Novogodišnji običaji u Srba

Brojni običaji vezani za proslavu Nove godine kod nas vuku korene iz daleke prošlosti. Sve do dvadesetih prošlog veka nije obeležavan 1. Januar, pišu "Novosti"

Nova godina predstavlja obnavljanje života, a neki običaji vezani za taj dan vuku korene iz daleke prošlosti. I kod Srba, kao i kod većine naroda, slavljenje odlaska stare i dolaska nove godine je prastari religijski, društveni i kulturni događaj. Koliko toga znamo o ovom svečarskom danu i simbolici koja ga prati?

"Srpski stari običaji spoj su staroslovenske i starobalkanske tradicije", kaže dr Vesna Marjanović, načelnik Odeljenja za proučavanje narodne kulture u Etnografskom muzeju u Beogradu.

"Praznik Kalende ili Koleda mnogi naučnici dovode u vezu sa praznovanjem Nove godine. To je prvi dan meseca od čega potiče i reč "kalendar". Smatra se da je to prvobitno bio dan mladog meseca (mladina, mlađak). Vremenom, Koleda kao praznična oznaka, prešla je i na sam praznik Božić.

Kalende su nasleđene iz rimskog kalendara i svetkovale su se tokom srednjeg veka u celoj Evropi.

Proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca, i tokom istorije, kako su se menjali religijski sistemi, menjali su se i kalendari, pa i dan kada se dočekuje Nova godina.

Razne kulture i religijski sistemi imaju različite običaje vezane za doček Nove godine. Ali, gregorijanski kalendar iz praktičnih razloga koristi se u gotovo celom svetu.

Teško je danas sa sigurnošću odrediti kako su naši preci računali godinu i kako su je kalendarski određivali. Jedan od pouzdanijih tragova može se pratiti kod slovenskih naroda u celini i u primitivnim kalendarima "črtama i rezama".

"Kod Srba se ovakvo računanje sačuvalo sve do 20. veka u vidu drvenih raboša", kaže dr Marjanović.

"Godinu su naši preci delili i prema poljskim radovima, prema Suncu i Mesecu, čak i prema ishrani (da li je to u vreme posta ili mrsa)."

U Srbiji su Nove godine stizale na Božić, i ređe na Srpsku novu godinu, koju katolički svet poznaje kao Staru novu godinu ili Pravoslavnu novu godinu. Sve do dvadesetih prošlog veka, Srbi nisu posebno obeležavali prvi januar.

Na selu se do Drugog svetskog rata proslavljao Badnji dan i Božić, potom Mali Božić ili Sveti Vasilije, praznik poznat danas i kao Srpska (pravoslavna) nova godina.

"U nekim sredinama verovalo se da da Sveti Nikola donosi darove pa su deca ostavljala cipele u prozore", kaže Marjanovićeva. "Lep običaj koji smo preuzeli od naših predaka je da za ovaj dan darivamo decu slatkišima, orasima, jabukama, igračkama koje ostavljamo ispod jelke."

A istorija jelke kao novogodišnjeg i božićnog simbola, prema predanju, vezuje se za Isusa Hrista. Međutim, zeleno drvo kao znak novog vegetacionog doba koje bi trebalo da nastupi, datira iz prehrišćanskog perioda kada su 21. decembra (u zimskoj kratkodnevici) antički narodi zelenim drvetom pomagali bogu Sunca da ponovo ojača.

"U našem kulturnom podneblju jelka i kićenje jelke postaje uobičajeno početkom 20. veka, a dolazi iz severnih krajeva današnje Vojvodine sa kulturom nemačkog stanovništva, koje je jelku kao simbol Nove godine preuzelo od Rusa", kaže Vesna Marjanović.

"Još u 16. veku, Nemci su prvi uveli ovaj lepi običaj. Veruje se da je kićenje započeo utemeljitelj protestantizma Martin Luter. Luter je šetajući kroz šumu bio zadivljen hiljadama zvezda koje su svetlucale kroz granje jela. Toliko je bio očaran prizorom da je odsekao malo drvo i odneo ga kući svojoj porodici. Da bi oživeo istu lepotu koju je video u šumi, zakačio je i male sveće na grančice", kaže Vesna Marjanović

"Malo je, međutim, poznato da se zeleno drvo - jelka, poistovećuje sa badnjakom", dodaje ona.

A kako slave drugi?

Japanci Novu godinu obeležavaju čišćenjem kuća ("ousouji"), jer terajući prašinu, pripremaju dom za uspešnu novu godinu. Završni čin proslave je slušanje zvonjave sata koji se oglašava 108 puta, čime teraju svako zlo, nezadovoljstvo i sebičnost.

Španci u ponoć jedu po 12 zrnaca grožđa da bi bili srećni svih 12 meseci u godini.

Brazilci Novu godinu dočekuju obučeni u belo, ova boja je simbol sreće. Centralna manifestacija je na plaži Kopakabana. U ponoć svi preskaču "sedam talasa", bacaju cveće u okean i pale sveće u pesku.

Kinezi vrata ukrašavaju crvenim trakama, simbolima sreće i veselja.

Nemci obožavaju novogodišnji vatromet, dok Britanci strepe ko će im prvi doći u goste. Prema verovanjima, ako im u ponoć bane muška osoba sa poklonima, pravi su srećkovići, pišu "Novosti".