koledo
КОЛЕДО
Календарска нова година почињала је некада после најкраћег дана у години, на дан нашег старог празника Божића. Божић или Нова година је почетак новог циклуса – круга, новог сунчевог кола. Сa кaлeндaрскoм или кoлeдaрскoм Нoвoм гoдинoм пoвeзaн je бoг Koлeдo. Коледов дан је најкраћи дан у години. На тај дан Коледо умире али нajaвљуje рaђaњe млaдoг бoгa Божића или Свaрoжићa. Такође Коледо завршава свoj пeриoд влaдaвинe и почиње Купалов период од 6 месеци. Kупалов период сe зaвршaвa Kупaлoвим дaнoм - лeтњoм дугoднeвницoм, нajдужим дaнoм у гoдини, када се Коледо поново рађа. Примањем хришћанства Купало се поистовећује са св.Јованом, а његов дан (уместо дугодневнице) постаје Ивањдан. Песме о Коледу и Купалу записао је Милош С. Милојевић у 19. веку. У песми Купало (Иван) даје цвеће Коледу да га овај сачува до Купаловог новог рођења, односно до Божића. Цвеће симболично представља Сунце о којем ће се Коледо старати до своје смрти:
Ивањско цвеће Петрањско,
Ивањско цвеће рујано,
Претрањско цвеће плаветно!
Иван га бере те бере,
Петар га плете те плете.
Иван га бере те бере,
Даје га брату до себе
Свом млађем брату Коледу.
Дајући брата мољаше:
„Ај мио брате Коледо!
Ево ти цветак мој дајем
Чувај га дивни Коледо.
Чувај га па га сачувај
До мога чудна ређења
До твога страшна умрења
Умрења брата Коледа
Старијег брата Божића,
Синова старог Сварога."
Петар ми цветак примаше,
Петар ми венце вијаше
Па вели брату Купалу:
Ој мио брате Купало.
Старији брате Иване,
Примам ти цветак и живот
До мога страшног умрења
И нашег брата ређена
Рођења младог Божића
Сина нам старог Сварога.
Има доста народних песама у којима се спомиње Коледо. Углавном су то песме које се певају обредно за Бадње вече и Божић. Ево једне коју је записао Вук С. Караџић:
...Ево су ти, Kоледо! Гости дошли, Коледо!
Добри гости, Коледо! Колеђани, Коледо!
Који оде, Коледо! Бога моле, Коледо!
За старога, Коледо! Ка Бадњака, Коледо!
За младога, Коледо! Ка Божића, Коледо!
Са Коледом су повезани и коледарски дани који се и дан-данас (у доста измењеном облику) обележавају у неким крајевима Србије али и у другим словенским земљама. Коледарски дани су обавезно почињали пре Божића у време задушних дана и у вези су култом предака. Учесници су искључиво мушкарци. Коледари се прерушавају у животиње (вука, медведа, лисицу, јарца...), гараве лица, лупају у звона и клепетуше правећи велику буку, певају и скупљају дарове од мештана. Обичај се доста мењао и губио од свог изворног облика, у 19. веку је већ био измењен, а данас је готово изгубљен и заборављен. Ево како је Милош С. Милојевић описао коледарске обичаје у 19. веку:
„У свима крајевима србским на туцин дан, а увече бадњег дана, ишла је од пре момчад као и данас што у млогим местима чини и певала Коледа или његове песме. Најмање 7 момака добрих, - а увек мора бити лијо, а не тако, - иду од куће до куће и под сваким прозором и пред вратима певају коледске песме. Један је од њих као Колед и овај увек има самур калпак на глави, други је његов војвода, трећи врећар или онај што носи накупљене ствари. Те су ствари сланина, кобасице, суво месо, а често по која ђаволаста цура баци и лешњика и ораха, на што се коледари страшно љуте и такве ствари бацају натраг. Ово чине обично оне које су заљубљене у ког коледара или које јих не волу. Свакојако је то непријатна ствар дати јим посних јестива. У вече Бадњег дана целу ноћ скоро иду колендари колеђани или коледари те певају и сабирају поклоне, као што смо казали. Кад буде пред зору они све то поделе, но краљу или цару Коледу даду највише.“
Календарска нова година почињала је некада после најкраћег дана у години, на дан нашег старог празника Божића. Божић или Нова година је почетак новог циклуса – круга, новог сунчевог кола. Сa кaлeндaрскoм или кoлeдaрскoм Нoвoм гoдинoм пoвeзaн je бoг Koлeдo. Коледов дан је најкраћи дан у години. На тај дан Коледо умире али нajaвљуje рaђaњe млaдoг бoгa Божића или Свaрoжићa. Такође Коледо завршава свoj пeриoд влaдaвинe и почиње Купалов период од 6 месеци. Kупалов период сe зaвршaвa Kупaлoвим дaнoм - лeтњoм дугoднeвницoм, нajдужим дaнoм у гoдини, када се Коледо поново рађа. Примањем хришћанства Купало се поистовећује са св.Јованом, а његов дан (уместо дугодневнице) постаје Ивањдан. Песме о Коледу и Купалу записао је Милош С. Милојевић у 19. веку. У песми Купало (Иван) даје цвеће Коледу да га овај сачува до Купаловог новог рођења, односно до Божића. Цвеће симболично представља Сунце о којем ће се Коледо старати до своје смрти:
Ивањско цвеће Петрањско,
Ивањско цвеће рујано,
Претрањско цвеће плаветно!
Иван га бере те бере,
Петар га плете те плете.
Иван га бере те бере,
Даје га брату до себе
Свом млађем брату Коледу.
Дајући брата мољаше:
„Ај мио брате Коледо!
Ево ти цветак мој дајем
Чувај га дивни Коледо.
Чувај га па га сачувај
До мога чудна ређења
До твога страшна умрења
Умрења брата Коледа
Старијег брата Божића,
Синова старог Сварога."
Петар ми цветак примаше,
Петар ми венце вијаше
Па вели брату Купалу:
Ој мио брате Купало.
Старији брате Иване,
Примам ти цветак и живот
До мога страшног умрења
И нашег брата ређена
Рођења младог Божића
Сина нам старог Сварога.
Има доста народних песама у којима се спомиње Коледо. Углавном су то песме које се певају обредно за Бадње вече и Божић. Ево једне коју је записао Вук С. Караџић:
...Ево су ти, Kоледо! Гости дошли, Коледо!
Добри гости, Коледо! Колеђани, Коледо!
Који оде, Коледо! Бога моле, Коледо!
За старога, Коледо! Ка Бадњака, Коледо!
За младога, Коледо! Ка Божића, Коледо!
Са Коледом су повезани и коледарски дани који се и дан-данас (у доста измењеном облику) обележавају у неким крајевима Србије али и у другим словенским земљама. Коледарски дани су обавезно почињали пре Божића у време задушних дана и у вези су култом предака. Учесници су искључиво мушкарци. Коледари се прерушавају у животиње (вука, медведа, лисицу, јарца...), гараве лица, лупају у звона и клепетуше правећи велику буку, певају и скупљају дарове од мештана. Обичај се доста мењао и губио од свог изворног облика, у 19. веку је већ био измењен, а данас је готово изгубљен и заборављен. Ево како је Милош С. Милојевић описао коледарске обичаје у 19. веку:
„У свима крајевима србским на туцин дан, а увече бадњег дана, ишла је од пре момчад као и данас што у млогим местима чини и певала Коледа или његове песме. Најмање 7 момака добрих, - а увек мора бити лијо, а не тако, - иду од куће до куће и под сваким прозором и пред вратима певају коледске песме. Један је од њих као Колед и овај увек има самур калпак на глави, други је његов војвода, трећи врећар или онај што носи накупљене ствари. Те су ствари сланина, кобасице, суво месо, а често по која ђаволаста цура баци и лешњика и ораха, на што се коледари страшно љуте и такве ствари бацају натраг. Ово чине обично оне које су заљубљене у ког коледара или које јих не волу. Свакојако је то непријатна ствар дати јим посних јестива. У вече Бадњег дана целу ноћ скоро иду колендари колеђани или коледари те певају и сабирају поклоне, као што смо казали. Кад буде пред зору они све то поделе, но краљу или цару Коледу даду највише.“
Коментари