Bogojavljenje

БОГОЈАВЉЕЊЕ

 Овога дана завршавају се Некрштени дани, па се с њима завршавају и ноћна кретања демона. Богојављење је био празник многобожачког бога даваоца Дабога, који је испуњавао жеље људи који су му се обраћали приликом отварања неба. По веровању, уочи Богојављења, у глухо доба ноћи, отвара се небо и у том часу Бог се јавља људима (теофанија), отуда назив Богојављење.Старији људи су сву ноћ били будни и очекивали отварање неба. У народу се казује: када се небо отвори, онда све воде стану за тренутак (воденице престану да раде) и претворе се у вино, а ветар престане да дува. Захваћена вода добија профилактичну моћ, а оне воде које се тада не захвате посвећују се изјутра крштењем (отуда: Водокршће), бацањем крста од леда у воду. До рата 1914. крст се бацао уСаву код Београда и Шапца, у Брчком и после тога рата, затим у Колубару код Ваљева, у Рашку уНовом Пазару, итд. Ко успе да извади крст из воде, тај је добијао новчану награду од присутних. Наоснову остатака бацања крста у воду (бацао се и када настане суша и о заветним данима), дознаје се да је крст супституција људске жртве демону воде из многобожачког времена. На људску жртву упућује иостатак обичаја купања овога дана у рекама, када се у давној народној прошлости обавезно приносилаљудска жртва дављењем једног од купача. Тај груби обичај ублажио се бацањем крста у воду. УАлексинцу, Нишу и још неким градовима богојављенска „водица" светила се на раскрсници у средиштуграда. Ту се постављао сто и крст на њему, оба од леда, а око стола били су постављени чаброви сводом. После црквеног освећења воде, она се делила народу, а сто и крст остајали су да се сами растопе.

По селима, на Богојављење рано изјутра, пре сунца, оде домаће чељаде да донесе воде са извора(одакле се узима за пиће и домаће потребе), пошто се у воду или поред ње баци прегршт жита иизговори: „Добро јутро, водице, како ти ишла, тако да иде и берићет на њивама." Ако се вода узме с реке, онда се у воду баци струк босиљка и изговори: „Богу и светому, ти у здравље и ја у здравље!"Судови с водом заките се босиљком. Код куће се мушкарци, редом по годинама живота, умивајудонетом и неначетом водом на секири, окренути лицем истоку, сунцу. У ј-и пределима Србије обред се обавља у кући, а секира се стави на раоник. Учесник држи у руци запаљену свећу или, место ње, стависе поред секире црепуља или вршник са распаљеним жаром. Затим учесник, пошто се трипут окрене од леве руке према десној, сркне мало воде пре употребе јела и крсти се, скаче према истоку, пази да му сесвећа не угаси, или, ако је напољу, у три скока ускочи у кућу, пошто претходно узме жишку и баципреко себе. Жене се умивају стојећи на ожегу (ватраљу), девојке на преслици, и говоре:

„Прођох сабљу,не посекох се, прођох воду, не удавих се." Из цркве се доноси освећена богојављенска „водица", у којусе стави струк сухог босиљка. Она се чува као лек за болеснике и болесну стоку, па се употребљава икао профилактично средство противу сваке гангрене и гамади. У селима лесковачког Поморавља изјутра се иде на реку, умива се, у воду се баци босиљак и изговори:

 „Богу и светоме, ти надоле, ми на горе!" Неко хвата бачени босиљак и њиме се кити. О Богојављењу се „умива" икона домаће крсне славе. Омладина се скупља поред реке, прскају се међусобно водом, а одважни се и купају. Домаћица однесе клип кукуруза на реку, попрска га водом, окруни и нахрани кокоши. Понека пушта кукуруз низ реку, да би дочарала кишу преко лета. Херцеговци носе семе за сетву у цркву да се благослови.

О ручку на Богојављење, изнесе домаћица леву плећку божићне печенице и пихтије, које се дотога дана нису спремале. О ручку гори богојављенска свећа. Ко не види своју сенку о ручку, поверовању, неће дуго живети. Народ верује у лековиту моћ богојављенске водице. О њој се казује дагодинама може бити свежа (штити је етерично уље босиљка). Њоме се кропе зграде, стока, баште, бурад,каце и све што је подложно квару, да би се заштитило. О Ђурђевдану носи се свећа и богојављенскаводица на њиву, па се сваки њен угао закрсти свећом, попрска водицом и изговори: „Црна земљо,дарујем ти водицу, а ти мени пшеницу." Она се сипа у воду приликом купања болесника, па се њоме изапоји.

 У Херцеговини има старијих људи који уочи Богојављења налажу бадњак као и о Божићу. Уморавским селима извијале су се две „живе ватре", па се између њих прогонила стока, да би се очистила од болести.

 Уочи Богојављења младићи и девојке гатају како ће се оженити, односно удати. У тимочкимселима девојке изливају олово у воду, па по изливеним фигурама гатају о својим суђеницима(младићима). Од несагореле богојављенске свеће девојка направи

 колут, па кроз њега погледа намладића, да би је заволео. Ко се овога дана окупа у реци, биће здрав преко године. Верује се да самоправедници умиру на Богојављење и да њихове душе одлазе у рај. Ако је на Богојављење облачно илипада снег, онда ће бити родна година; ако је ведро, лето ће бити сушно.

 На херцеговачким поселима, која се приређују увече, певају се песме и играју забавне игре. Томприликом се не пази много на скромност и пристојност, јер: ко је стидан,нека изиђе напоље; ко не зназа шалу и весеље, нека оде у манастир. У поселу се одржао рудимент прастарих зимских оргија.

Српски митолошки речник