PEĆINA
ПЕЋИНА.
Улога пећина у животу људи била је знатна у време појаве
најстаријих живих бића и људи на Земљи. Оне су биле њихова природна склоништа.
Мимо практичне улоге, пећине су биле и култна места пећинских људи. Мрачна
тајанственост пећина, њени разноврсни и необични облици сталоженог и окамењеног
бигра (сталактита, сталагмита, набораних завеса, облика људских иживотињских
глава, итд.), промукло жуборење пећинске и подземне воде дуж пукотина, студена
језера,стравично кретање ваздуха на пећинским улазима побуђивали су људску
машту и приче о пећинама као стаништима прастарих, митских бића: о вилама
пештеркињама, змајевима, дивовима, дивљим бабама идругим демонима; у пећинама
се чује клопарање вилинских разбоја (натре), сакривених и окамењених кошница
које је кум куму украо; дугачким и непроходним пећинским каналима силази се у
доњи,подземни свет.Таква веровања очувала су се у народним предањима нашега
народа, међу којима је и оно покоме народни јунак Марко Краљевић није умро, већ
живи у некој пећини заједно са својим коњем Шарцом. У једном старом тексту (
Слово о закону и благодати) казује се:
„... И примише вси скриша впештерах кумира своја." Приликом
примања хришћанства идоли су се односили у пећине и у њима крили, а по једном
рукопису, писаном око средине XV века, у Црноречкој пећини, у ибарском
Колашину, становали су: „беси (ђаволи) и змајеви". За пећину на извору
Јаломице, под планином Румијом, прича се да је била станиште неког чаробњака,
који је у пећину односио младе и лепе девојке,па је понекад грабио и веренице
испред олтара. По таквим веровањима настали су неки обичаји у народу који су се
вршили у пећинама или пред њиховим улазима.
У селу Јарменовцу, под Рудником, скупљао се народ из околине на
Ђурђевдан на месту Пећине и ту се веселио уз игру. Код Рисна има пећина из које
истиче речица Шпиља. У њеној подземној дворани скупљао се народ и забављао
певањем и пуцањем из пушака. Из босанске варошице Сутјеске одлазили су младићи
и девојке на Чисти понедељак (први Ускршњег поста) до Радонића пећи (пећине) и
туиграли у колу. У селу Дубокој, у Звижду, скупљао се народ у сеоској пећини на
Биљани петак (предЂурђевдан). У њој се ложила ватра. О том обичају један
посматрач пише: „Огромна просторија(пећинска) трептала је од светлости, а
сталактити и сталагмити огледали су се у бистрој води пећинске речице
Понора. Са свих страна чуле су се гајде и свирале, а групе младића и девојака
играли су оковатре..." .
Пећине су служиле и за испаштање верника. Ту су они проводили
усамљени и испоснички живот, а касније су на њиховим улазима подизали храмове.
Таквих испосница и пећинских цркава има и у нашем народу: манастир Петра
Коришког у Црној Реци (ибарски Колашин), црквица у штавичком селу Пављу,
Рибница код Ваљева, Дајша у Пеку, Острог у Црној Гори;
у селу Калишту, наобалама Охридског језера, има две пећинске
црквице, а код Прешева има пећина с фрескама, итд.
Коментари