Дан јединства
Словени обележавају Дан јединства
25. јуна Словени обележавају Дан пријатељства и јединства. Тај празник је повезан са заједничким пореклом, културним традицијама и обичајима групе народа, која је највећа у Европи.
Дан пријатељства и јединства Словена основан је пре више од 50 година. 1957. године је у Совјетском Савезу био одржан први Светски фестивал словенске омладине, који је постао међународни. Сваке године се он одржава на границе Русије, Украјине и Белорусије – у то време су оне биле републике Совјетског Савеза. После његовог распада празник је изгубио совјетско идеолошко обележје, зато је добило већи значај уједињење и очување културе и традиција Словена. Очувању извора помаже и то, што ти народи говоре сличним језицима, - испричао је у интервјуу Гласу Русије директор Института славистике РАН Константин Никифоров. Сви се разумемо, када се полако говори. Друге језичке групе не могу да се разумеју попут Словена. Рецимо, фино-угорски народи. Нас уједињују језик, књижевност, култура. Данас се обнавља узајамна заинтересованост. Што се тиче идеје словенске културе, то је идеја културне целине, идеја сарадње у области културе, науке, образовања.
Идеја словенског јединства је настала још у Кијевској Русији. У 17. веку се поставаљало питање стварања свесловенског језика – јединственог за све представнике тих народа. Међутим, нас уједињује не само језик. Постоје заједничке црте и у таквој области као што је кухиња. Сваки словенски народ воли чорбу у више варијаната. Читавом свету су познате варијанте малих куваних пирошки од теста с различитим надевом и зачинима.
Много заједничког имају Словени и у култури: од фолклора све до националних ношњи, - истакао је кандидат филозофских наука, доцент Санкт-Петербуршке духовне академије Владимир Василик. Словени традиционално воле у народној ношњи белу и црвену боју. Они су јединствени и у поштовању према Николи Чудотворцу и светом Џорђу. И празноверја су им иста. Уствари Русија дугује јужним Словенима народну митологију. Данас Словени насељавају територију Јужне и Источне Европе, Урала и даље све до руског Далеког Истока. Словени живе и у Закавказју, Средњој Азији, Западној Европи, Америци. Укупан њихов број износи више од 300 милиона.
25. јуна Словени обележавају Дан пријатељства и јединства. Тај празник је повезан са заједничким пореклом, културним традицијама и обичајима групе народа, која је највећа у Европи.
Дан пријатељства и јединства Словена основан је пре више од 50 година. 1957. године је у Совјетском Савезу био одржан први Светски фестивал словенске омладине, који је постао међународни. Сваке године се он одржава на границе Русије, Украјине и Белорусије – у то време су оне биле републике Совјетског Савеза. После његовог распада празник је изгубио совјетско идеолошко обележје, зато је добило већи значај уједињење и очување културе и традиција Словена. Очувању извора помаже и то, што ти народи говоре сличним језицима, - испричао је у интервјуу Гласу Русије директор Института славистике РАН Константин Никифоров. Сви се разумемо, када се полако говори. Друге језичке групе не могу да се разумеју попут Словена. Рецимо, фино-угорски народи. Нас уједињују језик, књижевност, култура. Данас се обнавља узајамна заинтересованост. Што се тиче идеје словенске културе, то је идеја културне целине, идеја сарадње у области културе, науке, образовања.
Идеја словенског јединства је настала још у Кијевској Русији. У 17. веку се поставаљало питање стварања свесловенског језика – јединственог за све представнике тих народа. Међутим, нас уједињује не само језик. Постоје заједничке црте и у таквој области као што је кухиња. Сваки словенски народ воли чорбу у више варијаната. Читавом свету су познате варијанте малих куваних пирошки од теста с различитим надевом и зачинима.
Много заједничког имају Словени и у култури: од фолклора све до националних ношњи, - истакао је кандидат филозофских наука, доцент Санкт-Петербуршке духовне академије Владимир Василик. Словени традиционално воле у народној ношњи белу и црвену боју. Они су јединствени и у поштовању према Николи Чудотворцу и светом Џорђу. И празноверја су им иста. Уствари Русија дугује јужним Словенима народну митологију. Данас Словени насељавају територију Јужне и Источне Европе, Урала и даље све до руског Далеког Истока. Словени живе и у Закавказју, Средњој Азији, Западној Европи, Америци. Укупан њихов број износи више од 300 милиона.
Коментари