Kako izgleda i ko je srpska vila?

Vile i zmajevi - Srpska mitologija

Knjiga Vile i zmajevi - srpska mitologija prva kod nas pokušava i uspeva da literarno-likovno ovoj temi priđe na zanimljiv i atraktivan način, otvarajući mnoga zaboravljena i zapostavljena područja narodne kulture i mašte.

Crteži i rekonstrukcije izvornog izgleda zmaja zaprepašćuju svojom originalnošću i menjaju uobičajenu i uvreženu, a pogrešnu, sliku o ovom mitskom biću. Zapravo, pre ovih crteža nije postojao nijedan ozbiljan pokušaj da se vizualizuje tradicionalna predstava zmaja u srpskoj mitologiji. Zmajevi, napokon, više nisu leteći gušteri, već čudesno lepa i snažna antropomorfno-zoomorfna bića, sklona neprestanim promenama.

Bajkoviti vilinski svet prikazan je u Vilama i zmajevima veoma iscrpno, od načina kako nastaju i rađaju se vile, kako se klasifikuju prema dominantnom elementu njihove prirode – zemlji, vodi i vazduhu – preko njihovih uobičajenih poslova i zanimanja, pa sve do priča o individualnim sudbinama znamenitih vila.

Autor: Milenko Bodirogić

Ilustracije: Miloš Vujanović

Orfelin izdavaštvo

Kako izgleda i ko je srpska vila?

VILE RASCVETALIH KRILA

Plavokose i riđokose vile igraju i pevaju po livadama i šumama širom Srbije, daleko od gradova, od pogleda, zaboravljene. One su posestrime i pomajke,  vidarice, čuvaju useve, brinu o blagostanju stada… 
Jeste li znali da vila može da se rodi onako kako sama poželi? Izraste ona jednostavno na drvetu ili u cvetu, nikne iz zemlje kao pečurka. Može i majka vila da je rodi, ukoliko se naga prošeta orošenim poljem i tako zatrudni. 

- Kao drvo na kome se rađaju vile bio je poznat jedan brest iz okoline Šida, u Sremu, potom jedna stara vrba izrasla nad izvorom Dobrovske vode, u blizini Resna, kao i čuveni bor kralja Milutina iz Nerodimlja, dok ga iz korena nije izvadila oluja u junu 1932. godine. Na Zlatiboru gde su borovi zbog svoje zlataste kore osobito lepi, vrlo često u mladim šišarkama ovog drveća zapupe i male vile – pripoveda Milenko Bodirogić, u čijoj su knjizi “Vile i zmajevi – srpska mitologija” (“Orfelin”, Novi Sad) oživela divna, a zaboravljena bića.

Prepoznaćete magičnu šišarku bez sumnje, ako samo pažljivije pogledate, tvrdi Bodirogić. Nalikuje ona na malu, u tamno zelene pelene čvrsto povijenu bebu, i to na onaj danas zaboravljen način, poznat našim bakama, kada dete, ušuškano i povijeno podseća na veknu hleba. Tako ušuškane u krošnjama drveća, rastu bebe vile napojene rosom, a vetar ih njiše i uspavljuje.

Nalik je srpska vila onima u drugim mitologijama, a opet po nečemu posebna, jedinstvena na čitavoj planeti. Samo njoj krila cvetaju najlepšim cvetom kada je zaljubljena.

Jedna jedina bol može da zapara njeno srce. Vile nemaju vilenjake, zavode zmajeve ili ljude, pa ako kojim slučajem postanu mame muškom detetu, ne preostaje im ništa drugo no da ga ostave - mesto mu nije u društvu vila.

- Zato su često rastrzane između vilinskog sveta, za kojim čeznu, i dece koju imaju u ljudskom svetu. Njihove sudbine mogu biti tragične - objašnjava Bodirogić.
Kada su neizmerno tužne, kada se spremaju za susret sa smrću, njihova kosa potamni. Kao što jednostavo odluče da se rode, tako same izaberu i trenutak od koga ih više neće biti. Ali to nije tragičan kraj, rodiće se one ponovo čim tuga malo zaceli.

Kako izgleda i ko je srpski zmaj

KAD SE ZALJUBI IZGUBI GLAVU 

Najpre nastane čudno zatišje, pa odjednom udari snažan vetar, prolomi se grmljavina, zemlja počne da podrhtava… I onda se pojavi on – zmaj glavom i bradom.

Nije srpski zmaj gušter koji bljuje vatru, kako bi mnogi očekivali. Ovdašnji zmajevi imaju ljudski oblik, a njihovo telo zavodljive zmijske konture. Čak ih je teško prepoznati među ljudima, vešto kriju svoja krila pod pazuhom. Često su nevidljivi, a mogu i menjati oblike: imati telo ptice, glavu kao u ovna ili nalik šaranovoj. Ovakav zmaj obeležje je srpske mitologije. Nigde drugde na svetu ne postoji slično biće. Po njemu se rečica nadomak Kraljeva zove Zmajevac, a isto ime nosi planinski vrh u Dragačevu, izvori kod Zvornika i u Kuršumliji. Zmajevo je i selo kod Novog Sada.

- Žive zmajevi u gustim šumama i nedostupnim planinskim vrhovima, ali i u velikim i svetlim oblacima koji ne nose ni grad, ni kišu, već jednostavno, lenji i samozadovoljni, mirno plove nad svetom – tvrdi Milenko Bodirogić, autor knjige “Vile i zmajevi - srpska mitologija" (“Orfelin”, Novi Sad).

Zmaj je snažan i lep, nadasve dobar i pravedan. Neretko se pretvori u čoveka pa pomaže pri kosidbi ili nekom drugom poslu. Jedino kada je lud od ljubavi, što se zmaju veoma lako desi, zaboravi da pomaže ljudima i pazi na useve, da tera ale i alamunje… I dok po selima besni oluja i grad, zmaj kod svoje drage doleće svake noći u plamenom sjaju. Ulazi kroz odžak kuće, nevidljiv za sve ostale osim za nju.

- Devojke pak ne mogu da odgovore zahtevnoj zmajevoj ljubavi, gube snagu, blede i iscrpljene padaju u postelju. Htele ne htele, one se zmajeve ljubavi moraju osloboditi. Kada napokon odaju tajnu da su zmajeve ljube, celo selo jurne u isterivanje i progon zmaja. Ipak, iz pogubnih ljubavi srpskih žena i zmajeva nastali su najznamenitiji srpski junaci – podseća Bodirogić.
Neku čudnu snagu i tajanstveni šum krila imao je u boju Stefan Lazarević, dete Zmaja od Jastrepca, zatim Vuk Grgurević - poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk, Vasa Čarapić - Zmaj od Avale, Stojan Čupić - Zmaj od Noćaja. Sinovi srpskih zmajeva bili su i Marko Kraljević, Miloš Obilić, Banović Strahinja, Ljutica Bogdan…