Slovenski knez

Na obali hučne Travne,
gde se širi Nemac sad,
U iskonske dane tavne,
Na obali hučne Travne
Dizao se tvrdi grad.

Hrabri Niklot vladao je
U tvrdome gradu tom,
Sad urvine tamo stoje,
Pauk plete mreže svoje,
U tihome poslu svom.

Jednog dana do Baltije
Podiže se ljuti vrag,
Diže vojske i galije
I uporno na grad bije,
Da mu zatre sami trag!

Šest meseci borba traje,
Ali Niklot ne da grad,
Šest meseci ne prestaje
Da za udar udar daje,
Bol za bol i jad za jad.

A kad šesti mesec zađe,
I pobeđen dušman ljut,
Odbi vojske, krete lađe,
Na obratni, sramni put.

Hrabri Niklot uđe tada
U Perunov sveti hram,
Na kolena pred njim pada,
I najlepše iz svog stada
Prinese mu jagnje sam.

Dugo vreme posle toga
Vladao je mirno on,
Poštujući silnog boga,
I običaj roda svoga,
I slovenski, sveti tron.

Na obali hučne Travne,
Gde se širi Nemac sad,
U iskonske dane tavne,
Na obali hučne Travne,
Dizao se tvrdi grad.

Hrabri Niklot vladao je
U tvrdome gradu tom,
Sad urvine tamo stoje,
Ruža svija grane svoje,
I kupina cveta s njom.

(Slovenski knez, Vojislav Ilić, 1886.)