ZMAJ

ЗМАЈ.

На основу народне традиције види се да је у нас било врло распрострањено веровање у змајеве, митска бића која су у разним крајевима и приликама и различито замишљана. Према веровањима о изгледу и неким особинама, можемо их поделити у три групе: змајеве који се идентификују са метеоритима, змајеве-људе и змајеве-змије.

У нашој народној традицији ретко се јављају змајеви као што су аждаје или, по некима, прави змајеви. Њима би по изгледу били најближи змајеви-змије. Такав би, донекле, био страшни змај из народне приповетке у којој се прича како је неки змијски цар-змај живео дању у планини Церу, а ноћи проводио у мачванском селу Ноћају. Хранио се децом од 4—5 година, коју су му Мачвани свако јутро доводили.

И поред тога што се могу разликовати три групе змајева, тешко их је доследно издвојити, јер се ускоро сваком веровању налазе поједини елементи из друге и треће групе. Заједничко је змајевима да нису у принципу зла бића. Нормално, изузетака има, и они нису тако ретки; најбројнији су у народној књижевности, што значи да могу бити много кад пренети и позајмљени из туђих народних предања.

Изглед змаја народна машта различито је уобличавала, повезујући га са предањима и дајући му одређене атрибуте, тако да је понекад тешко и замислити како је изгледао. Некад мења облик, некад има заједничке елементе из све три поменуте групе, док се каткад о њему прича без икаквих детаља. Ипак наводимо неколико примера. У источној Србији веровало се да је змај некаква птица са змијским репом која лети ноћу и из које избија свеглост. Змај би требало да постаје од шарана (рибе) кад напуни четрдесет година јер тад добије ноге и крила. Понекад се, опет, замишља као орао који води борбу са алама што предводе градобитне облаке. За неке домаће животиње, птице, верује се да могу бити силни змајеви, нпр. петао, ћуран и гусан. Они већ имају по једна крила, а кад им поред природних, никну још једна, мала, змајевска, постају веома снажни и моћни, посебно у борби с алама што воде облаке. Најзад,змај може имати и људски изглед. У источној Србији веровало се за поједине људе да су змајеви. Они,слично као и здухачи, бране своје село и крај од непогоде. За многе личности из наше народне епике каже се да су змајеви или да су рођени из односа змаја са вилом, односно обичном женом. Довољно је сетити се Змај

-Огњеног Вука и стихова народне песме у којој се опева његово рођење кад Јерина говориТурцима:

У мог сина, слијепца Гргура,

У њега се мушко чедо нађе;

 Није чедо чеда каквано су:

 Вучја шапа и орлово крило,

И змајево коло под пазухом,

Из уста му модар пламен бије,

Матери се не да задојити.

Или у песми Милош Обилић змајски син, у којој се вели:

Што год има Србина јунака,

Свакога су одгајиле виле,

Многога су змајеви родили.

У истој песми се помињу као змајеви, поред Милоша Обилића, и Змај Огњени Вук, Реља Бошњанин, Бановић Секула, Бановић Страхиња, Љутица Богдан и Краљевић Марко.

Особине змаја зависе од групе којој припада, затим од предања, и од тога како је описиван у веровањима. Отуда су змајеви једног краја различити од оних из другог краја. Исто тако се змај из народних веровања често не подудара са змајем из усмене народне књижевности у истом крају, јер су му различите не само особине већ и порекло.

Змајеви које можемо идентификовати као метеорите, по правилу се јављају ноћу, а само изузетнодању. Они лете преко неба, светле, и при том се чује звиждање, хујање и понекад тресак. Кад овакав змај рашири своја „огњевита крила", народна песма каже:

Из крила му сипа ватра жива,

Сипа низ јелове гране,

Која падне на земљицу црну,

Све по земљи запаљује траву.

или:

Засија се Јастребац планина,

А полеће змаје од Јастрепца,

Од Змајевца

 од воде студене,

Те се прими уз Крушево равно...

У народној приповеци Баш Челик појава змаја изазвала је потресе и хуку у двору, а кад дође змајски цар, цео двор засветли и заблиста. Како сличне манифестације прате појаву метеорита, то се справом може тврдити да наш народ змаја идентификује с овом природном појавом.

Поред овога, змај је и персонификација муње, односно ватре. Једна загонетка гласи:

 „Два дола суподола, међу њима змај лежи;ђе змај лежи, ту трава не расте." Одговор је:

 „Ватра међу прекладима." Змајеви-змије из народних веровања обично су описани у народним приповеткама. За њих се често каже да су крилате змије које лете, па би се могли упоредити са змајевима-метеоритима. Понашају се као људи, само су много снажнији од њих. По овој особини слични су змајевима-људима. Они су најчешће зла бића, а по томе су најближи аждаји из наших народних веровања, или, по некима, правом змају. Веза између змије и змаја види се у веровању да се змија, после извесног броја година, нпр. сто, претвара у змаја који постаје змијски цар. И негдашње веровање да змија смук брани од града, тј. да је смук змај који се бори са алама, свакако је још једна потврда везе змаја са змијама.

Змајеви-људи у нашој народној традицији врло су бројни, већ је поменуто и неколико имена наших епских јунака који се опевају као змајеви или змајски синови. У источној Србији се веровало да има обичних људи који су змајеви и да се они, кад наиђе непогода, умире и као заспе, а из тела им тад изађе дух (дупликат), који одлази у борбу с алама предводницама градобитних облака. По овом веровању, змајеви су могли да буду и мушкарци и жене. Исто тако, веровало се да је змај јачи што је млађи, чак се сматрало да је најјаче новорођенче

-змај које још није ни задојено.

Змајеви-људи не чине зло људима, осим у изузетним случајевима. Они могу бити штетни ако дуже времена бораве у једном месту, зато што то изазива сушу. По општем мишљењу, змајеви су велики љубавници и радо воде љубав са лепим и младим женама. Народ је веровао да ће ако змај дуже времена проведе у неком месту због љубавних састанака, то изазвати сушу .

Мушки змајеви, веровало се у Хомољу, изаберу лепу невину девојку, а женски лепог момка и долазе им ноћу на љубавне састанке. Момци и девојке који имају односе са змајевима бледи су и испијени, јер их ови јако изнуре. Девојка може, тобоже, и дете родити са змајем —  змајче или змајевито дете.

Из целог описа јасно произлази да је змај из народне митологије увелико антропоморфизовано биће, односно да има извесне исте особине као и човек. Он мисли и ради као обичан човек, само се одликује одређеним особинама, може да лети, има огромну снагу, има способност да се претвара из једног облика у други (од човека да постане орао и обрнуто; да у виду духа напусти тело и да се бори садругим демонима) итд. По својим добрим особинама и делатности, змај је врло близак здухачу.

Змај српске митологије није, како је мислио Вук Караџић, исто што и немачки Drache или Lindwurm, или латански draco. Напротив, он представља у великој мери нашу изузетност, јер га таквог не познају ни митологије осталих словенских народа. За змаја каквог познаје српска митологија зна и албанска. Постоји мишљење да би змај могао бити митски предак . 

Српски митолошки речник