Srpski zmajevi, ale, aždaje i vile…

Da li smo zaboravili da prčamo priče? Priče o srpskim vilama i zmajevima, intrigantnim vladarima, neustrašivim hajducima, magičnim travama, mestima zagonetnih imena, kremanskom  proročanstvu, oduvek su mamile ljude. U pričama iz srpske istorije ima mnogo zmajeva i vila… Može li “Put zmajeva” postati srpski brend?

Pojedini stručnjaci tvrde da je srpska mitologija gotovo izumrla i da je nedovoljno istražena; drugi da nema dovoljno ozbiljnih knjiga na kojima bi se bazirala popularizacija priča i legendi… Savremene tendencije pričanje prča stavljaju u prvi plan kao glavno orudje brendiranja i marketinga.

Kojim pričama i legendama se Srbija može podičiti?

Devet Jugovića, ujaci zmajevitog Stevana Visokog, živeli su u Prokuplju, u srednjovekovnom gradu Hisar.

Pirotski grad priča priču o Momčilu, ujaku Marka Kraljevića, i njegovom krilatom konju Jabučilu.

Zmajeviti Kraljević Marko ima pak svoje, Markovo kale iznad Vranja, pod kojim sada spava, kako legenda kaže.

Miroč planina oduvek je bila stecište vila, posebno vile Ravijojle posestrime Kraljevića Marka.

Zmajeviti Despot Stefan Lazarević, po predanju sin carice Milice i Zmaja od Jastrepca, u Beogradu ima svoju kulu, a sahranjen je kod manastira Koporin nadomak Velike Plane. Priča o njemu vezuje se i za velčanstvenu Golubačku tvrdjavu.

Zmaj Ognjeni Vuk ili Vuk Grgurević, sin slepog Grgura, unuk Đurdja i Jerine, dobio je Orden Zmaja kralja Sigismunda…

Put zmajeva ima potencijal da postane evropski put kulture budući da su zmajevi utemeljeni u mitologije mnogih naroda Evrope.

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka mapirao je prošle godine potencijalne puteve kulture Jugoistočne Srbije, izdvojio zanimljive teme koje mogu da povežu i ostale regione Srbije, ali i druge evropske zemlje i došao do zaključka da se od srpskih mitova, zmajeva i vila može napraviti brend… a da bi jedan “Put zmajeva” mogao objediniti materijalnu i nematerijalnu baštinu Srbije.

Kroz motiv zmajevitih junaka ispreda se priča i o Nemanjićima i o Brankovićima, o srednjovekovnim gradovima i manastirima, o narodnoj tradiciji, mitologiji… i naravno o tvrdjavama na Dunavu…

Kakava je to reč Zmaj?

Zmaj je, tvrde stručnjaci, reč praslovenskog porekla i označava iskonsko mitsko biće slovenskog predanja, čiji je naziv kod nekih slovenskih naroda tokom vremena potisnut od strane latinskih termina Ala, aždaja i lamija, koje se često poistovećuju sa zmajem, a stigle su na Balkan sa turcima i ovde se razvile u novu, hibridnu vrstu nemani (jedinstvenu vrstu, pomenuti termini su sinonimi).

Razlike između dobrog zmaja sa jedne strane i štetočina: ala, aždaja i lamija sa druge strane

Tako u srpskoj mitologiji, sa jedne strane, imamo zmaja, kao deo tradicionalne slovenske mitologije, a sa druge alu, aždaju/aždahu ili lamiju, kao „stečenu“ vrstu nemani, nastalu tokom istorije pod uticajem drugih kultura.

Zmaj:
· Junake zmajskog porekla rodila je žena sa zmajem
· Zmaj je pobratim junaku
· Zmaj oslobađa devojku od Arapa ili aždaje
· Zmaj oslobađa svatove od turaka
· Zmaj je prijatelj Srba – kad zmajevi izginu, srpsko carstvo propada (smrt Zmaja na Kosovu – poraz Srba)
· Zmaj pomaže junaku da uhvati vilu
· Zmaj ubija aždaju ili pomaže junaku da to uradi

Aždaja:
· Ljudožder
· Čuva izvore i jezera i nikome ne da da pije iz njih
· Čuva neko drvo, cvet ili plod i nikome ne da da ih ubere
· Ima više glava
· Otima devojku od svatova
· Ubijaju je: junak, Svetac, dete, zmaj

Lamija:
· Proždire decu
· Ljudožder
· Čuva izvore i jezera i nikome ne da da pije iz njih
· Čuva drvo
· Otima devojku od svatova
· Ubijaju je: junak, Svetac, dete, zmaj
· Višeglava
· Kada joj Svetac ili junak otseku sve tri glave iz njih poteku tri reke: sa žitom, mlekom i vinom
· U obliku devojke mami junaka
· Goni roblje

Ala:
· Ljudožder
· Uništava letinu
· Čuva drvo, cvet ili plod
· Neda oblaku da izađe iz mora, pa tri godine ne pada kiša
· Iz tri odsečenih glava teku tri reke: od žita, mleka i vina
· Otima devojku od svatova
· Rastura sabor
· Ubijaju je: junak, Svetac, vila, konj ili dete
· Uzima obličje devojke da bi mamila junake

Zmajevi u srpskim pričama…

Zmajevi su kod Srba imali sasvim drugačiju ulogu od ala i aždaja. Taj specifičan odnos je, također, prikazan u mnogim epskim pesmama. Jednu od najdirektniji ilustracija ovog odnosa nalazimo u stihovima pesme Miloš Obilić zmajski sin:

Što god ima Srbina junaka,
Svakoga su odgojile vile,
Mnogoga su zmajevi rodili.
Zmajevi su u epskim pesmama predstavljani kao zaštitnici, nadrealna sila koja je bila moćan saveznik u borbi protiv neprijatelja.

Ta veza Srba i zmajeva bila je toliko jaka da je ponekad dolazilo i do stvaranja potomaka između žene i zmaja.

Takvi potomci su, svi do jednog, stasavali u „vanserijske“ junake, oličenje snage, hrabrosti i rodoljublja.

Po predanju, „zmajevite junake“ bilo je moguće prepoznati po nekim obeležjima, kao što je pramen vučije dlake na mišici ili upisana sablja na grudima. U pesmi Miloš Obilić zmajski sin kao potomci zmajeva, osim Miloša Obilića, navode se još i:

1. Zmaj Ognjenji Vuk
2. Banović Sekula
3. Banović Strahinja
4. Relja Bošnjanin
5. Marko Kraljević i
6. Ljutica Bogdan