Šam-dud Pećka patrijaršija
Шам дуд у порти Пећке патријаршије Фото Завод за заштиту природе Србије
На само петнаестак метара од улаза у порту Пећке патријаршије на Косову и Метохији судбину свога народа вековима дели и најстарије заштићено стабло Србије „шам-дуд”, кога је засадио српски архиепископ Сава други, син Стефана Првовенчаног.
– Заштићено стабло црног дуда „шам дуд” (Morus nigra ), које је старије од 700 година, поред својих природних вредности представља и историјски споменик и запис – културно добро. Стабло црног дуда засадио је српски архиепископ Сава Други између 1263. и 1272. године. Сава Други је по повратку из Јерусалима прошао кроз покрајину Шам, у данашњој Сирији, одакле је донео садницу дуда и засадио је у порти Пећке патријаршије. За време олује 1957. године вишевековно стабло распукло се на два дела. Гране су полегле по земљи затим израсле у две крошње. Уз главно дебло, које је поцепано на два дела, развила су се још три избојка са развијеном крошњом. Тако је формиран оригиналан хабитус старог дуда – каже Снежана Антонијевић, организатор за заштићена добра у „Зеленилу Београд”.
Испод овог дуда је Арсеније Чарнојевић 1690. године одржао сабор са највиђенијим људима са Косова и Метохије, после кога је одлучено да српски народ крене у велику сеобу за Војводину. Према речима мати Харитине из Пећке патријаршије, дрво дуда се и даље развија и расте.
– И данас велики број људи долази овде да потраже лек. Показало се да
лишће дуда највише користе оболели од шећерне болести који га кувају као чај. Људи нам после долазе и захваљују се на излечењу, а ономе који има вере чај помаже и у другим болестима – каже мати и истиче да дуд и даље рађа, шири се и подмлађује. На наше питање да ли се од овог воћа можда у Патријаршији пече ракија, мати смејући се одговара:
– Не, али спремамо сокове, који су изванредног квалитета, а користимо га за јело у време сезоне рађања плода која јако дуго траје.
Према њеним речима у Пећкој патријаршији и даље су у току припреме за устоличење патријарха Иринеја које ће бити обављено у недељу.
– Овде се сада пуно ради, уређујемо двориште, резиденцију патријарха, јер се надамо великој посети – напомиње мати.
Споменик природе „шам-дуд” први пут је заштићен решењем Завода за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије, 1957. године као природна реткост ботаничког карактера. Уважавајући његове природне вредности одређен је први степен заштите овог споменика природе.
– Његово основно дебло је више од осам метара, обим дрвета је 5,8 метара, а пречник 1,9 метара. С обзиром на то да се „шам-дуд” налази у централном делу уређеног манастирског комплекса, његова заштита и уређење су обезбеђени. Наиме, заштићени простор испод стабла је затрављен и уредно се коси. У непосредној близини стабла постављене су поплочане стазе. Такође, непосредна близина јаза потока на јужној страни не угрожава корен и стабло, јер су бочне косине корита обрађене у камену, а само корито је регулисано. Најмасивније гране које расту ниско при земљи подупрте су дрвеним подупирачима 1987. године. Тада су обављени и неопходни санациони радови на заштити стабла. Од 1987. године до данас констатована је потреба за постављањем нових подупирача као и за спровођењем одговарајуће фитопатолошке анализе – објашњава др Драгана Остојић, шеф одсека за заштиту природних добара у Заводу за заштиту природе Србије.
Б. Васиљевић
-------------------------------------------
Пећки шам-дуд – здрава старина
У Европи званично не постоји дуд старији од 250 година, тако да је шам-дуд који се већ седам векова налази испред Патријаршије права реткост
Фото Б. Нововић
У њега су ударале муње, шибале су га олује, крај њега су вековима пролазиле војске, а он и даље расте и рађа. Реч је o шам-дуду којег је, према предању, пре седамсто година, испред Пећке патријаршије посадио српски архиепископ Сава Други по повратку из Јерусалима, пошто је прошао кроз територију данашње Сирије. Пре три месеца урађен је пројекат Завода за заштиту природе Србије о санацији овог стабла, које је проглашено спомеником природе. Дрво су прегледала четири стручњака, а резултати говоре да је ова старина у изненађујуће добром стању. Осим потврде да је дрво изузетно старо, разрешено је и порекло његовог имена. Како објашњавају у сиријској амбасади, када њихови земљаци кажу да иду у Шам подразумева се да иду у Дамаск или Била ад Шам. Због тога се и претпоставља да је легенда о пореклу дрвета тиме потврђена.
– Завод је у овом пројекту, поред својих људи, ангажовао стручњака Шумарског факултета Универзитета у Београду и колеге из Нирнбершког бироа који су користили методу импулсне томографије, врсту ултразвука која утврђује да ли је дрво захватила трулеж, а резистографом су мерили тврдоћу стабла. Такође, обављени су фитосанитарни преглед шам-дуда и анализа физичког и хемијског састава земљишта – каже проф. др Ненад Ставретовић, директор Завода.
Мада су потврдила велику старост дрвета, испитивања нису могла да прецизирају његово годиште.
– Тачна старост дуда не може да се одреди због тога што се после удара грома, педесетих година прошлог века, централно дебло расцепило на два дела која су пала на земљу. Тамо где су дотакли тло они су се ожилили, па на тим местима расту нови избојци који су стари десетак, петнаест година. Према подацима којим располажем, у Европи не постоји дуд старији од 250 година, тако да је овај наш шам-дуд заиста реткост. Нама није био циљ да утврдимо његову старост већ здравствено стање – објашњава проф. др Милка Главендекић са Шумарског факултета.
Да би дрво колико-толико очувале, монахиње су испод грана постављале подупираче.
– Сада та врста потпоре може престављати проблем, јер се због ње гране увијају и расцепљују. Да би се дуд трајније заштитио, неопходно је побољшати постојећи систем подупирача. Једна од идеја је да се од самог дуда, на простору Патријаршије, расаде младице шам-дуда. Оне би се потом посадиле испод постојећих грана и држале њихов терет. Тај процес би трајао, али би то било аутентично. Важно је да постављање подупирача, што је филигрански захват, обави неко изузетно стручан, јер би сваки погрешан потез могао да изазове немерљиву штету – истиче Главендекић.
Крај шам-дуда се налазе липа и смрча које му, према процени стручњака, сметају.
– Смрча је већ почела да „диже” потпорни зид, а могла би и да се услед ветра поломи и падне право на дуд. Њу би требало уклонити. За липу би најбоље било да јој се орежу гране, јер се прошлог пролећа једна од њих, пречника око 45 центиметра, одломила. Шам је сачувао ветар који је грану одувао тик крај њега – прича Главендекић.
По речима нашег саговорника, дрво нису напале ни штеточине које се обично јављају на свим стаблима дуда.
– Примећена је гљива која изазива болест лишћа и њу треба пратити, да би се по потреби спровеле одговарајуће мере заштите. Земљиште око стабла је квалитетно, али јако збијено. Ваљало би уклонити траву испод дуда, пажљиво обрадити површински слој и забранити гажење, како би се заштитило корење које је веома плитко. Неопходно је једном годишње радити преглед овог изузетно вредног стабла – напомиње Главендекић.
-----------------------------------------------------------
Легенда о шам-дуду
Легенда каже да је дуд посађен у време формирања манастирског седишта у Пећи, односно најстарије Цркве Св. Апостола, у 13. веку. Испод овог дуда је Арсеније Чарнојевић 1690. године с највиђенијим људима с Косова и Метохије одржао сабор на коме је одлучено да српски народ крене у велику сеобу у Војводину.
-----------------------------------------------------------
Сирија постојбина шам-дуда
Дамаск и његова околина су подручје на којем расте специфична врста дуда, чији је једини примерак код нас израстао у Пећкој патријаршији. Особина ових стабала је да су дуговечна, имају велики обим и достижу знатну висину.
– Шам-дуд се користи у дрвној индустрији, нарочито у производњи финих ручних радова, фигурица и резбарија. Он има и економску вредност јер су његови плодови јестиви и цена им је повољна. Плодови се користе и за колаче. Као што овде у слаткише стављају малине или купине, у Сирији се користи плод дуда, који даје специфичан укус, боју и изглед слаткишима – каже Мажед Шадуд, амбасадор Сиријске Арапске Републике у Србији.
Од дуда се, као и код нас, у Сирији прави сок.
Коментари