VILA

ВИЛА.

Народна веровања и предања,посебно народна поезија, пуна су приповедања о вилама и људима који су,стицајем околности, тобож дошли у везу са овим митским бићима. Виле су, како их представља народна фантазија, натприродна женска бића. Њима се приписује изглед изузетно лепих и увек младих девојака, које проводе живот далеко од људи, у води, на небу, у облацима, у планинама,пећинама, и увек су потпуно слободне. Поред многих својстава која немају обични смртници, често им се приписују и таква која их изједначују са људима. Поред осталог, оне имају моћ да се претворе улабуда, сокола вука, змију и неке друге животиње. Ово открива њихову вероватну првобитну суштину,наиме, виле су, свакако, прво представљале духове природе, а касније, спајањем са душама предака и персонификацијом, дошло је до веровања каква ми данас познајемо.

Већ је поменуто да се виле редовно замишљају као изванредно лепе девојке одевене обично улаке и прозрачне дугачке хаљине а некад су и наоружане стрелама. Описују се са дугом расплетеном косом светле боје, понекад и златном. Међутим, вилама скоро редовно лепоту умањују ноге, које могубити: магареће, коњске или козје, па их зато крију. За неке виле се каже да имају и непријатан мирис.Оне су сујетне на своју лепоту и не воле да је ма ко лепши од њих. У Херцеговини „народ приповиједа да свака ђевојка одвећ лијепа подложна је уроку и зависти вилах, и гледају овакве ђевојке у чемупокварити да није љепша од виле" (Вук).

Оне знају бити врло осветољубиве и завидљиве, нарочито кад су у питању особине по којима се неки људи изједначују са њима, нпр. ум, телесна лепота, лепота гласа и сл. Знају да праве сплетке и да завађају људе.

Виле имају крила и могу да лете, а према народној поезији, у коју су уткана и народна веровања,ако им се одузму „крила и окриље", оне постају обичне жене, без вилинске моћи. Негде се говори како су врло снажне и неустрашиве. Воле да јашу на јеленима и коњима. Ипак, и поред свих ових особина које им народна фантазија приписује, у народним песмама се приповеда како их поједини јунациуспевају да победе у међусобном двобоју. У познатој народној песми Марко Краљевић и вила говори се како је Краљевић Марко савладао вилу која је устрелила Милоша Обилића зато што је певао лепше од ње, и присилио је да му излечи побратима.

По правилу, виле су добре све дотле док их неко не наљути, чак помажу људима у невољи,особито јунацима са којима су и посестриме, као и заљубљеним младим особама ако их ове позову упомоћ. Исто тако, понекад јунаци помажу и вилама кад су оне у неприлици. Народ је у неким крајевима веровао да је на земљи владало благостање док је било вила, јер оне су милостиве према потиштенима и сиромашнима. Иначе, сматрало се да доносе срећу људима, да су правичне и да кажњавају неправде.

Али виле могу бити и зле, нарочито кад их неко увреди. Тешко оном на кога се оне расрде. Довољно је да вила само погледа човека па да га устрели својим погледом. Виле се обично увреде кад им неко нагази на њихово коло. У народној песми се опева како је Сибињанин Јанко сакупио војску и одвео је „на игриште ђе играју виле" и тиме их увредио, па му зато вила из облака прети:

Макни војску са игришта мога,

Кунем ти се и вјеру ти дајем,

Кајаћеш се кад ме не послушаш,

Ја ћу твоју силу уломити,

Коњима ћу ти траву отровати,

На јунаке болест натурити,

Главобољу љуту срдобољу,

Сва ће твоја изгинути војска

Прије ноћи на игришту моме,

А тебе ће Турци ухватити,

Колико је у свијету мука,

На сваке ће тебе ударити,

У мукама ћеш испустити душу.

О постанку вила, односно њиховом рођењу, различита су веровања. Најчешће се веровало да се замећу из росе или неке траве, али и да су кћери првих људи Адама и Еве, које је Бог проклео. Међутим,у извесним случајевима виле могу учинити да и од женског детета постане вила.

Ако л' буде лијепа ђевојка,

Ми ћемо је себи прихватити,

У планине велике носити,

Обући јој крила и окриља,

Па ће бити нагоркиња вила.

Виле се заљубљују у младе и лепе људе, особито јунаке и чобане, са њима често ступају и уљубавне односе и чак рађају децу.

Ал' ето ти виле нагоркиње,

Она носи чедо под криоцем

 Па га меће Јоци у ложницу.

Овако је чеду говорила:

 „Ево теби твога милог бабе!"

Али своју љубав виле врло брижљиво прикривају и забрањују својим љубавницима да то открију.Онај који открије свој однос са вилом обично се зло проведе. Занимљиво је веровање да оне воле слободну љубав, а према браку имају одвратност;

Ја сам вила што се не удајем,

Вољела би теби робовати

Него с тобом дивом друговати.

У народном предању ипак има доста примера о браку између виле и обичног човека, али до тога увек, према веровању,долази на силу, кад мушкарац одузме вили „крила и окриље". Вила обично остаје у браку само дотле док јој се не пружи прилика да се ослободи и врати ранијем животу. Из љубавног односа или брака са обичним мушкарцем, односно змајем рађају се велики јунаци. Тако су рођени, на пример, многи јунаци који се опевају у народним песмама:

Венча вилу Вукашине краљу,

Два је њему породила сина:

 Првога је КраљевићаМарка,

А другога Андрију Нејака.

И Змај-Огњени Вук и Грујица, син Старине Новака, и Милош Обилић су рођени од вила. Али оне могу бити и помајке епским јунацима.

Што год има Србина јунака,Свакога је задојила вила.

Веровало се да дете које одгаје виле тиме стиче извесна натприродна својства, управо да постаје велики јунак, сабља га не сече и зрно не бије, или постаје изванредна лепотица ако је женско. Отуда и легенде да су хероји нашег народног епоса потомци вила или да су их оне задојиле после рођења.

Како виле живе на различитим местима, по своме пребивалишту обично добијају и име, нпр.:водаркиња, бродаркиња, нагоркиња, пригорка, подгорка, загоркиња, планинкиња, пештеркиња,облакиња, баждарица (она која наплаћује баждарину — царину).Називали су их и по другим замишљеним особинама, нпр: златокоса, бела итд. Поред овога, виле у народним песмама имају и својалична имена: Ангелина, Андресила, Анђелија, Ђурђа, Јања, Јањојка, Јованка, Јелка, Јерина, Јерисавља,Катарина, Коса, Мандалина, Наданојла, али вероватно је најпознатије Равијојла.

Виле особито воле да играју и певају, и у народу се веровало да су посебно добре играчице и певачице. Због играња и песме оне се састају обично поред какве воде (извора, језера) на шумским пропланцима, а некад у облацима и пећинама.

Усред поља зелено језеро,

Код њега су на састанку виле.

Све окрећу коло наоколо.

Ту имаде десет сестриница

И пред њима вила најстарија,

По имену вила Јерисавља,

Што окреће коло наоколо.

 Многе су се виле састануле

У облаку, према жарком сунцу,

Окретале коло наоколо.

Виле су особито веште у лечењу, посебно тешких рана задобијених у бојевима. Лечење које оне предузимају састоји се у видању разним биљем које само оне познају. Оне видају и очи, обично чудотворном водом. Најзад, виле имају способност да проричу судбину. У познатој песми Смрт Краљевића Марка вила је прорекла Маркову смрт. И саме виле нису увек бесмртне, у више случајева се прича о њиховој смрти.

То изусти вила племенита,

То изусти, а душу испусти

И умрије вила изненада!

Трже Марко из потаје ноже,

Просу јој се низ планину дробе.

Врисну вила и клети га стаде:

„Ао, Марко, чуда дочекао

 Јер погуби вилу и баницу

Од горице и језера бистра."

На основу поређења вила са грчким митолошким бићима, нимфама, сиренама и новогрчким нереидама, лако је утврдити извесне веће или мање сличности. Русалке руског народног веровања умного чему су истоветне са нашим вилама, а порекло веровања је у суштини идентично.

Што се тиче порекла имена, оно ни до данас није дефинитивно протумачено. Поуздано је утврђено да је врло старо и да га познају сви словенски народи. Први помен речи вила у Јужних Словена потиче из XIII века, а код Руса још из XI века. Више научника се бавило тумачењем те речи, али чини седа је Нидерлово мишљење, које се ослања на претходна тумачења, а посебно на Миклошићеву претпоставку, доста вероватно. Он је мишљења да је име вила настало од старог словенског корена речи која је означавала опседнутост, а да се само биће, онако како је напред дефинисано, формирало на Балканском полуострву знатно касније. Иначе, мишљења је да вила спада у категорију манистичких демона, али претпоставља и могућност синкретизма с духовима природе, што је сасвим исправно.Заправо, мисли да су оне првобитно представљале духове природе (ветра, облака) у коју су пренетедуше предака. У млађим веровањима, виле, као и русалке, представљале су душе девојака умрлих насилном смрћу. Најзад, виле су потпуно персонификоване, а средина у којој стално бораве (облак,планина) представља природу из које су произашле.

Српски митолошки речник