KAPIŠTE

КАПИШТЕ.

Александар Угланов, Капиште

У старијим писаним изворима спомињу се места на којима су се приносиле жртве божанствима и држале молитве. Називом кап означавао се идол, а капиште је напуштено место на коме су били постављени идоли. Описујући Немањин рад на учвршћавању хришћанства, његов биограф Доментијан казује 1264. да је Немања гонио јеретике и многобошце и да је, тобож, још у његово време коначно ишчезло многобоштво у Србији. Немања је, прогонећи остатке многобоштва, рушио њихова капишта, подизао цркве, обарао идоле и постављао иконе. Друго спомињање капишта је у тзв.Вукмановићеву летопису, чији текст није јасан, али, поводећи се за Доментијаном, и он спомиње простор у коме су били смештени идоли. Доментијаново саопштење о рушењу капишта, подизању цркава, о обарању идола и постављању икона аналогно је казивању о истој ствари кијевског митрополита Илариона у Похвали кнезу Владимиру (XI век), па се посумњало у поузданост Доментијанових казивања о капиштима у Србији.

Несумњива су Доментијанова угледања на Илариона,али су верска збивања у XI и XII веку била иста како у Русији тако и у Србији. Доментијан се за своју биографију о Немањи могао угледати на начин писања митрополита Илариона, податке је често узимао од биографа св. Саве и краља Првовенчаног, понешто по још свежем црквеном предању о Немањи и о цркви његова времена.Капишта и идоли нису били јеретички (богомилски), јер их њихове верске догме нису признавале, него „пагански", народни. Трагови капишта код балканских Словена су утврђени на њихову тлу: Капиште, Бован, Бованиште, Својбог или Својбор, Борова Глава, Требиње.

Једно мало острвце код острва Ластова назива се Капиште. Названо је по многобожачком храму или олтару. У једној чакавској исправи из 1185. са острва Брача споменут је назив капиште у значењу олтара; једна увала назива се Капиште; за острвце Лукавац казује се да је Под Капиште, а једно Капиште је према Сушцу. П. Скок оправдано претпоставља да се у називу и топонимима Капиште одржао траг неретљанског многобоштва. У повељи краља Милутина, писаној 1300. у манастиру св. Ђорђа код Скопља, споменут је Капешт'ц. У селу Доњем Водну, код Скопља, има три култна извора који се називају Капиштец.

Неки монах Козма записао је 1567: „... и трклета капишта своја бесовска" (ђавоља), а у другом запису из 1673. казује се да су Немци заузели од безбожних Мађара: капишта. У пештерском селу Углу једно место назива се Капеш, па се тако назива и део потеса села Штавља код Сјенице, селиште код Горњег Чичева у Тиквешу; Капеж је место ниже заглавског села Жуковца; Капешница је махала Пећи(сада Капишница); Копиште (капиште) је назив места у подгорском селу Ђонлијама код Новог Пазара.У бугарском говору капиштем се означава многобожачки храм. Спомињање капишта у старим изворима и у данашњем говору и приказани топоними, са изведеницама, довољно потврђују постојање многобожачких светилишта са идолима код балканских Словена.Српски митолошки речник