Srpski vladari

Protojerej dr Radomir Popović
KRATAK PREGLED SRPSKE CRKVE
KROZ ISTORIJU

SRPSKI VLADARI

NAJSTARIJI SRPSKI VLADARI

Prvobitna država Srba, takozvana Raška, bila je u slivovima reka Lima, gornje Drine sa Pivom i Tarom, dolinom Ibra i gornjim tokom Zapadne Morave sa glavnim gradom Rasom, odakle i naziv Raška. Prvi srpski župani koji su doveli Srbe na Balkan nisu poznati po imenu. Posle tog vremena znamo prve od srpskih župana, samo io imenu kako nam je ostavio vizantijski car-istoričar Konstantin VII Porfirogenit (913-959). To su župani: Višeslav, Radoslav, Prosigoj i Vlastimir.

Vlastimir (IX v. - 860) je prvi srpski župan (knez) o kome imamo više podataka. On je sin župana Prosigoja, vladao je vrlo uspešno Srbijom. U trogodišnjem ratu (koji je bio u vremenu od 836. do 852. g.) protiv bugarskog kana Presijana Vlastimir je bio pobednik. Da bi i sa zapada osigurao svoju otadžbinu, udao je svoju ćerku Krajinu za trebinjskog župana Belu, podarivši mu titulu kneza ("arhonta"). Time je Travuniju vazalno vezao za Srbiju (Rašku), u čijem je sastavu ona ostala kao zavisna oblast, do druge polovine H veka.

Mutimir (860-890) je naslednik i sin župana Vlastimira. On je sa svojom braćom Stojimirom i Gojnikom uspešno odbio novi bugarski napad na Srbiju za vreme Borisa (852-888), kada Bugarska počinje da jača, ali je i Srbija (Raška) postala dosta snažna država. U vreme župana Mutimira izvršeno je "Krštenje Srbije" 879. godine. Sva srpska plemena bila su objedinjena u "novoj hrišćanskoj veri", čiji će plodovi tek kasnije postati kolosalni u epohi neprevaziđenih Nemanjića.

Prvoslav (Pribislav) (891-892) - on je sa braćom Branom i Stevanom kratko ostao kao župan (knez) da vlada Srbijom, jer ih je uklonio brat od strica Petar Gojniković, sin Gojnikov.

Petar (Gojniković) (892-917) - u svojoj dugoj vladavini župan Petar se oslanjao na Vizantiju, odbijajući i kažnjavajući dinastičke napade svojih srodnika. Godine 917. u Srbiju su ušli Bugari, koji su za vreme cara Simeona (893-927) postali veoma snažni; oni su na prevaru uhvatili župana Petra Gojnikovića a umesto njega postavili Pavla Branovića.

Pavle Branović (917-920) vladao je Srbijom kao bugarski vazal. On je bio uhvatio vizantijskog miljenika koji je došao iz Carigrada, Zaharija Prvoslavljevića i predao ga Bugarima.

Međutim, kada je on sam prišao VizantiJi napustivši Bugare, oni su ga uklonili i za župana Srbije postavili Zaharija Prvoslavljevića, sina Prvoslava župana (890-892) , a unuka Mutimirovog.

Zaharije Prvoslavljević (920-924) je kao župan Srbije sa narodom teško podnosio vlast Bugara, te "setivši se dobročinstava romejskog cara", prešao je na stranu Vizantije.

Časlav Klonimirović (927/8-950) je sin Klonimirov, koji je skoro ceo život proveo u Bugarskoj. Smrću cara Simeona (927), on dolazi u Srbiju, te uz pomoć Vizantije obnavlja svoju državu. Tada je Srbija (Raška), pored centralnih oblasti, obuhvatala Bosnu i Travuniju. Samo je Hum gde su živeli Srbi (kao i u svim prostorima od Cetine do Bojane, kako svedoči Konstantin VII Porfirogenit) ostao nepripojen Srbiji; njime je upravljao Mihailo Višević. koji se posle poraza Bugara od Vizantije stavio pod njihovu zaštitu. Kako su krajem IX veka u Panoniju stigli Ugri (Mađari), oni su svojim brzim konjima iz podunavske ravnice (Dunava i Tise) pravili upade u srpske zemlje, naročito u Bosnu, ali ih je suzbio srpski župan (knez) Časlav, pogubivši u jednom okršaju ugarskog kneza Kiza. Da bi se Ugri osvetili, kako nas obaveštava Barski rodoslov (Letopis popa Dukljanina), oni su u noćnom prepadu u današnjoj Mačvi zarobili župana Časlava i sa bliskim rođacima bacili u Savu. U vreme vizantijskog cara Jovana Cimiskije (969-976) Vizantija će pokoriti Bugarsku i Srbiju sve do reke Dunava.

Zeta

Nekadašnji veći deo stare rimske pokrajine Prevalis zvao se Dukljom (Dioklitija) po ostacima grada Diokleje, u čijoj blizini je u tursko doba sagrađen grad Podgornca. Od XI veka ta oblast se zove po reci Zeti i Zetom. Prvi zetski knez (dukljanski) pominje se na jednom olovnom pečatu kao "arhont Dioklije" Petar.

Jovan Vladimir (kraj H v. do 1016) je srodnik "arhonta Dioklije" Petra. On je vladao Dukljom - Zetom u vreme snaženja cara Samuila (976-1014); koji je pokorio njegovu Zetu (Duklju) a njega odveo u ropstvo. Car Samuilo je kasnije dao svoju ćerku Kosaru dukljanskom vladaru Jovanu Vladimiru i poslao ga da upravlja svojom državom. Posle poraza Samuila (1014. g.) od vizantijskog cara Vasilija II (976-1025) u dinastičkim razračunavanjima, Samuilov sinovac Jovan Vladislav ubio je Samuilovog sina naslednika Gavrila Radomira (1014-1015), kao i njihovog zeta Jovana Vladimira (1016), koji je proglašen za svetitelja (sv. kralj Jovan Vladimir).

Stefan Vojislav (oko 1040-1052) jeste prvi značajni župan-knez Zete (Duklje) koji je vladao dukljanskom državom posle sv. Jovana Vladimira, kada je nestalo ogromno Samuilovo carstvo, a Vizantija, koja je u vreme Vasilija II (976-1025) pokorila Južne Slovene u Samuilovoj carevini i dostigla vrhunac svoje moći, po smrti Vasilija II počela je pomalo da slabi i opada. Stefan Vojislav je podigao prvi neuspeli ustanak protiv Vizantije, ali drugi ustanak potpuno je uspeo. Kod planine Rumije potukao je Vizantince da je ostatak vojske bio "bedan i suza dostojan prizor". On je uspeo da, pored oslobođenja Zete (1042. g.), zavlada Zahumljem i Travunijom.

Mihailo Vojisavljević (1052-1081) on je nasledio svoga oca Stefana Vojislava. Nije uspeo da održi u jedinstvu sve zemlje kao otac mu; ambiciozni dinasti odvojiše od Zete Bosnu, Hum, Rašku; samo je Travunija ostala pod njegovom vlašću uz Zetu.

Godine 1052, od Vizantije dobio je titulu protospatara i bio upisan među saveznike i prijatelje romejske. Kad su u Vizantiji izbili nemiri, uspeo je da osvoji Rašku (Srbiju) i preda je na upravu sinu Petroslavu. U Makedoniji je 1073. izbio ustanak protiv Vizantije, u kome je učestvovao i Mihailov sin Konstantin Bodin, ali je bio zarobljen pa ga Je otac otkupio a ustanak je propao; 1077. g. župan-knez Mihailo dobio je od pape Grgura VII (1073-1085) kraljevsku titulu.

Konstantin Bodin (oko 1081. - oko 1101) nasledio je na prestolu svoga oca Mihaila Vojisavljevića. Uspeo je, usled zapleta i zauzetosti Vizantije da ovlada Raškom, Bosnom i Humom. U Bosni je postavio za župana (arhonta - kneza) Stefana, svog srodnika, a u Srbiji - Raškoj postavio je velikog župana Vukana koji je uživao veliki ugled Po smrti Bodinovoj odvojile su se od Zete opet Srbija (Raška), Bosna i Hum.

Srbija (Raška)

Vukan (oko 1083. - oko 1114). Njega je svojevremeno Konstantin Bodin postavio za velikog župana Srbije (Raške) kada je Zeta (Duklja) bila u usponu. Vukan je bio veoma hrabar i sposoban. Ratovao je sa Vizantijom a u Zeti je uspeo da smeni Bodinovog brata naslednika Dobroslava i na presto dovede Kočapara, sina Bodinovog strica Radivoja, koga je Bodin skinuo sa prestola. Uskoro je Vukan zbacio i Kočapara a na presto Zete doveo Vladimira, Bodinovog brata, kome je dao ćerku za suprugu i čvršće vezao Zetu Za Srbiju.Kada je Vukan bio poražen od Vizantije, Bodinova žena Jakvinta otrovala je, po rečima Letopisa popaDukljanina, Vladimira, brata Bodinova, i za vladara dovela svoga sina Đorđa (1114-1118. i 1125-1131) Vukanovi naslednici poznatiji su kao veliki župani Raške - Srbije: Uroš I (koji je svoga sina župana Desu postavio da vlada Zetom, pa Uroš II, veliki župan Srbije, i Tihomir (najstariji Nemanjin brat).

Uroš II (prva polovina XII v. - oko 1161), vladao je u vreme Manojla I Komnina (1143-1180), KOJI je u dve bitke (1149. i 1150. g.) tukao velikog župana Uroša II. Tada traje borba Vizantije sa Mađarima kada se u opoziciji Urošu II javlja župan Desa.

Desa (oko 1161-1165), srpski župan koji je bio u opoziciji Urošu II i Manojlu I Komninu, a u prijateljstvu sa Mađarima. Car Manojlo ga zbog neverstva, čim je završio borbu sa Mađarima (Ugrima), sa jakom vojskom napadne i zarobi 1165. Vizantijski car, zbacivši velikog župana Desu, Rašku - Srbiju je dodelio staroj uglednoj raškoj porodici, sinovima Zavide: Tihomiru, Stracimiru, Miroslavu i Nemanji.

Tihomir (1165-1169) je bio veliki župan Srbije kratko vreme do 1169, kada je među braćom došlo do sukoba u boju kod Pantina, gde je najmlađi i najhrabriji Nemanja izašao kao pobednik, i postao veliki župan Raške - Srbije.

NEMANjIĆI

Stefan Nemanja (Sv. Simeoi Mirotočivi) (1114-1200), veliki župan u Raškoj 1168-1196. Sačuvao nezavisnost Raške. Imao je tri sina: Vukana (vladao u Zeti), Stefana (vladao u Raškoj) i Rastka koji je postao monah Sava. Stefan Nemanja se odrekao vladarskog prestola u Rasu 1196. god. Odmah se zamonašio kao monah Simeon i živeo na Svetoj Gori. Sa svetim Savom podigao manastir Hilandar.

Još su mu zadužbine: manastir Studenica, Đurđevi Stupovi, crkve Sv. Bogorodice i Sv. Nikole kod Toplice.

Kralj Stefan (Prvovenčani) /Sv. Simon monah/. raški veliki župan 1196 -1217, kralj 1217-1227.

Uspešno brani Rašku od unutrašnjih i spoljašnjih opasnosti. Pomaže mu brat, monah Sava, koji miri zavađenu braću tako što iz Hilandara u Srbiju prenosi sv. mošti sv. Simeona; veštom diplomatijom prebrodio je iskušenja Latinskog carstva u Carigradu; i 1219. stvara samostalnu srpsku Arhiepiskopiju u manastiru Žiči. Kralj Stefan je postao prvi krunisani srpski kralj, u Žiči 1220. godine. Umro je kao monah Simon. Mošti mu počivaju u manastiru Studenici.

Kralj Radoslav, 1227-1233, najstariji sin Stefana Prvovenčanog.

Kralj Vladislav, 1234-1243, sii Stefana Prvovenčanog. Sagradio je manastir Mileševu kod Prijepolja i tu preneo telo sv. Save.

Kralj Uroš I, 1243-1276, sin Stefana Prvovenčanog, oženjen Francuskinjom, kraljicom Jelenom Anžujskom U njegovo vreme se razvija rudarstvo u Srbiji, kuje novac. Umro je 1280. god. i sahranjen je u svojoj zadužbini manastiru Sopoćani (kod Novog Pazara).