Miomir Janković

 Миомир Јанковић

Објавио је следеће књиге: Буквар Словенске духовности (2000, 2006), Ехо древног Бога (2002), Српски трагови у незабораву (2004), Иконопис древних Срба (2006), Илустрована митологија древних Срба и Митолошки календар за 2007. годину.


Поговор из књиге ''Иконопис древних Срба''

Да би се омогућио што вернији приказ божанстава древних Срба неопходно је прикупити грађу која би требала, на основу појавних облика, да садржи битне чиниоце који осветљавају духовни живот верника. А то су: утицаји духовника и њихови радни поступци, називи појединих места и простора, природне и духовне појаве, обредна места и радње, предмети, животиње, биљке итд.

У књигама Буквар словенске духовности, Ехо древног бога и српски трагови у незабораву сакупљено је довољно података који омогућавају тумачење вере древних Срба и Словена. У средишту њихове духовне грађевине налазе се богови, обрађених у складу са претпостављеним законима мишљења. Остварен је њихов редослед, у времену и простору, старешинству и надлежностима, обзиром на потребе и очекивања верника.

У поменутим књигама, а и у многим другим, постоје уверљиви докази о Србима као врло старом народу. Ако је то тако, онда је нормално да је и њихов говор и писмо такође старо. Многи околни народи, па и шире, су намерно заборавили да у основи њиховог говора и писма леже српске творевине. Нажалост то су заборавили Срби.

Данас се просечан грађанин Србије бахато односи према српској науци о језику. Ако га упиташ: ''Како си?'', одговориће ти - Океј, супер, феноменално или здраво је ћао. Пишући ову књигу у намери да њену садржину ''очистим'' од страних речи и израза, морао сам се послужити Вујаклијиним речником. Многе појмове нисам могао одмах објаснити користећи српски говор. Преврћући поменути речник осећао сам се истовремено смешно, тужно и посрамљено.

Народи који су позајмили или присвојили српски језик и писмо, у сусрету са новим изразима и појмовима савременог света, траже одговарајуће речи, да би сачували ''њихов национални говор''. Шта раде Срби? Прво су из свог језика избацили старије појмовне облике (Старословенске - Црквенословенске итд), а затим, хладно прихватајући туђице, осиромашили богатство и лепоту матерњег језика. Нажалост потискују и ћирилицу.

Из поменутих разлога ова књига је написана ћирилицом и српским говором. Да ли сам и колико у томе успео, не знам. Међутим, важно је подстаћи будући нараштај да се врати свом изворном говору и писму. Ако учинимо супротно нестаће, као многи други у прошлости, древни Српски народ.