2. август - Свети Илија Громовник
2. август - Свети Илија Громовник
Св. Илију спомиње наша Нар. песма и као кочијаша, који увек на гозби светаца седи на врх софре, баш као и Зевс у Грка.
"Боже мили чуда великога
гледах чуда прије невиђена
у Павлову светом манастиру
постављени од злата столови
наврх софре громовник Илија..."
------------
"Хвалила се звијезда Даница:
– Оженићу сјајнога месеца
– испросићу муњу од облака
– окумићу Бога јединога
– деверићу и Петра и Павла
– старог свата Св. Јована
– војводу Св. Николу
– кочијаша Св. Илију.
Што се хвали звијезда Даница,
– што се хвали то јој и Бог дао,
– оженила сјајнога месеца
– окумила Бога јединога
– одевери и Петра и Павла
– старог свата Св. Јована
– војводу Св. Николу
– кочијаша Св. Илију.
Стаде муња дијелити даре:
-Даде Богу небеске висине
– Св. Петру петровске врућине
– а Јовану леда и снијега
– а Николи наводи слободу
– а Илији громове и стреле."
---------------
Да бисмо могли рећи коју о Перуну у нашој Народној песми, морамо најпре навести наставак оног већ споменутог уговора 945. године између Словена и Грка, који код Нестора гласи:
"Сутра дан ујутру Игор сазва посланике (Грке) и оде на брдо, на коме бејаше Перун и ту положи заклетву са свима својим главарима, који беху некрштени: "А Руси хришћани положише заклетву у цркви Св. Илије".
– Овај навод летопишчев, где крај Перунова кипа ставља храм Св. Илије, и где Св. Илију тако рећи изједначује са Перуном, врло је значајан.
Ваља нам нагласити још једну особину бога Перуна, која се јасно види из свих уговора које хроничари спомињу, а у којима се Словени увек заклињу богом својим Перуном. Перун громом сатире рушитеље уговореног мира и кривоклетнике на народном суду. То је разлог, што се уз сваку заклетву редовно спомиње име Перуново.
Неколико пута споменут је до сада Огањ. Руски споменици из XIV и XV и XVI века зову Сварожића огњем. У нашој Нар. песми налазимо редовно уз "громовника Илију" и његову сестру "Огњену Марију". Риг-веда божанство које би одговарало Огњеној Марији зове "Agnis", и значајно је то да Риг-веда прве по реду и најтоплије химне своје управља и шаље богу "Agnis-у".
Име се његово понавља више пута не само у руској Несторовој Хроници, већ и у оном тако занимљивом уговору, који су Руси закључили са византијском царевином 907. и 945. год.[75] Руси полажу заклетву на првом уговору преко својих мачева у име Перуна, свога бога, и Волоса, бога стада. Други је уговор још изразитији:
"Ако неки владалац (кнез) или неко од народа руског повреди ово што је овде написано, да погине од свога оружја, да буде проклет од Бога и од Перуна као вероломник".
Коментари