Српски обредни пешкир

У српској традицији, пешкир је неизоставни део многих обичаја, вредност која се дарује и размењује, први дар новорођенчету (повојница), део девојачке спреме којим се ките кола која је одводе у нови дом.

Посебна пажња посвећује се изради пешкира којима се дарују кум и девер. Пешкир има улогу иу свадбеном ритуалу: приликом венчања у цркви њиме се везују руке младенаца.


Славски колач се носи у цркву умотан у пешкир, њиме се дарује положајник, поклања се цркви у спомен умрлима, или за здравље.


Српски пешкири су најчешће израђени од кудељног, ланеног, памучног понекад и свиленог, руком тканог платна и украшени везом флоралних и геометријских мотива У српској традицији је изузетно значајна симболична вредност пешкира који је у обредима и свакодневном животу често дарован. Дародавац је лепотом пешкира истицао друштвени статус - свој, али и примаоца овог посебног дара. Примењиви су и у савременом ентеријеру (хотели, ресторани) којем дају шарм и посебан угођај топлине.