Народне лирске песме

МИТОЛОШКЕ ПЕСМЕ су најдревнија остварења народне књижевности. У њима се говори о дивовима, змајевима и вилама, о “змији младожењи”. Небеска тела имају људска својства (племенитост, гордост) и људски начин живота. Ове песме су оставиле трага у каснијим слојевима поезије, нпр. у јуначкој песми. Примери: Вила зида град, Женидба мјесечева, Сунчева женидба…
ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ се везују за паганске обреде нашег народа. Песма и одређена ритуална радња имале су за циљ да умилостиве богове како би дали кишу, родну годину и сл.
Обредне песме се деле на:
1)додолске песме које су певале девојке, глава окићених грањем и лишћем, док су ишле кроз село како би призвале кишу. Пример: Кад иду преко села…
2)крстоношке песме се такође певају сушних дана, њих певају младићи предвођени барјактаром, који се назива крстоноша;
3)коледарске песме су веселе, празничне песме, које су певали младићи, коледари, за Божић и Нову годину. Пример: Шта ћемо даровати коледу ( у паганској митологији Коледо је био млади, тек рођени бог);
4)краљичке песме певају девојке с круном на глави и дрвеним мачем у руци. Пример: Дјетету;
5)славске песме су певане на славама док се сече славски колач;
6)обредне песме везане за хришћанске празнике (васкршње, ђурђевске, лазаричке, спасовске, ивањске); иако су везане за хришћанске празнике имају паганско обележје.
РЕЛИГИОЗНО-ВЕРСКЕ ПЕСМЕ певају о богу, Христосу, Богородици, свецима и анђелима.
Ове песме су махом настајале међу свештенством. Посебног удела је имало ниже свештенство и манастирски ђаци. У релогиозно-верским песмама често долази до мешања хришћанског и паганског; те тако бог, као старешина дома, жени Сунце, а свеци добијају улогу сватова. Ово није необично јер су све те песме настале давно, а Срби су тешко напуштали своја паганска веровања и хришћанство су истински прихватили тек с појавом светог Саве, који је умео да заодене хришћанство у њихове паганске обичаје.
ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ су везане за свакодневни живот народа и његове обичаје приликом удаје, женидбе, смрти…
1) сватовске песме се певају о просидби или на свадби. Тематски су везане за девојчино напуштање родитељског дома, радости предстојећег брачног живота;
2) почашице (здравице) су песме којима се приликом наздрављања одавала хвала домаћину или некоме од присутних гостију. Пример: Јунаку;
3) успаванке су песме које су мајке или баке певале деци приликом успављивања. Њима се исказују лепе жеље везане за будућу срећу детета и његов миран сан. Пример: Спавај чедо;
4)тужбалице (нарицаљке) опевају тугу и жалост за преминулима. Пример: За јединком сином.
ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ су најраспрострањеније народне лирске песме, веома разноликих тема и мотива.
Описани су сви тренуци љубави: љубавни састанци, чежња даљином растављених, бол растанка, нестрпљиво ишчекивање љубавних састанака. Ове песме као своју окосницу скоро увек имају неки догађај, али је он дат више као цртица, него као права прича. Догађај је само подстрек за исказивање оног најважнијег – емоционалне садржине песме (Паун пасе, Љубавни растанак…)
ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ описују односе међу члановима породице, било да је реч о љубави или мржњи. Најчешћа тема породичних песама је љубав сестре према брату или мајке према детету (Највећа је жалост за братом).
ПОСЛЕНИЧКЕ ПЕСМЕ су песме које су пратиле одређене, најчешће пољопривредне послове, мада су и занатлије имале своје песме. Најчешће се истиче такмичарски дух радника ( Наџњева се момак и девојка).
ШАЉИВЕ ПЕСМЕ су духовите песме којима је циљ да исмеју неке негативне особине: лаковерност, глупост, гордост, хвалисавост (Женидба вранца подунавца).
РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ су оне песме којима се изражава љубав према својој земљи и свом народу. Процват родољубиве поезије обично је везан за неке кризне тренутке кроз које пролази домовина: буне, устанци, ратови… Поред недаћа које су задесиле отаџбину, подстицај за настанак ове поезије може бити и шежња за домовином (печалбарске песме)
***********************************

КОЛЕДАРСКЕ ПЕСМЕ

Добар вече, коледо! домаћине, коледо!

Затекосмо, где вечера,

На трпези вино пије,

Твој говедар код говеда;

Краве ти се истелиле,

Све волове витороге;

Кобиле се иждребиле,

Све коњице путоноге;

Овце ти се изјагњиле,

Све овчице свиоруне.

Чобанин се наслонио

На гранчицу ораову;

Туд’ пролази млада мома,

Да поткине ту гранчицу;

Проговара чобанине:

“Девојчице, бело лице

Ко ти реза борну сукњу,

у скутови разбориту,

У појасу сабориту?“ —

“Имам брата баш-терзију,

Те ми реза борну сукњу,

У скутови разбориту,

У појасу сабориту.“

***********************************************************************

Домаћине, коледо! господине, коледо!

Застасмо те за вечером,

Где вечеру ти вечераш,

Белим грлом вино пијеш,

И очима бисер бројиш,

И рукама гајтан плетеш;

Додај нама крај гајтана,

На чем’ ћемо Бога молит’

За старога за Бадњака,

За младога за Божића;

Божић баје по свем свету,

По свем свету, по овоме.

Слава и част домаћину!

Тебе на част, господине!

***********************************************************************

Уранила, коледо! стара мајка, коледо!

Светој цркви на јутрењу,

Сусрете је свети Петар

На јелену златорогу,

Златорогу и парогу:

“Врн’ се натраг, стара мајко,

Ево су ти гости дошли,

Добри гости, колеђани,

Који оде, Бога моле

За старога за Бадњака,

За младога за Божића“

Слава и част домаћину!

Тебе на част, стара мајко!

***********************************************************************

Војевао бели Виде, коледо!

Три године с клети Турци,

А четири с црни Угри.

Каде Виде с војске дође,

Седе Виде да вечера.

Стаде громот, стаде тропот

Око двора Видојева.

Ал’ говори бели Виде:

“Изиђ’, љубо, те погледај

Шта је громот, шта је тропот

Око двора Видојева!“

Кад изиђе верна љуба:

Коњи му се копитају —

Радују се господару

Да је скоро с војске дош’о;

и голуби с крил’ма бију —

Радују се господару

Да је скоро с војске дош’о.

***********************************************************************

БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ

Божић, Божић бата

На обоја врата,

Носи киту злата,

Да позлати врата

И обоја побоја.

***********************************************************************

Грану сунце иза брда,

Весело, весело!

Није сунце него Божо,

Коледо, коледо!

Носи игру за појасом,

Весело, весело!

Ману игром на јунаке,

Коледо, коледо!

Јунаци се разиграше,

Весело, весело!

Грану сунце иза брда,

Није сунце него Божо,

Носи игру за појасом,

Ману игром на невјесте,

Невјесте се разиграше.

Грану сунце иза брда,

Није сунце него Божо,

Носи игру за појасом,

Ману игром на ђевојке,

Ђевојке се разиграше.

Грану сунце иза брда,

Није сунце него Божо,

Носи игру за појасом,

Ману игром на ђечицу,

Ђечица се разиграше.

Сви у колу весело, весело!

Хајд’ у коло коледо, коледо!

***********************************************************************

Божић зове с оне стране: “Превезите ме.

Ако нису људи дома, оно су жене.“ —

“Јунаци су у бадњаке, не могу доћи;

Старе бабе масло варе, опржиће те;

Невјестице кућу ките, окитиће те;

Дјевојчице пјевачице, припјеваће те“. —

“Пошљите ми малу дјецу да ме превезу.“ —

“Ма су дјеца враголани, утопиће те.“ —

***********************************************************************

У Божића три златна ножића:

С једним реже месо печеницу,

А с другијем танку ђевеницу,

А с трећијем бијелу погачу.

***********************************************************************

Божић зове сврх планине оне високе:

“Весел’те се, Србљи браћо! вријеме ви је.

Приправ’те ми све бадњаке свилом кићене,

А одаје и пенџере ловоричицом,

А иконе и столове маслиничицом,

Прострите шениц’ сламу мјесто трпезе,

А по њојзи трпежњаке златом везене,

Наврћите добре овне на ражњевима,

Сијеците суво месо, а не мјерите,

А ложите крупна дрва, не цијепајте,

Приправ’те ми доста вина, рујна, црвена,

И ракије лозоваче, прве бокаре;

Ви невјесте и ђевојке, коло ватајте,

Ви јнаци, из пушака често мећите,

А ви старо и нејако, Бога молите.“

***********************************************************************

Поручује варица Божићу,

Да јој пошље од прасца ножицу,

Да зачини варицу шеницу.

***********************************************************************

ЛАЗАРИЧКЕ

Лази, лази, Лазаре,

Те долази до мене,

Приватај се за мене,

За свилене рукаве,

За свилене мараме,

За клечане кецеље.

***********************************************************************

Кој Лазара дарива’:
Све му здраво у кућу,
Краве му се телиле,
Овце му се јагњиле,
Кокошке му носиле,
Пчеле му се ројиле.

***********************************************************************

Иде мома од овце,

Ведро носи на главу.

Ведро гу се прелива,

Моми косе прелива.

Турци косе секоше,

С косе коњи шибаше.

Ој убава, убава!

***********************************************************************

Соко лети високо,

Крила држи широко,

Под крила му девојка.

***********************************************************************

Невестице, росице,

Капни војну на лице —

Да се војно пробуди,

Да ти лице пољуби!

***********************************************************************

ЂУРЂЕВСКЕ ПЕСМЕ

Ђурђево лето, пролето,

Ђурђа ми цвеће бераше,

Мајка га у скут бацаше,

“Ни моја Ђурђа, ни цвеће!“

Ђурђево лето, пролето,

Ђурђа ми цвеће бераше,

Оцу га у скут мећаше.

“Ни Ђурђа моја, ни цвеће!“

Ђурђа га сестри бацаше,

“Ни Ђурђа моја, ни цвеће!“

Драгу га у скут бацаше:

“И Ђурђа моја и цвеће!“

***********************************************************************

Kамен мосте, држ се, не нишај се,

Сам да прођем и коња проведем,

Да разбијем леда девет педа,

Да извадим воду испод леда,

Да запојим лењиве девојке,

Да запојим младу момчадију,

Кој’ не може камен да бацају,

Кој’ не може танац да водију,

Кој’ не може песму да запоју.

***********************************************************************

Mајка хоће Ђурђа да окупа;

Мајка хоће, а сеје не даду:

“Немој, мајко, Ђурђа да окупаш —

Ми смо Ђурђу девет милих сеја,

Ми ћемо га сузам’ окупати!“

Мајка хоће Ђурђа да обуче;

Мајка хоће, а сеје не даду:

“Немој, мајко, Ђурђа да обучеш —

Ми смо Ђурђу девет милих сеја,

Ми ћемо га у рукав обући!“

Мајка хоће Ђурђа да опаше;

Мајка хоће, а сеје не даду:

“Немој, мајко, Ђурђа да опашеш —

Ми смо Ђурђу девет милих сеја,

Ми ћемо га косом опасати!“

***********************************************************************

СПАСОВСКЕ ПЕСМЕ

Рано рани ђевојчица

На весели Спасов данак;

Нешто пред њом росу тресе,

Бога моли ђевојчица:

“Дај, ми, Боже, да ја видим

Свако зв’јере с очицама,

Разма змаја планинскога!“

Још те р’јечи не изрече,

К њој долеће плахи змаје;

Сави младу под крилима,

И полетну с ђевојчицом

У те спиље камените.

Ту је држа дуго врјеме;

Кад је доша’ Спасов данак,

Љуто цмили ђевојчица,

Љуто цмили, не престаје;

Ћешио је љути змаје:

“Што м’ је тебе, ђевојчице?“ —

“Како што је, плахи змаје?

Данас ми је Спасов данак:

Све ђевојке ружу беру,

Ружу беру, в’јенце вију,

А ја јадна луда, млада,

Нити берем, нити вијем.“

Ту се змају ражалило,

И пушти је ружу брати,

Ружу брати, в’јенце вити.

Ал’ јошт плаче ђевојчица,

Љуто плаче, не престаје;

Ћешио је плахи Змаје:

“Што м’ је тебе, ђевојчице?“ —

“Како што је, плахи змаје?

Данас ми је Спасов данак:

Све ђевојке в’јенце носе,

В’јенце носе, мајке диче,

А ја јадна мајке желим.“

Ту се змају ражалило,

Ђевојци је говорио:

“Хол’ ми, душо, вјеру дати,

Да ћеш к мене повратит’ се?

Пуштићу те твојој мајци.“

Она му је Вјеру дала,

Да ће му се повратити;

Пушти змаје ђевојчицу,

Да у мајке своје пође.

Кад ђевојка к мајци дође,

Већ за змаја и не хаје.

Змаје чека ђевојчицу,

Чека данас, чека сјутра;

Пуче змаје на камену

Чекајући ђевојчицу. —

***********************************************************************

Пала магла у приморје,

Ал’ се види крајем мора

Младо момче језди коња,

Које нема љубе дома;

То гледала млада мома

С б’јела двора ње прозора,

Сама собом говорила:

“Далеко је двор од поља

Рад’ пространа слана мора!

Вишњи! Вишњи! разбери ме!

Сним ли санак, или видим:

Јели оно млад на коња,

Ал’ је оно сиви соко.

Не разбира моје око.

Ах! сатвори ово море

У зелено равно поље!

У кошуљи босонога

Преиграћу преко поља;

Ако буе сиви соко,

Рећи ћу му: Поглед’ с оком

Пут истрка удно поља,

Ту ћеш виђет’ сваког лова;

Ако буде млад на коња,

Рећи ћу му: Вод’ ме дома.“

***********************************************************************

КРАЉИЋКЕ ПЕСМЕ

Oвде нама кажу

Момче нежењено;

Ил’ га ви жените,

Ил’ га нама дајте,

Да га ми женимо

Танком Подунавком,

Или Поморавком.

Танка Подунавка

Млого дара носи.

Три товара дара:

Један товар дара

Свекру и свекрви,

Други товар дара

Куму и деверу,

Трећи товар дара

Осталим сватов’ма.

***********************************************************************

Заспала госпођа

Под жутом неранџом,

Господар је буди,

У очи је љуби:

“Устани, госпођа!

Краљице су дошле;

Дај, да дарујемо;

Не ћеш млого дати:

Краљу врана коња,

А краљици венце,

Венце и обоце,

Младом барјактару

Свилену кошуљу,

А белој дворкињи

Бурму позлаћену.“

***********************************************************************

Јавор ишетао,
Девојке гледао,
Пак је говорио:
“Која је ту моја,
Јави се, девојко,
Измеђ’ девојака.“ —
“Ево ме, јаворе,
Ал’ ти не ћу доћи,
Док ми не сакројиш
Од мака кошуљу,
Од свиле рукаве!“

***********************************************************************

ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕ

Насред села вита јела, —

ој додо, ој додоле! —

Вита јела чак до неба.

На вр’ јеле б’јела вила.

У крилу јој огледало;

Окреће га, преврће га.

Преврну се ведро небо

И удари росна киша —

ој додо, ој додоле!

***********************************************************************

Удри, удри, ситна киша,

Ој додо ле!

Мој божоле!

Те пороси жито, вино,

Ој додо ле!

Мој божоле!

И три пера кукуруза,

Ој додо ле!

Мој божоле!

И ланове за дарове,

Ој додо ле!

Мој божоле!

И кудељу танковију,

Ој додо ле!

Мој божоле!

***********************************************************************

Mи идемо преко села,
Ој додо, ој додо де!
А облаци преко неба,
Ој додо, ој додо ле!
А ми брже, облак брже,
Ој додо, ој додо де!
Облаци нас претекоше,
Ој додо, ој додо де!
Жито, вино поросише,
Ој додо, ој додо ле!

***********************************************************************

Mолимо се вишњем Богу,
Ој додо, ој додо ле!
Да удари росна киша,
Ој додо, ој додо ле!
Да пороси наша поља,
Ој додо, ој додо ле!
И шеницу озимицу,
Ој додо, ој додо Ле!
И два пера кукуруза,
Ој додо, ој додо ле!

***********************************************************************

Наша дода Бога моли,
Ој додо, ој додо ле!
Да удари росна киша,
Ој додо, ој додо ле!
Да покисну сви орачи,
Ој додо, ој додо ле!
Сви орачи и копачи,
Ој додо, ој додо ле!
И по кући пословачи,
Ој додо, ој додо ле!

***********************************************************************

Kакав јунак гором језди:
Носи сабљу у зубима,
Носи кишу у очима —
ој додо, ој додоле!

***********************************************************************

СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ

Погледај, војно, погледај,
Јели ти слика прилика;
Ако ти није прилика,
Уседни коња, па бежи,
Да ми не речеш до после:
Превара што ме превари
Јоште у двору таштином.
Погледај, мори девојко!
Јели ти слика прилика;
Ако ти није прилика,
Узметни венце, па бежи,
До после да не говориш:
Превара што ме превари
Јоште у двору мајчином.

***********************************************************************

Сеја брата на сунашце звала:
“Ајде, брате, на сунашце јарко,
Да се јарка сунца нагрејемо
И лепоте красне нагледамо,
Како језде кићени сватови!
Благо двору, у који ће доћи!
Чиј ли ће и двори дочекати?
Чија л’ мајка даром даривати?
Чиј ли братац вином напојити?
Чија л’ сеја међу њима бити?“
Братац сеји тијо одговара:
“Сејо моја, буди ми весела!
Наши ће и двори дочекати,
Наша мајка даром даривати,
А ја ћу и вином напојити,
Ти ћеш, сејо, међу њима бити.“

***********************************************************************

Oблак се вије по ведром небу,
И лепи Ранко по белом двору,
Опроштај иште од своје мајке,
Од своје мајке, од свога оца:
“Опрости мени, мила мајчице!
Мила мајчице, бела црквице,
“Опрости мени, и благосов’ ме;
Ја ћу да идем у туђе село,
У туђе село, за туђу сеју,
За туђу сеју, за моју љубу.“

***********************************************************************

ПОЧАШНИЦЕ (ЗДРАВИЦЕ)

Бисерна брада,
Сребрна чаша;
Бисер се рони,
у чашу пада;
Свако га зрно
По дукат ваља,
А с’једа брада
Три б’јела града.

***********************************************************************

Oво је вино црвено,
Попијмо га весело,
Нек не чује све село,
Да смо здраво и весело.

***********************************************************************

Долеће цв’јетак из туђе земље,
Паде ђевојци у рујно вино.
Селе, сестрице, зв’јездо данице!
Отпухни цв’јетак, напиј се винца,
Тај ти је цв’јетак од вјереника,
Од вјереника из туђе земље.
И око и чело
Све нам, браћо весело!

***********************************************************************

ТУЖБАЛИЦЕ

Mој Јоване, орломане,

А камо те, не било те!

Шта учини и уради,

Како ће ти кућа твоја

И жалосна браћа твоја?

Што саломи браћи крила

И цијелу братству твоме?

Што се, болан, не обрну,

На жалосну мајку твоју

И невјесту добро младу

И сирочад твоју малу?

Но се надам, пријатељу,

Ти си браћу замолио,

Да подижу сиротињу,

Да ти тјеше стару мајку!

Ал’ што ће ти тужна љуба,

О за Бога!

Но ћу тебе прекорити,

Мој болећи пријатељу!

Што се болан не подигнеш?

Ево дошли пријатељи

И одиве, благо, твоје,

Што не речеш: добро дошли!

Не фала ти, не ваља ти!

Па ћу тебе замолити

Мој завидни пријатељу!

Тражи тамо друштво твоје,

Имаш тамо добра доста!

Кад, делијо, тамо дођеш,

Да развијеш свилен барјак

Да покупиш дели момке,

Дели момке рањенике

И избираш зор јунаке,

Од Косова гласитога,

Наћеш младе код старијех,

Поред Павла Орловића,

Наћеш Марка Ненезића!…

Све јунаке под крилима,

Све се мани крајевима,

Као сунце небесима!

Домани се завичају,

Ту ћеш наћи много брата!

Поздрави их, о Јоване!

Кажи тамо за овамо,

Бјеше зора процвјетала,

Зле године наступиле,

Цвијет момци црногорски,

Острагуше побацише,

По св’јету се поскиташе!…

Веља боља обалила,

Главу брату изгубила,

Мој Ђорђије!

Па ми кућу затворила,

Јарко сунце укапило,

Сунце моје!

Мајци срце обрањено,

А теткама црне даре!…

Погубила, Бог је клео!

Потражи ми дична брата,

Дична брата утреника,

О, Ђорђије, сунце јарко!

Кућа ти је поклекнула,

А шљеме се преломило,

На плочу се наслонило,

Камен сестри с краја твога!

Кад пред родску кућу дођем,

Кад погледам на прозоре:

Три прозора три гаврана!

Шћах на врата да уљезем

Један слеће са прозора

И рашири црна крила,

Не даде ми да уљезем!

Краљеви се сјединише,

Турско царство прегазише,

Краљевине проширише,

Свуда земље прегазише

Тужно робље избавише

И градове приватише,

Ма их тужне окитише,

Са главама јуанчкијем!

Многе мајке прокукаше,

Шљемена се преломише,

А огњишта угасише.

Кукај, сестро, до вијека,

Без лијека!

izvor