Богови су међу нама

Богови су међу нама

Многобожачка религија Старих Словена током V и VI века нове ере дакако је оставила трагове у данашњим обичајима и веровањима. Многи су радови написани на тему веровања и обичаја Старих Словена али је већина базирана на штурим подацима које су за собом оставили византијски хроничари. Ево неколико интересантних момената и предпоставки:

„Словени верују да на небу влада један врховни бог који се стара само о небеским стварима, док је управљање светом препустио нижим божанствима које је он родио. То веровање се подудара са веровањем угрофинских народа о врховном небеском богу ( Никш'е паз, Нум), које је управљање светом препустионижим божанствима.“ Врховни бог у различитим облицима посећује домове људи доносећи обиље и срећу, што представља остатак почетних представа о богу даваоцу богатства и обиља, те се данас Божић сматра персонификацијом тих веровања.

„Словенски бог неба и непогода (падавина, летњих киша) тј. бог громовник био је Перун...Свети Илија је по преузимању хришћанства преузео улогу Перуна... Гром се најчешће објашњава тиме да се св. Илија по небу вози са огњеним коњима, да Илија или Бог бацају камење по небу или с неба на земљу. Јужни Словени су сматрали да гром и муња потичу од борбених-митских змајева-дракона и ала.“

Још су интересантније приче о оним „нижим“ боговима и њиховој улози у свету. Као и у свакој религији и митологији, тачно се зна ко какво место заузима у тој чудноватој хијерархији и шта је чије задужење. Многе предпоставке о улози и значењу појединих божанстава изникле су од тумачења њихових имена. Дажбог је бог Сунца и кише, две најважније ствари за опстанак живих бића. Веселин Чајкановић говори о њему као врховном богу Срба који се показује као хроми старац одевен у животињску кожу у пратњи црног пса или вука. Световид (Световит) најпознатији бог међу словенским боговима, чије име изазива пажњу научника, а које још увек није добило ваљано тумачење. Име Световит треба тумачити одвајањем Свет(о) и – вид (вит). Свет се, опет, може тумачити као Земља, чему у прилог иде изглед његовог идола чије главе гледају на све стране или као света особа, светац. Вит- као скраћеница од речи витез, јер се Световид сматрао коњаником и имао свог коња који је у његово име предсказивао. Али може и Вит- повезује се са кореном -ви или –ве са значењем дувати, дисати, у прилог чему иде чињеница да жреци приликом чишћења храма нису смели дисати у светилишту већ би истрчавали напоље како би издахнули и поново удахнули ваздух. Велес је словенски бог поља, пашњака, усева, бог стоке, у хришћанству његову улогу преузео је св. Василије. „Словени су у Велесу видели бога који се брине о њиховој прехрани. Тако је било још у сакупљачко-ловачкој заједници када је он као медвед-шумски цар бринуо да буде довољно дивљачи и плодова за људе...Након преласка на земљорадничко-сточарски тип заједнице он је на себе преузео бригу о усевима и стоци.“ Морана је богиња смрти и зиме. Појављује се као лепа девојка са вучијим очњацима и канџама. Код Источних Словена она је богиња плодности и жена. Весна је богиња пролећа.
Многа су још сведочанства о веровању у лепе, вечно младе виле, вукодлаке, рожданице, вампире...

Извор: Мр Снежана Божанић, Обичаји и веровања Словена (V/VI) на простору данашње Војводине