Koju Novu godinu slaviti

Koju Novu godinu slaviti

Većina ljudi živi u bezbrižnom uverenju da je novogodišnje slavlje hrišćanski običaj. Da li je praksa „ispraćaja stare i dočeka nove godine“ zaista zasnovana na Svetom pismu? Da li 14. januar po julijanskom kalendaru (1. januar po gregorijanskom) zaista predstavlja pravi početak nove godine? Ko ima autoritetda odredi početak nove godine?

Drevni paganski običaj

Proslava Nove godine je jedan od najstarijih i najuniverzalnijih paganskih tradicija. Ovaj običaj se faktički ne menja skoro već 4000 godina. „Jedva da postoji narod u prošlom ili sadašnjem vremenu, domorodački ili civilizovan, koji ne slavi Novu godinu u ovom ili onom vidu“, piše Teodor Gaster u svojoj knjizi Nova godina.„Nema praznika u svetu sa toliko različitih datuma u koje se proslavlja, niti sa naizgled toliko mnogo raznovrsnih običaja“.

„Božić“ pre Hrista

U starom Vavilonu novogodišnji festival je bio tesno povezan sa paganskom svetkovinom čiji su elementi veoma prisutni u proslavi Božića.

Kada i kako je nastala novogodišnja noć? Ko je započeo taj običaj? Božić, samo što se nije tako zvao, proslavljao se u Mesopotamiji pre više od četiri hiljade godina u vidu festivala posvećenog obnavljanju sveta u još jednoj godini. ‘Dvanaest božićnih dana’, vatre, verovatno i cepanica sreće (badnjak), davanje poklona, poklade i karnevali na plovilima, pantomimičari koji od kuće do kuće pevaju i izvode svoje tačke, praznovanje, crkvene povorke sa svetlima i pesmama – sve ovo i više od toga rodilo se u Mesopotamiji mnogo vekova pre Hristovog rođenja.

Proslava Nove godine započela je u starom Vavilonu. Takav paganski običaj iz drevnog kulta sunca datira 2000 godina pre rođenja Isusa Hrista. Biblija nijednom ne zapoveda proslavu novogodišnje noći. Ni Isus ni apostoli nikada nisu slavili Novu godinu. Nemojte reći „nema veze“, jer za Boga ima veze to da li prihvatamo bezbožne običaje ili ne. Vaša Biblija kaže: „Ne učite se putu kojim idu (paganski) narodi“ (Knjiga proroka Jeremije 10:2).

Paganski grčki i rimski praznik

Novogodišnje slavlje koje potiče iz Vavilona utrlo je sebi put do stare Grčke, a potom i do Rima. Taj praznik, koji su Rimljani zvali „Saturnalija“ (po bogu Saturnu), bio je popularan do krajnih granica. Te noći ljudi su bančili i orgijali u nastupu pijanstva, a proslava bi dostigla svoj vrhunac prinošenjem ljudskih žrtava, nakon čega bi se konačno sve završilo.

Kalendarski dan u koji pada prvi dan Saturnalije pomerao se tokom rimske istorije. On je počinjao negde sredinom decembra i trajao bi sve do prvog januara. Usred tog praznika padao je 25. decembar po rimskom kalendaru kada je sunce dostizalo svoju najnižu tačku. Julije Cezar, jedan od imperatora u paganskom Rimu, konačno je uspostavio prvi januar kao dan novogodišnjeg slavlja. Godine 46. pre Hrista Cezar ustanovljava tzv. julijanski kalendar i prenosi sve razvratne običaje iz rimske Saturnalije na prvi dan u januaru.

Paganski praznik prihvaćen od „crkvenih otaca“

Ali kako je ovaj posve paganski dan uopšte uspeo da se uvuče i ustoliči u naš savremen „hrišćanski“ kalendar? Odgovor se nalazi u crkvenoj istoriji. Ovaj dan je ušao u hrišćanstvo oko 375. godine naše ere, u periodu kada je car Konstantin nametnuo „hrišćanstvo“ rimskom svetu. U tom periodu u redovima hrišćana našlo se mnogo ‘imigranata’, piše Erl Kaunt. Crkveni oci su, na svoj užas, otkrili da se suočavaju i sa najezdom paganskih običaja. Navika kod ljudi da proslavljaju Saturnaliju bila je toliko jaka da nisu mogli da je se oslobode. U početku je Crkva zabranjivala taj praznik, ali uzalud.

Umesto da se odupru uticaju paganskih običaja, oci rane crkve u Rimu su pristali na truli kompromis. Crkva je uspela da oduzme Saturnu slavlje, zelenilo, svetla i poklone i da ih podari bebi iz Vitlejema. Paganski Rimljani su nominalno postali hrišćani – ali je ostala Saturnalija.

Paganski začini rimskom „hrišćanstvu“

Dolaskom neznabožačkih obreda tevtonskih plemena u srednjem veku, mnogi stari rimski običaji su sačuvani i obogaćeni. U tom periodu sada već ustaljena novogodišnja svetkovina dobila je dva nova običaja: imelu i cepanicu sreće, odnosno badnjak. Badnjak je ostatak iz paganskog kulta sunca, a parazitsku biljku, imelu, koristili su Druidi kao simbol obožavanja seksa u svojim obredima.

Kako su tevtonski običaji dodavani na već postojeću svetkovinu, datum Nove godine je privremeno pomeren na 25. mart kako bi se ona vremenski poklopila sa germanskim obredima plodnosti u proleće. Najzad, papa Grgur ponovo uspostavlja drevni paganski datum iz Rima – 1. januar. Ovaj rimski poglavar je nametnuo prvi januar celokupnom zapadnom svetu 1582. godine, kada Sveto Rimsko carstvo prihvata njegove kalendarske reforme, tzv. gregorijanski kalendar. Sve rimokatoličke zemlje istovremeno prihvataju tu promenu. U 18. veku bastioni druidskih običaja – Švedska, Nemačka, Danska i Engleska popuštaju Rimu.

Današnje kompromitovanje

Ljudi se na današnjim novogodišnjim slavljima valjaju u litrama alkohola. Savremeni stav je “lepo se provedi za Novu godinu i okreni novi list u životu!“ Novogodišnja obećanja su isprazna, bez ikakvog značenja i obično se daju više u šali. Malo ljudi učini neke dalekosežne promene u svom životu nakon te noći. Većina je izgleda ubeđena da se Bog zauvek povukao sa scene novogodišnjeg slavljenja; kao da taj Bog nimalo ne mari zbog modernih terevenki, pijanih žurki i promiskuiteta.

Šta Bog ima da kaže o Novoj godini? Da li odobrava svetkovanje paganskog festivala i praktikovanje paganskih običaja u Hristovo ime?

Bog označava Novu godinu kao paganizam

Svemogući Bog nema kompromisa. Obratite pažnju na strogo upozorenje koje je Gospod dao Izraelu kada je taj narod pokorio paganska plemena koja su naseljavala Obećanu zemlju:

„Čuvaj se da se ne uhvatiš u zamku pošavši za njima pošto se potru ispred tebe, i da ne potražiš bogova njihovih, i kažeš kako su ovi narodi služili svojim bogovima, tako ću i ja činiti. Ne čini tako Gospodu Bogu svome; jer oni činiše svojim bogovima sve što je gadno pred Gospodom i na šta on mrzi.“ (Peta Mojsijeva 12:30-31).

Koje to običaje Bog mrzi i osuđuje u Petoj knjizi Mojsijevoj? Kakvi su to paganski obredi gadost za Njega?

Upravo obredi i običaji starog Hanana i Vavilona koji u sebi sadrže novogodišnje festivale. Ti običaji preneti su i u Grčku i kasnije u Rim.

Grčki Bog vina

Teodor Gaster piše o obredima starih plemena vezanih za „novogodišnju bebu“: „Nova godina je zapravo mnogo starija nego što izgleda. Još je u staroj Grčkoj postojao običaj da se tokom velikog slavlja u čast Dionisa paradira sa bebom u pletenoj korpici. Ovo je uzeto kao simbol duha plodnosti koji svake godine regeneriše tog boga!“

Ko je Dionis? Niko drugi do Bahus – bog vina u čiju čast su Grci držali Festival vinskih buradi u mesecu januaru i februaru. Tokom današnjih prazničnih dana ljudi popiju više alkohola nego u bilo koje drugo doba godine. Novogodišnja noć se ističe po razuzdanim, divljim i razbludnim žurkama. Divljački duhovi paganskih svetkovina koji uglavnom izlaze iz vinskih boca varaju ljude, iako oni te praznike nazivaju „hrišćanskim“.

Tihi žetelac dece

Postoji još jedan simbol sa novogodišnjih proslava koji je paganski koliko i svi ostali. To je poznata figura sedokosog čoveka sa kosom za seno u ruci. Šta on predstavlja? Starog grčkog boga Hronosa koji je po izvornom običaju kosio ljudske žrtvesvojom naoštrenom kosom. U stravičnim epizodama mitskog kanibalizma iz starog vremena ovaj „tihi žetelac“ je „žeo“ malu decu. Taj grčki obred žrtvovanja ljudi prihvatio je i stari Rim gde se prinošenje ljudskih žrtava praktikovalo najmanje do 300. godine naše ere. Stoga nije čudo što Svemogući Bog upozorava da je za Njega pagansko novogodišnje slavlje gadost.(Pogledajte Petu knjigu Mojsijevu 12:31.)

Možda izgleda čudno, ali nominalni hrišćanski svet uzdiže i praktikuje običaje i dane paganskog porekla koje je zaogrnuo u tanak ogrtač imena koja zvuče „hrišćanski“. Možda ste i vi prihvatili te zaludne ljudske tradicije a da nikada niste shvatili da su one paganske do srži. „Uzalud me poštuju“ – rekao je Isus Hristos – „učeći nauke koje su ljudske zapovesti“ i dodao: „Ukidate Božiju zapovest, da sačuvate svoje predanje (tradiciju)“ (Jevanđelje po Marku 7:7, 9, 13).

Dobri poznavaoci istorije priznaće, ako ih naterate, da su ti dani paganskog porekla, ali tvrdoglavo odbijaju da prestanu da ih se pridržavaju. Bog je njihov Sudija. Nemojte da učinite istu grešku kao oni.

Kada Bog započinje novu godinu

Ne zaboravite jedno: Bog Svemogući stvorio je svemir i prilikom tog stvaranja postavio je nebeska tela na njihove putanje. Tako je vreme određeno po Njegovom satu.

Zemljina rotacija reguliše dužinu dana, mesečeve mene ukazuju na dužinu meseca, a zemljina orbita oko sunca diktira dužinu jedne godine. Samo Bog ima autoritet da uspostavi datum za svaku novu godinu. Božija kalendarska godina počinje u proleće, a ne usred mrtve zime. Pogledajte šta piše u Drugoj knjizi Mojsijevoj 12:1-2: „I reče Gospod Mojsiju i Aronu u zemlji Misirskoj govoreći: Ovaj mesec da vam je početak mesecima, da vam je prvi mesec u godini“.

U Bibliji se prvi mesec u Božijem svetom kalendaru zove Aviv, što znači mesec zelenih izdanaka. Jevreji su taj mesec kasnije nazvali Nisan po vavilonskoj reči koja ima isto značenje. Izrael je pod Mojsijevim vođstvom izašao iz egipatskog ropstva u mesecu Avivu ili Nisanu (Druga knjiga Mojsijeva 34:18). Jevrejski mesec Aviv preklapa se sa martom i aprilom iz paganskog rimskog kalendara koji se danas koristi u svetu.

Sveto pismo govori o velikom lažnom religijskom sistemu koji „pomišlja da promeni vremena i zakone“ (Knjiga proroka Danila 7:25). U pokušaju da prikrije Božiji Plan za spasenje čovečanstva, ovaj sistem je namerno smislio promenu početka božanske kalendarske godine Čovek nema vlast da menja Božiji sat, ali je Sotona vešto prevario svet u verovanju da nova godina počinje prvog januara.

Zašto je stari Izrael otišao u ropstvo

Naš savremeni svet je ovekovečio iste paganske svetkovine koje Bog osuđuje u Mojsijevim knjigama. Festivali paganštine, koje su prihvatili stari Izraelci, postali su sastavni deo savremenog društva. Čitajte u Drugoj carevima 17:15-23 razlog zbog kojeg je Svevišnji Bog odveo stari Izrael u ropstvo:

„I odbaciše uredbe njegove i zavet njegov, koji učini s ocima njihovim, i svedočanstva njegova kojima im svedočaše i hodiše za ništavilom i postaše ništavi, i za narodima koji bejahu oko njih, za koje im beše zapovedio Gospod da ne čine kao oni. I ostaviše sve zapovesti Gospoda Boga svojega i načiniše sebi livene likove, dva teleta i lugove, i klanjaše se svoj vojsci nebeskoj (astrologija), i služiše Valu (paganskom bogu sunca). I provodiše sinove svoje i kćeri svoje kroz oganj (ljudske žrtve) i davaše se na vračanje i gatanje i prodaše se da čine zlo pred Gospodom gneveći ga“.

Izrael je sledio običaje bezbožnih naroda iz svog okruženja i to se završilo katastrofom. „Zato Gospod povrže sve seme Izraelovo i izmuči ih i predade ih u ruke onih koji ih plene, dokle ih ne odbaci od sebe“

Ne nazivajte paganstvo hrišćanstvom

Da li pomišljate da je Bog možda promenio svoj stav u pogledu kompromisa sa paganizmom? „Jer ja Gospod ne menjam se“, upozorava Gospod u Knjizi proroka Malahije 3:6. Ista izjava ponavlja se u poslanici Jevrejima 13:8 u Novom Zavetu. Govoreći izraelskom narodu onda, to može da se odnosi na sve koji imaju znanje o Bogu danas,  Svemogući Bog kaže: „Vi dakle, dome Izraelov, ovako veli Gospod Gospod: idite, služite svaki gadnim bogovima svojim i u napredak (nadalje), kad nećete da me slušate; ali imena mojega svetoga ne skvrnite više darovima svojim i gadnim bogovima svojim“ (Knjiga proroka Jezekilja 20:39).

Drugim rečima, Bog savremenim hrišćanima kaže: „Budite pagani ako tako hoćete, ali prestanite da nazivate paganstvo hrišćanstvom“.

Kazna za paganstvo

Ista kazna očekuje svaki narod koji danas ostavlja Božiji zakon otkriven u Svetom pismu i okreće se običajima paganskih naroda svetkujući paganske dane u kojima se služi paganskim bogovima. Da li je zaista toliko važno da li ćete nastaviti da držite paganske običaje kao što je Nova godina? Itekako! Bog kaže da je važno!

I, šta sad?

Svemogući Bog proriče o konačnom preporodu vavilonske religije koja će vaskrsnuti u velikoj sili pre nego što On prekrati nesrećnu ljudsku vladavinu na ovoj zemlji.

Čitajte Njegovo upozorenje u Otkrivenju 18: „Posle ovog videh drugoga anđela kako silazi sa neba, koji je imao veliku vlast, i zemlja bi obasjana njegovom slavom. I povika snažnim glasom govoreći: pade, pade veliki Vavilon i posta demonsko prebivalište i sklonište svih nečistih duhova, i sklonište svih nečistih ptica, i sklonište svih nečistih i mrskih zveri, jer su od strasnog vina njegovoga razvrata pili svi narodi i carevi zemaljski su s njim bludničili i trgovci zemaljski obogatiše se od njegove silne raskoši. I čuh drugi glas sa neba kako govori: iziđite iz njega, narode moj, da ne budete učesnici u njegovim gresima i da ne primite od njegovih zala!“

Novogodišnja proslava započela je da se praktikuje u Vavilonu pre 4000 godina, a danas skoro svaki narod na kugli zemaljskoj sledi ovaj običaj. Sotona je istinski prevario sav vasioni svet (Otkrivenje 12:9). Ali Svemogući Bog je poslao svoje glasnike da upozore taj isti svet – da viču iz sveg grla, da se ne ustežu i da objave narodu njegovom bezakonja njegova (Knjiga proroka Isaije 58:1). Kazna neće zauvek ostati da visi negde u vazduhu. Neka vam Bog pomogne da poslušate ovo upozorenje i ostavite pagansku praksu sadašnjeg sveta.

Ovaj tekst je u orininalu na engleskom jeziku objavljen decembra 1964. godine u časopisu Plain Truth.