Vreme za prizivanje radosti

Prolećni meseci, traven i izok, kako su ih nazivali Stari Sloveni, ili cvetar i trešnjer, kako su ih nazivali preci s ovog prostora do 19. veka, u stvari su dva najlepša meseca u godini – maj i jun. U njima je mnoštvo praznika i rituala posvećenih novom buđenju, prirodi, i Vesni koja se slavila kao boginja proleća, cvetanja i klijanja, i moćna sila koja svake godine uspeva da suzbije duhovno delovanje depresivne boginje Morane.

Hramovi boginje Vesne i danas postoje I, ako je verovati običajnicima, treba ih ovih dana posećivati, jer su to kultna mesta – izvori hladne vode, velika hrastova stabla i poljane pune rascvetalog raznobojnog cveća i lekovitog bilja. Poseban značaj treba dati praznicima koji ove godine padaju u drugoj polovini maja, Spasovdanu i Malom Đurđevdanu.

Svetkovina kojom se suzbija depresija

Sa simbolima staroslovenske boginje Vesne dobro je izvesti i neki od drevnih rituala koji podrazumevaju i pravljenje ili kontakt sa njenim talismanima, a to su venci, zvončići i jaja, koje je hrišćanstvo preuzelo od paganskih religija, pre svega od Kelta, pa onda i Slovena, da obeleži praznike Cveti, Vrbicu, Uskrs i Đurđevdan.

Ali boginja Vesna bila je zaštitnica pojedinih životinja i biljki koje se u njenim mesecima i danas poštuju ne bi li porodici doneli blagostanje, a čoveku sreću i zdravlje. Njena živa bića bile su ptice lasta, kukavica i roda, koja se danas smatra vesnikom novorođenčadi, a od njenih biljaka – breze, vrbe, ljubičice, maslačka i cveta breskve, pravile su se moćne amajlije.

Vesna je uvek prikazivana kao statua koja u ruci drži buket grančica i ovih biljčic,a a negde iza nje uvek je bio bog, vitez i ratnik Gerovit, za kog se smatra da je u srednjem veku, kad je hrišćanstvo počelo da se širi među potomcima Kelta i Slovena, poneo ime Đorđa koji je ubio višeglavu aždaju i postao Sveti Georgije.

Jedan od najmoćnijih rituala koji se i danas izvodi u mnogim krajevima širom Balkana, a pamte ga iz priče predaka i mnogi u Srbiji, jeste pravljenje Vesninog lika od pruća. Praznik je ustoličen uvek 13. maja (odatle u pravoslavnom kalendaru Mali Đurđevdan). Tog dana su momci i devojke od granja i pruća pravili njenu lutku, oblačili je krošnjama i strukovima trave i cveće, a najlepša joj je bila kosa od raznih biljčica sa cvetićima.

Nošena je uz pratnju zajednice, kroz naselja i na kultna mesta. Ali, i danas, 13. maja na Mali Đurđevdan, pojedini naprave lutku boginje Vesne (ne mora biti velika), okite je strukovima najlepšeg poljskog i baštenskog cveća, kosu joj naprave od grančica vrbe, a onda joj obuku „suknju“ i oko glave simbole svoje sreće – za zdravlje joj oko vrata stave ogrlicu od suvih ili svežih strukova bosiljka sa grančicama i bobicama drena, za ljubav joj oko glave naprave venčić od ljubičica, za unosan posao joj oko struka okače pojas sa kojeg visi mnogo kovanog novca, da zvecka što jače, za uspeh u svim životnim situacijama na prsa joj okače broševe od listova lovora, a za potpunu sreću i zaštitu od zlih sila u celu lutku, linijom čakri, (od vrha čela do stomaka), u obe „ruke“ i obe „noge“, umetnu češnjeve starog belog luka ili male glavice tek izniklog.

Sa tom lutkom, kad je sve spremno, obiđu celu svoju kuću, pohvale se svim ukućanima i onima do kojih im je stalo i zbog čije su sigurnosti amajliju pravili, i odnose na druga važna mesta, u kancelariju, garažu, školu. Dok se obilaze kultna mesta na kojima bi boginja Vesna za vas trebalo da deluje, nije suvišno pevati neku kratku bajalicu poput: „Boginju novog života u moju kuću sam dovela i ona je svu sreću, sigurnost, zdravlje i novac za mene ponela…“ Smislite sami šta vam je važno. Ali se potrudite da tokom rituala kuća bude čista, da sve u njoj blista i da, ako nema dovoljno sunčeve svetlosti, popalite sijalice. Važno je i da vam dom bude topao jer „pored zanosne lepote, Sloveni su Vesni pripisivali vlast nad Suncem i toplotom, bez kojih ne bi bilo obnavljanja prirode, klijanja i nicanja novih biljnih izdanaka“, tvrde istraživači drevnih religija.

Dan kada se i vihor može ukrotiti

Prvi četvrtak koji padne posle 40 dana od Uskrsa, jeste praznik koji je u kalendaru hrišćana obeležen kao Spasovdan. Ako se držimo one teze da je Uskrs bio trenutak u godini kad čovek može da se uznese do viših sila, a ne da traži način da one siđu do njega, onda taj period od inače mističnih 40 dana, ukazuje na važnost ovog praznika. Možda nam se baš tada sve ono o čemu smo na Uskrs razmišljali, ostvari.

Čak ga i hrišćani vezuju na ovaj način u svoju teologiju. Za Spasovdan kažu da je praznovanje trenutka Vaznesenja Gospodnjeg, kako se Isus podiže i oblak ga odnosi u nebo, koji su lično videli apostoli dan nakon vaskrsnuća Hrista.

Po hrišćanskom učenju, Hrist je posle Vaskrsenja boravio na zemlji sa učenicima još 40 dana, učvršćujući im veru posle Golgote i raspeća. Sam čin Vaznesenja zbio se u Vitaniji, selu na istočnoj padini Maslinske gore, udaljenom dva kilometra od Jerusalima, na putu za Jerihon. Toga dana završio se Hristov boravak na zemlji, radi spasenja i iskupljenja ljudskog roda. Hristos se pred apostolima, blagosiljajući ih, vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca. Posle toga se apostolima vratila njihova vera, radost i hrabrost. i oni su je preneli na vernike koji su uz Isusa naučili kako da se uz ljubav i hrabrost suprotstave patnjama i bolu.

Ovaj se praznik, međutim, svetkovao i u vreme paganizma, kao dan praznovanja glavnog Četvrtka u godini. Dana kada dolazi božanstvo Spas koje štiti biljke i useve uprkos gromovniku Perunu koji je, po verovanju, u kasno proleće, gromovima i grádom tukao letinu. Iz oba ova razloga, narod širom Evrope smatra da je Spasovdan praznik od kojeg svaki pojedinac može imati mnogo koristi, ako ga prigodno obeleži. U svesti mnogobožaca, božanstvo Spas imalo je sličnu misiju kao Isus Hrist. Davalo je ljudima nadu da se mogu izboriti protiv prirodnih stihija, posebno protiv ćudljivog proleća koje im je, tokom maja i juna, često uništavalo letinu.

Biljke za sveti Spas duše i tela

Zato se i danas na Spasovdan, mnogim običajima, ljudi čeliče. Veruje se da gradonosne oblake i tugu porodicama predvode samoubice, deca preminula nekrštena ili utopljenici. Zato su, kažu stari, bajalice protiv gráda i najefikasnije, jer su u pitanju ljudske nečastive sile. Da bi ih ukrotili, dovoljno je da se na Spasovdan osvešta neki oštar predmet, tako što će celog dana, ove godine, od ponoći 4. do ponoći 5. juna, stajati pred vratima ili pored prozora.

Pred svako sledeće nevreme, ili kad u kući započinje svađa, treba na isto mesto ispred kuće ili kod prozora, postaviti nož, britvu, sekiru, srp ili drugu oštru alatku koju je „video“ Spas.

U mnogim delovima Evrope, pa i u istočnoj Srbiji, ljudi na Spasovdan beru lekovito bilje. Legende o božanstvu Spasu i spasenju Hrista, garantuju ljudima da će travke pomoći da se spasu bolesni. Tako će babinjača pomoći bledunjavim i iscrpljenim ženama, ako se one prvog utorka posle Spasovdana okupaju u tom čaju.

I majčina dušica ubrana na Spasovdan dobra je za magičnu kupku, pre svega za devojčice kada dobiju prvu menstruaciju. U skuvan čaj doda se srebrna para, pa se od omađijane vodice prvo malo otpije, a potom se napravi kupka posle koje će mlade devojke imati redovan i bezbolan ciklus.

Zdravljak, koji donosi zdravlje, i sveta biljka kopriva, još su moćniji ako se uberu na Spasovdan. Za narod u istočnoj Srbiji, kopriva ubrana tog dana kuva se u bakraču na otvorenom ognjištu, i gnječi se čurkalom istesanim od glogove grane. Sve vreme dok se meša, ponavlja se neka bajalica za prizivanje zdravlja, mladosti, snage i hrabrosti.

Bosiljak, inače sveti, još je jači magijski rekvizit ako se ubere na Spasovdan. Bilo koji melem, vodica za pojenje ili prskanje, med za bacanje i rasterivanje čini, muti se tom spasonosnom grančicom i uvek postiže cilj.