OSTENJAK
ОСТЕЊАК
је
природна стена која има људски облик (андроид), или облик животиње, птице и
било каквог природног предмета. Најизразитији природни остењак у Србији је
Момин камен у Грделичкој клисури, који има облик девојке са огртачем и шеширом
на глави.
У науци
је добро познат настанак природних остењака, али их народ објашњава на свој
начин. Он верује да се људи, животиње, птице идр. претварају у камење у истом
облику какви су били у природи. Такво веровање је познато многим народима, па и
нашем. Легендарни народни јунак Срђа Злопоглеђа својим злим очима окаменио је
вилу,Арапина и Турчина.
У
нашим народним приповеткама чест је мотив о баби чаробници која има моћ да
некога окамени. Тако баба чаробница седела на камену станцу у планини, у једној
руци јој био штап, а у другој некаква трава. Одвела је коњаника са псом и коњем
у двориште које је било ограђено костима јунака. Чим је коњаник ступио у њено
двориште, а оно се он, коњ и пас окаменили на месту на коме су се нашли. Баба
златне косе својим погледом претвара човека у камен; ловац се превари,
узме од бабе три длаке и стави их на своје хртове, а баба дохвати жабу, па
њоме удари зеца скоро печеног, који скочи и побегне, а ловац и хртови се
окамене. На врху неког брда има баба златне косе која дан и ноћ седи и у скуту
држи птицу. Ко буде у стању да добави њену птицу, тај ће бити најсрећнији на
свету. Зато треба бабу, ако ти пође за руком, да ухватиш за косу пре него што
те спази, иначе ћеш се окаменити где си,као што се догодило од оних младића
који стоје окамењени као мраморје (надгробно камење).Приповеда се да је нека
баба истерала јарад у планину, па духнуо север и ударио снег, а она пркосно
рекла: „Прц Марцу, не бојим те се, моји јарићи су петорошчићи." На то
се расрдио Март, узајмио од фебруара неколико дана, навалио снегом и мразом, па
се смрзну и окамене баба и њена јарад.
Казује
се да се и данас може видети у некој планини (где се то догодило) оно камење
што је постало од бабе и њених јаради: баба стоји у средини, а јарад око ње.
Остењака бабе с јарићима има упланини Козјаку, код власотиначког села Калне. По
једној народној песми, Бог је претворио у каменстанац човека који је убио
игумана и његовог калуђера. Увређени св. Сава скаменио је чобаниново сено и
његове овце у Тодорову долу под Дурмитором. Он је окаменио аждају, младића и
девојку у виру код манастира Студенице, па се и сада могу тамо такви видети.
Занимљиво је име селу Коџаџику у дебарској Жупи. То је турски превод имена
Старац, који је настао по остењаку у облику старца. За брдо Остењак, које је на
тромеђи колубарских села Рудовца, Даросаве и Прогорелаца, казује се да је неки
ловац пошао у лов о празнику, па кад је стигао с керовима на ово брдо, он
се, керови и зечеви остене. По мотиву једне народне песме, синови су послали
своју мајку у планину да би је растргли зверови, па зато буду
претворени: „девет сина, девет каменова, девет сна'а, девет љутих змија,па
се змије по камењу вију", итд.
Има
предања о скамењеним девојкама које су бежале испред Турчина насилника, о
скамењеним сватовима. По једној народној песми из Бачке, деспот Ђурађ и његова
жена деспотица Јерина у очајању пред Турцима насилницима: „узеше се обоје за
руке... обоје се у камен створише." По предањима: „Кад дођеш онамо,
настаће рика и граја около тебе велика од хиљаду људи, а никога нећеш видети и
нико те неће ни прстом такнути, а камоли убити, али немој да се обазиреш за
собом без свога чуда, јер ћеш се на оно место окаменити. Дуго ћете путовати на
мору, па ћете најпосле доћи између две планине, онда ће се галије окаменити."
У
разноврсном пећинском накиту народ види скамењене гранчице, завесе, засторе,
полилеје,олтаре, кубета, људске и животињске главе, крила орлова, стопе
светаца, народних јунака и натприродних бића; у леденим пећинским капљицама
види сузе грешника и покојника, у мрачним просторијама гробнице дивова и вила
пештеркиња, у жуборењу подземне воде и промуклом струјању ваздуха кроз пукотине
чује разговор подземних духова, њихово лупање у бубњеве, клопарање подземних
воденица и ткање вилинских разбоја. Тако је настало оно живо народно
казивање да су многи пећински облици од бигра скамењени столови вила,
дивова, пустињских испосника и светаца.
У
Преконошкој пећини један сталагмит има облик окамењене мајке с дететом. За
њега Сврљижани причају да је била нека преступница која се пред мужевљевим
гневом сакрила у пећину и у њој се скаменила заједно с дететом. За један
купасти сталагмит у Попшичкој пећини, у Сврљигу, казује се да је кум украо куму
кошницу с пчелама па је сакрио у пећину, а она се скаменила. Облик је место у
потесу студеничког села Биљановца, које је тако названо по камену станцу
купастог облика. Према предању, путовао св. Сава по народу и стигао тамо те
затекао косача како коси ливаду. Он затражи од њега да му да мало сена за коња,
а ковач одговори како га нема. Онда св. Сава прокуне да му се стог сена
остени (окамени). И данас стоји на том месту камен као стог. За њега се у
народу казује да је лековит. Веровања о природним андроидима потврђују и
народне клетве: „У камен се претворио!",Скаменио се да Бог да!"
Сродни народни изрази употребљавају се и фигуративно када се неко зачуди
или се у страху запрепасти: „Главари се скаменили."
Српски
митолошки речник
Коментари