Upotreba biljaka u srpskoj narodnoj medicini

-

Upotreba biljaka u srpskoj narodnoj medicini, od paganskih običaja do moderne nauke. Život i delo akademika Jovana Tucakova

07.03.2010

Malo je knjiga u svetu koje se detaljno bave naučnim tumačenjem narodne medicine jednog naroda. Naš veliki naučnik i akademik, pisac prvog udžbenika farmakognozije na srpskom jeziku prof. Jovan Tucakov je svoje životno delo ovekovečio knjigom Lečenje biljem koju je namenio svom narodu.Jovan Tucakov
Kao biohemičar sa Hemijskog fakulteta tokom studija, nakon brojnih naučnih konferencija, razvio sam veoma odbojan stav prema farmaceutima i medicinarima. Nekako su mi uvek upadali u kategoriju slatkorečivih prevaranata kao političari i ekonomisti. Nenaučni pristup, zarada na pokvaren način, jer je većina medikamenata sa hemijske tačke gledišt izuzetno jednostavna za proizvodnju, a farmaceutske kuće ih prodaju po tri puta većoj ceni, dakle zarada od 300%, zatim traljavo izvedena istraživanja, dvostruki standardi za zapad iz za treći svet (treći svet plaća više), …
Ipak, profesor Tucakov je relikt iz nekog drugog vremena, zadužbinar čovečanstva i čovečnosti. Zato ovaj članak posvećujem njemu, kao naučniku i uzoru.
Pomenuta knjiga Lečenje biljem pisana je jasnim, gotovo narodnim jezikom.Lečenje biljemU knjizi je izložena kritička analiza naše narodne medicine, kako one zabeležene kroz manastirske knjige, tako i one u narodnoj poeziji. Evo nekih odlomaka:
Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje običaje, navike, nošnju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, načine lečenja i veštinu izrade lekova.
I lekovito bilje je, između ostalog, zaoralo duboku brazdu u život svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tlačeni, gonjeni, porobljavani, u večitim seobama, koji po nečemu liče na vodeni cvet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljčice u gustoj travi. Lekovito bilje je najstariji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturnih naroda. I danas je razno bilje najjevtiniji i najpristupačniji ishodni materijai za proizvodnju lekova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji.
Zatim primer tumačenja narodne poezije:
Da je naš narod znao za dejstvo opijuma, kojeg naziva još i afion,
afijon, atjun, atijlm, bendeluk, katran i smola, vidi se i iz ovih narodnih
stihova:
U rakiju trave a f i j u n a …
Dok hajduke dobre o p o j i o,
Te svi pospe kano i poklam …
Zaista, od opijuma cčvek izgubi svest u tolikoj meri da ništa ne oseća.
Na taj način su jataci uspevali da se dočepaju hajdučkih ucenjenih glava
i njihovog blaga, raskošnog odela, skupocenog oružja, srebra, zlata i drugih
dragocenosti.
… Na njima je gospodsko odjelo,
Na onome starom Vujadinu,
Na njern binjiš ad suvoga zlata,
Na korn’ paše na divan izlaze . . .
Knjiga je izuzetan i jedinstven izvor naučnih informacija, sinkretizam kulturologije, antropologije, medicine i botanike. Budući da među blogerima ima i književnika, gotovo sam siguran da će im knjiga Jovana Tucakova biti zanimljivo štivo. ;-) Lekovi i otrovi bilja su nerazdvojivi deo naše kulture, pa bi podaci koje profesor Tucakov iznosi u knjizi možda mogli da budu upotrebljeni u radnji nekog krimiromana. Ideju sam dobio jer je u subotu na FOX -u išla ekranizacija Pet prasića Agate Kristi :) Agata je u tom romanu iskoristila kakutu i motiv Sokratove smrti, tj trovanja koniinom.
Zahvaljujući društvu sa foruma Zelena apoteka izdanje knjige iz 1984. je skenirano i digitalizovano i javno dostupno na RapidShare -u. Evo linkova:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Stare reci i zaboravljeni izrazi

-
ПОДСЕТНИК СТАРИХ РЕЧИ И ЗАБОРАВЉЕНИХ ИЗРАЗА А абаџија – занатлија, претеча шнајдера, који израђује: сукнене прслуке, чакшире, гуњеве, копоране и слично абер – вест, глас; ширити аброве, преносити аброве-оговарати, отрцавати; аброноша-особа која трачара около и својом причом загорчава неком дан абсец , абсоц – лепа повећа стаклена округла тацна са постољем за колаче aбриктовати – 1. преваспитавати и доводити неког у ред ,  2. обрађивати или равнати даску  на столарској машини „абрихтеру“. аван – посуда у којој се туца паприка или шта друго за кухињу и кување аванзовати – напредовати у служби, добити боље радно место авијон – 1. авион, а`ероплан, ајроплан. Израз: „к`о авион“-згодна девојка авлар – посластичар, производи алву, баклаве, шампите, кремпите, колаче и без акохолно пиће бозу, а лети шором гура колица са сладоледом. Цена једне кугле, ако се нема пара, је једно свеже (украдено) јаје. авлија – ограђен простор око куће, патосано двориште, капиџик, вел
Прикажи све

ЉУБАВНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

-
Слика
ЉУБАВНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ Подсетник: Према  Вуку Стефановићу Караџићу  народне лирске песме су женске песме. Рекао је да њих певају ,,не само жене и ђевојке него и мушкарци и то највише по двоје у један глас. Женске пјесме, каже даље Вук, пјева и једно или двоје само ради свога разговора … и зато се у пјевању женских пјесама више гледа на пјевање него на пјесму…” Најбројније су, свакако, љубавне песме. Мислим да ти је разлог јасан   Овим песмама се исказивала љубав према особама супротног пола. Љубавне песме превазилазе све друге видове лирског изражавања у народној књижевности по бројности, лепоти и разноврсности свог садржаја. Пуне су нежности и топлине, срећних узлета и многих нада, великих и тајних жеља и чежњи. С друге стране, неретко се у њима могу наћи и бол и патња чији је узрок у несрећној љубави и растанку. Живот је неодвојив од поезије, а поезија своје мотиве проналази у самом животу. Отуд и проистиче чињеница да нису све љубави срећне. Мотив несрећне љубав уве
Прикажи све

Dizanje ili ispijanje u slavu

-
Слика
Dizanje ili ispijanje u slavu je najsvečaniji dio slave. Ovaj obred se u nekim krajevima vrši zajedno sa lomljenjem kolača, a u nekima ne. Domaćin i gosti ispijaju vino uz svečane molitve i zdravice. Za vrijeme dizanja u slavu stoje gologlavi, a vrata na kući su zatvorena. Okadi se kolač, svijeća, žito, domaćin, ukućani i svi gosti. Dolibaša – poseban gost koji vodi računa da pred svima ima vina - sa čašom vina u desnoj ruci govori molitvu, prekrsti se, popije vina i zdravi se sa onim ko mu je sa desne strane i preda mu čašu vina. Ovaj se prekrsti, zdravi domaćinu, popije malo vina i doda čašu domaćinu. Domaćin uradi isto i doda čašu onome ko je sa lijeve strane dolibaše. I ovaj uradi isto i doda drugu preko puta sebe, i sve tako dok se ne izredaju svi gosti i domaći narod. Zatim svi uzimaju malo žita i opet se obrede čašom, pa se nastavlja sa molitvama i ostalim zdravicama. Zdravice su sadržinom različite jedna od druge, ali se mogu podijeliti na dvije vrste: u jednima se moli Bogu
Прикажи све