Bosiljak

БОСИЉАК

(Ocimum basilicum) има изузетну улогу у српској народној религији, где му се придаје особита мистична моћ, у првом реду заштитна, а по неким обичајима и плодотворна. Босиљком се штити новорођенче, а детиња коса, коју кум ритуално одсече, чува се у босиљку. Тканице којима свекрва опасује младу закићене су босиљком, као и велика капа смиљевац, коју млада носи четрдесет дана по венчању.

 На Нову годину негде жене мећу босиљак за десно ухо, а мушкарци за капу. Босиљком се кити домаћин када уђе у кућу и честита Божић, а исто тако и полаженик и девер о свадби. Босиљком је окићен и коњ који се ритуално пројаше на Тодорову суботу (коњски празник). Приликом првог орања,босиљком заките јарам и волове. Приликом сетве, босиљак се меће у семе, а на свршетку жетве босиљком се кити остављено класје (божја брада), као што се на свршетку вршидбе кити стожер. На исти начин босиљком се ките или боду и обредни хлебови о Божићу и Новој години, о слави,Младенцима и Ђурђевдану, као и приликом свадбе. Босиљком се врше и гатања о удаји. Испрошена девојка шаље момку струк босиљка, а невесте га у јелу „зачаравају" својим мужевима. У неким свадбеним обичајима битно је гледање кроз босиљак или кроз венац од босиљка, при чему се понекадисказује жеља за добијањем порода.

Босиљак се особито употребљава у разним лустрацијама, у врачању и у народној медицини, аизузетну улогу има и у култу покојника. Тако се мртвацу меће босиљак око руке. Босиљком се китисофра о задушној судбини, а иначе о задушницама меће се у реку. На отворене задушнице жене садебосиљак по гробовима. ш. к.