ВОСАК
ВОСАК
Восак је материја којој су приписивана заштитна својства. Широко се употребљавао у народној медицини, магији и гатањима. Одувек je познато изливање растопљеног воска у воду, ради распознавања болести, откривања места на коме се налази злочинац, у гатањима о животу и смрти, о удаји, итд.
У словенским обичајима, восак je коришћен као света ствар. Примена воска као заштитника открива се у различитим областима човекове делатности: за успешан лов, њиме су премазивали метке и некада стреле; штитећи благо, закопавали су новац заједно са крстом од воска; зашивали су восак у одећу, да би заштитили пчеле од вештица, итд. Воском су зачепљивали рупе (у стаблу дрвета, на рогу животиње), у које су претходно стављали друге ствари и предмете - заштитнике. У Олоњецкој губернији су,приликом првог истеривања стоке, коришћене шоље од воска: у њих би сакупљали длаке од сваке краве, које би скривали на тајно место и изговарали басму против чини и губитака у стоци.
Да би спречили претварање умрлог у лутајућег покојника или вампира, Пољаци су утопљеников врат облепљивали с' пет воштаних лоптица, док су Украјинци на покојникове груди полагали воштани крстић, а у руку му стављали свећу.
У народној медицини и превентивно магији познате су амајлије од воска. У Украјини, куглице од воска носили су као огрлицу против грознице. Код Белоруса су познати амулети од воска сачињени у облику оних делова тела које je требало заштитити од болести.
Јужни Словени су носили у светилишта воштане фигуре делова људског тела и животиња. Жене су приносиле "жабу" од воска која приказује материцу. Славонске амајлије од воска, зване заговори, тијела, тијелашца, представљају такве фигуре као што су "кућа", "крава", "петао", "овца", "свиња", "мушко тело", "женско тело", "глава", "рука" и др. Онај ко жели да се отараси болести или друге невоље даје обећање (заговори се) на неки празник и затим сваке године на тај дан доноси у светилиште (касније цркву) свећу и одговарајућу фигурицу од воска. Ако му je кућа настрадала од грома, поплаве, доноси "кућу"; онај коме болују и цркавају коњи, краве и друга стока, оставља "коња", "краву", итд. Кад им цело тело болује, купују и доносе "мушко" или "женско" тело, итд. Приликом одређивања узрока болести,видари су изливали отопљени восак у воду, а ради исцељења изводили разне радње над добијеним фигурама од воска. Приликом лечења болести изливали су растопљени восак и изговарали басму, на пример:
"Како се топио восак, нек' се тако растопи и болест".
Такође су сматрали да се чини или болест "изливају" заједно са воском. Код Словена je раширено гатање воском. Претпостављало се да восак као света материја може да каже истину о будућности. У Моравској би гатара, пошто би левом руком извукла стврднуту масу восак говорила:
"Кажи ти мени, вошче, истиниту,свету истину - истиницу!"
Током божићних празника су раширена девојачка гатања воском. Предсказања су обично почивала на контурама стврднутог воска.
Словенска митологија, енциклопедијски речник
Восак је материја којој су приписивана заштитна својства. Широко се употребљавао у народној медицини, магији и гатањима. Одувек je познато изливање растопљеног воска у воду, ради распознавања болести, откривања места на коме се налази злочинац, у гатањима о животу и смрти, о удаји, итд.
У словенским обичајима, восак je коришћен као света ствар. Примена воска као заштитника открива се у различитим областима човекове делатности: за успешан лов, њиме су премазивали метке и некада стреле; штитећи благо, закопавали су новац заједно са крстом од воска; зашивали су восак у одећу, да би заштитили пчеле од вештица, итд. Воском су зачепљивали рупе (у стаблу дрвета, на рогу животиње), у које су претходно стављали друге ствари и предмете - заштитнике. У Олоњецкој губернији су,приликом првог истеривања стоке, коришћене шоље од воска: у њих би сакупљали длаке од сваке краве, које би скривали на тајно место и изговарали басму против чини и губитака у стоци.
Да би спречили претварање умрлог у лутајућег покојника или вампира, Пољаци су утопљеников врат облепљивали с' пет воштаних лоптица, док су Украјинци на покојникове груди полагали воштани крстић, а у руку му стављали свећу.
У народној медицини и превентивно магији познате су амајлије од воска. У Украјини, куглице од воска носили су као огрлицу против грознице. Код Белоруса су познати амулети од воска сачињени у облику оних делова тела које je требало заштитити од болести.
Јужни Словени су носили у светилишта воштане фигуре делова људског тела и животиња. Жене су приносиле "жабу" од воска која приказује материцу. Славонске амајлије од воска, зване заговори, тијела, тијелашца, представљају такве фигуре као што су "кућа", "крава", "петао", "овца", "свиња", "мушко тело", "женско тело", "глава", "рука" и др. Онај ко жели да се отараси болести или друге невоље даје обећање (заговори се) на неки празник и затим сваке године на тај дан доноси у светилиште (касније цркву) свећу и одговарајућу фигурицу од воска. Ако му je кућа настрадала од грома, поплаве, доноси "кућу"; онај коме болују и цркавају коњи, краве и друга стока, оставља "коња", "краву", итд. Кад им цело тело болује, купују и доносе "мушко" или "женско" тело, итд. Приликом одређивања узрока болести,видари су изливали отопљени восак у воду, а ради исцељења изводили разне радње над добијеним фигурама од воска. Приликом лечења болести изливали су растопљени восак и изговарали басму, на пример:
"Како се топио восак, нек' се тако растопи и болест".
Такође су сматрали да се чини или болест "изливају" заједно са воском. Код Словена je раширено гатање воском. Претпостављало се да восак као света материја може да каже истину о будућности. У Моравској би гатара, пошто би левом руком извукла стврднуту масу восак говорила:
"Кажи ти мени, вошче, истиниту,свету истину - истиницу!"
Током божићних празника су раширена девојачка гатања воском. Предсказања су обично почивала на контурама стврднутог воска.
Словенска митологија, енциклопедијски речник
Коментари