Словенска Евроазија – вековни сан Посвећених Словена
Словенска Евроазија – вековни сан Посвећених Словена
Oно смо што сневамо, каже једна древна мудрост Белих Индијанаца, који су били посвећени у многе тајне Неба и Земље.
И заиста, ништа тако не обликује Човека, ништа тако не твори његов карактер и поглед на свет, његову душу и стваралачке замисли, као снови које и будан снева.
Велики Посвећеник Светлости, Никола Тесла, сведочи у својим дневничким белешкама, да су у његовом стваралаштву били најпресуднији снови. Не знања, не мисли, већ снови!
Само онај који снева, који има сне и снове, бива Великим Посвећеником Духовне лепоте.
Сви велики песници и уметници, сви значајни ствараоци и проналазачи, кроз векове, умели су будни да сневају, и били су, ка циљу својему, управо сновима вођени.
Словенска Евроазија јесте вековни сан свих Посвећених Словена. Највећи, и најраспрострањенији, Евроазијски Народ, Словенски Народ (који није случајно добио и запосео петину копна на Мајци Земљи), има значајну мисију у Новом добу, а то ће бити Доба Духа Светога, Духа Стварања, по речима Николаја Берђајева.
Једна знаменита личност, новогностик и творац антропософије, Др Рудолф Штајнер, још је пре једног столећа (1909. године), објавио књигу о мисији Словена у Новом добу илити шестом космичком циклусу после нестанка Атлантиде. По његовим речима, Словени ће водство Човечанства преузети од Германске расе, која је Човечанство водила од пропасти Рима.
Руски мислилац и посвећеник, антропософ и философ, Сергеј Прокофјев, иначе Штајнеров следбеник, у свом обимном делу Мисија Словена, предвиђа Свесловенско духовно, културно, научно и економско уједињење, у једну културно и економски јаку државну заједницу. То ће бити Словенска Евроазијска Заједница, илити Унија, духовна, културна и одбрамбена кичма Евроазије.
Сведоци смо убрзаног успона и развоја Истока, Словенског Истока, и Далеког Истока.
Исток се креће узлазном, а Запад низлазном линијом. Наравно да то види само онај који има очи да види, и онај који жели да види. Многи су и даље у опсени декадентне Западне цивилизације која се, већ видимо, убрзано, и све брже, урушава.
Зашто мора да се догоди Словенска Епоха?
Човечанство је, по мишљењу Рудолфа Штајнера, толико утонуло у материју, да ништа више не види осим материје. Изгубивши везу са Извором Живота, са Космичком Душом, са сваким видом стваралачког и божанског импулса, Човечанска је раса уместо путем навише окренула путем наниже. А све то због фаворизовања рација, интелекта и ума Западног Човека, због његовог позитивистичко-материјалистичког погледа на свет, који је у себи развијао само оно себично и саможиво животињско биће.
Словени су раса која је сачувала Душу, закључује Рудолф Штајнер. И, управо ће Словени (а то и јесте њихова мисија у Новом добу), преусмерити Човечанство ка Космичкој Стваралачкој Души.
То ће бити Доба Духа Светога, Духа Стварања.
Човек је у последња два века толико запоставио, пре свега душу, а потом стваралаштво, стваралачки рад, духовност и снове, а све то због похлепе и грамзивости, да, уистини, све мање личи на Човека, а све више наличи прождрљивој животињи.
Један је Посвећеник Истока, једном приликом, кад су га упитали да ли ће се, збиља, догодити Ново доба, одговорио пророчански:
Или ће се догодити, или нас неће бити!
Аутор: Драган Симовић
Oно смо што сневамо, каже једна древна мудрост Белих Индијанаца, који су били посвећени у многе тајне Неба и Земље.
И заиста, ништа тако не обликује Човека, ништа тако не твори његов карактер и поглед на свет, његову душу и стваралачке замисли, као снови које и будан снева.
Велики Посвећеник Светлости, Никола Тесла, сведочи у својим дневничким белешкама, да су у његовом стваралаштву били најпресуднији снови. Не знања, не мисли, већ снови!
Само онај који снева, који има сне и снове, бива Великим Посвећеником Духовне лепоте.
Сви велики песници и уметници, сви значајни ствараоци и проналазачи, кроз векове, умели су будни да сневају, и били су, ка циљу својему, управо сновима вођени.
Словенска Евроазија јесте вековни сан свих Посвећених Словена. Највећи, и најраспрострањенији, Евроазијски Народ, Словенски Народ (који није случајно добио и запосео петину копна на Мајци Земљи), има значајну мисију у Новом добу, а то ће бити Доба Духа Светога, Духа Стварања, по речима Николаја Берђајева.
Једна знаменита личност, новогностик и творац антропософије, Др Рудолф Штајнер, још је пре једног столећа (1909. године), објавио књигу о мисији Словена у Новом добу илити шестом космичком циклусу после нестанка Атлантиде. По његовим речима, Словени ће водство Човечанства преузети од Германске расе, која је Човечанство водила од пропасти Рима.
Руски мислилац и посвећеник, антропософ и философ, Сергеј Прокофјев, иначе Штајнеров следбеник, у свом обимном делу Мисија Словена, предвиђа Свесловенско духовно, културно, научно и економско уједињење, у једну културно и економски јаку државну заједницу. То ће бити Словенска Евроазијска Заједница, илити Унија, духовна, културна и одбрамбена кичма Евроазије.
Сведоци смо убрзаног успона и развоја Истока, Словенског Истока, и Далеког Истока.
Исток се креће узлазном, а Запад низлазном линијом. Наравно да то види само онај који има очи да види, и онај који жели да види. Многи су и даље у опсени декадентне Западне цивилизације која се, већ видимо, убрзано, и све брже, урушава.
Зашто мора да се догоди Словенска Епоха?
Човечанство је, по мишљењу Рудолфа Штајнера, толико утонуло у материју, да ништа више не види осим материје. Изгубивши везу са Извором Живота, са Космичком Душом, са сваким видом стваралачког и божанског импулса, Човечанска је раса уместо путем навише окренула путем наниже. А све то због фаворизовања рација, интелекта и ума Западног Човека, због његовог позитивистичко-материјалистичког погледа на свет, који је у себи развијао само оно себично и саможиво животињско биће.
Словени су раса која је сачувала Душу, закључује Рудолф Штајнер. И, управо ће Словени (а то и јесте њихова мисија у Новом добу), преусмерити Човечанство ка Космичкој Стваралачкој Души.
То ће бити Доба Духа Светога, Духа Стварања.
Човек је у последња два века толико запоставио, пре свега душу, а потом стваралаштво, стваралачки рад, духовност и снове, а све то због похлепе и грамзивости, да, уистини, све мање личи на Човека, а све више наличи прождрљивој животињи.
Један је Посвећеник Истока, једном приликом, кад су га упитали да ли ће се, збиља, догодити Ново доба, одговорио пророчански:
Или ће се догодити, или нас неће бити!
Аутор: Драган Симовић
Коментари