje i stecište najtežih narkomana. „Lepo smo krenuli, međutim, naši saradnici na projektu iz Leskovca prestali su da pokazuju interesovanje”, primećuje dr Stojić, ali dodaje da je izvesno da se to pitanje mora ponovno pokrenuti.
Rada Tamindžić
------------------------------------------------
Turovićeva igla
Izvanredno otkriće sa ovog lokaliteta je igla od nerđajućeg gvožđa, izrađena bez najmanje šupljine, iz 14. veka pre nove ere, pronađena 2002. godine. Taj predmet, dugačak 64,5 centimetara, spada u tehnološko čudo, jer čak i u savremenim uslovima nije moguće proizvesti gvožđe takve čistoće. Iglu je slučajno pronašao arheolog amater Šćepan Turović, prema kome je i nazvana Turovićeva igla.
-----------------------------------------------------
Kontinuitet, ali jedva
Za dve nedelje iskopavanja prošle godine dobili smo novac tek u novembru, ali smo ipak održali kontinuitet istraživanja. Za tako kratko vreme pronašli smo ostatke jedne vizantijske kuće od tvrdog materijala, a unutra i jedan divan kultni predmet koji je trenutno na konzervaciji, kao i jednu bronzanu vagu, uz obilje druge arheološke građe – kaže dr Stojić.
objavljeno: 05/07/2009
Коментари