Janko M. Levnaić - Trava od devet zaborava
Janko M. Levnaić - Trava od devet zaborava
I/II, Leksikon srpskih vila i njihovog okruženja, Lio: Gornji Milanovac, Kontekst: Valjevo, 2008.
Nastanjuju nepregledne nebeske visine i modre morske ili rečne dubine. Izvorima gospodare, a po nekima i ljudskim dušama.
Najzad je svetlost dana ugledala knjiga o kojoj smo dugo sanjali: leksikon vila (i njihovog okruženja)! Kakav poklon našoj kulturi! Kakvo obogađenje našeg duha! Janko Levnaić se potrudio da nam što vernije prenese mitove i legende vezane za naša tajanstvena i možda najprivlačnija natprirodna bića, vile, ali je otišao i jedan korak dalje: opisao je svet koji one nastanjuju, približio nam stvorenja sa kojima druguju, koje neguju i hrane ili od kojih strahuju i pred kojima beže.
Jeste li znali da na svetu ima vila i vidarica, vila vučica i vilenica, ali i vilana i vilovnjaka, vilaša i vilenika? Nikad ih niste sreli, nikad videli, sa njima sreću okušali, podelili? Možda je i bolje što niste, jer iako mogu da vas bogato daruju (u novcu najčešće) i obdare svakojakim natprirodnim moćima (nemuštim jezikom, na primer), vile znaju i da vas nagrde, otruju, čak i usmrte.
Ako ih umolite da vas poštede, biljke kojima vas leče teško da ćete bez njihove pomoći naći, a meleme još teže spraviti. Možda i uspete koju vilu da ubedite da vam tajnu spravljanja melema otkrije. Ali ako vam te tajne nisu dostupne, bar možete da otkrijete kojim se to travama za izlečenja i mađije služe: poznaju i koriste imelu i glog, orah i lesku, različak i bosiljak, odojen i ruzmarin, raskovnik i zdravac, o belom luku da i ne govorimo.
Nastanjuju nepregledne nebeske visine i modre morske ili rečne dubine. Izvorima gospodare, a po nekima i ljudskim dušama. Mogu da borave u šumi, u gori, u drvetu, a ponekad i u vodenici ili u naručju kakvog naočitog junaka, kojem u koliko je nadmudri i krila i okrilje joj ukrade može da izrodi decu izvanredne lepote i natprirodne snage.
Druguju sa suncem i mesecom (sa kojima su i u rodu), orlom i sokolom, krilatim konjem i psom, jelenom i zmijom, divom i Grbom, ali i sa junacima poput Grčić Manojla, Zmajem Ognjenim Vukom, Kraljevićem Markom i mnogim drugim. Ko je iz ovog druženja, drugovanja ili slučajnog susreta izvukao deblji kraj a ko golu kožu na leđima, ostaje skriveno međ koricama ove knjige.
Kako sam autor kaže: „Neki ih prizivaju, bilo u veselju ili nevolji. Ko ih zove, desi se da mu se odazovu. Ponajviše ih mame i traže pesnici, koji od njih ištu nadahnuće i pomoć u stvaranju“. Prizovite vašu vilu k vama, možda vam i odgovori i u krilo donese Travu od devet mrakova.
Tamara Lujak
I/II, Leksikon srpskih vila i njihovog okruženja, Lio: Gornji Milanovac, Kontekst: Valjevo, 2008.
Nastanjuju nepregledne nebeske visine i modre morske ili rečne dubine. Izvorima gospodare, a po nekima i ljudskim dušama.
Najzad je svetlost dana ugledala knjiga o kojoj smo dugo sanjali: leksikon vila (i njihovog okruženja)! Kakav poklon našoj kulturi! Kakvo obogađenje našeg duha! Janko Levnaić se potrudio da nam što vernije prenese mitove i legende vezane za naša tajanstvena i možda najprivlačnija natprirodna bića, vile, ali je otišao i jedan korak dalje: opisao je svet koji one nastanjuju, približio nam stvorenja sa kojima druguju, koje neguju i hrane ili od kojih strahuju i pred kojima beže.
Jeste li znali da na svetu ima vila i vidarica, vila vučica i vilenica, ali i vilana i vilovnjaka, vilaša i vilenika? Nikad ih niste sreli, nikad videli, sa njima sreću okušali, podelili? Možda je i bolje što niste, jer iako mogu da vas bogato daruju (u novcu najčešće) i obdare svakojakim natprirodnim moćima (nemuštim jezikom, na primer), vile znaju i da vas nagrde, otruju, čak i usmrte.
Ako ih umolite da vas poštede, biljke kojima vas leče teško da ćete bez njihove pomoći naći, a meleme još teže spraviti. Možda i uspete koju vilu da ubedite da vam tajnu spravljanja melema otkrije. Ali ako vam te tajne nisu dostupne, bar možete da otkrijete kojim se to travama za izlečenja i mađije služe: poznaju i koriste imelu i glog, orah i lesku, različak i bosiljak, odojen i ruzmarin, raskovnik i zdravac, o belom luku da i ne govorimo.
Nastanjuju nepregledne nebeske visine i modre morske ili rečne dubine. Izvorima gospodare, a po nekima i ljudskim dušama. Mogu da borave u šumi, u gori, u drvetu, a ponekad i u vodenici ili u naručju kakvog naočitog junaka, kojem u koliko je nadmudri i krila i okrilje joj ukrade može da izrodi decu izvanredne lepote i natprirodne snage.
Druguju sa suncem i mesecom (sa kojima su i u rodu), orlom i sokolom, krilatim konjem i psom, jelenom i zmijom, divom i Grbom, ali i sa junacima poput Grčić Manojla, Zmajem Ognjenim Vukom, Kraljevićem Markom i mnogim drugim. Ko je iz ovog druženja, drugovanja ili slučajnog susreta izvukao deblji kraj a ko golu kožu na leđima, ostaje skriveno međ koricama ove knjige.
Kako sam autor kaže: „Neki ih prizivaju, bilo u veselju ili nevolji. Ko ih zove, desi se da mu se odazovu. Ponajviše ih mame i traže pesnici, koji od njih ištu nadahnuće i pomoć u stvaranju“. Prizovite vašu vilu k vama, možda vam i odgovori i u krilo donese Travu od devet mrakova.
Tamara Lujak
Коментари