Drevne civilizacije Srbije

-


 LEPENSKI VIR

Prvo naselje u Evropi



Lepenski Vir, najvremešnije evropsko urbano naselje, naše je najpoznatije, najveće i najznačajnije mezolitsko i neolitsko arheološko nalazište. Smešteno je na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri. U vreme izgradnje hidroelektrane Đerdap, između 1965. i 1970, otkriveno je ribarsko lovačko naselje. Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (kako stambenih, tako i sakralnih) koji su izgrađeni u preriodu od oko 6500. do 5500. godine pre naše ere. Glavni rukovodilac istraživanja ovog lokaliteta je bio profesor dr Dragoslav Srejović, čuveni arheolog i akademik.


 VINČA

Najstarija metalurgija bakra


Vinčanska kultura je bila tehnološki najnaprednija praistorijska kultura u svetu, između prvih vekova 5. milenijuma i početka 4 milenijuma pre nove ere. Najranija metalurgija bakra u Evropi potiče sa lokaliteta Belovode u istočnoj Srbiji. Svaki od istraženih nataloženih slojeva, koji obeležava pojedine faze života u Vinči, sadrži prave riznice raznovrsnih predmeta (oruđe i oružje od kamena i kosti, posuđe, ritualne vaze, figurine upečatljive stilizacije, nakit od raznih vrsta retkih i skupocenih materijala)... O stepenu razvijenosti govore i urezani znaci poznati kao "vinčansko pismo".











VIMINACIJUM
Najveći amfitetar na Balkanu



Rimski vojni logor i grad nastao je u prvom i trajao sve do početka sedmog veka. Bio je jedan od najznačajnijih legijskih logora na Dunavu, a izvesno vreme i glavni grad rimske provincije Gornje Mezije, koja je obuhvatala najveći deo Srbije, severnu Makedoniju i deo Bugarske. Viminacijum je imao više desetina hiljada stanovnika, dok je logor oko koga je nastao grad imao čak 6.000 vojnika. Razorili su ga 441. godine Atilini Huni, a obnovljen je kao vojno utvrđenje 535. godine, za Justinijana Prvog. U toku su iskopavanja amfiteatra, koji je sa svojih 12.000 mesta jedan od najvećih na Balkanu.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Stare reci i zaboravljeni izrazi

-
ПОДСЕТНИК СТАРИХ РЕЧИ И ЗАБОРАВЉЕНИХ ИЗРАЗА А абаџија – занатлија, претеча шнајдера, који израђује: сукнене прслуке, чакшире, гуњеве, копоране и слично абер – вест, глас; ширити аброве, преносити аброве-оговарати, отрцавати; аброноша-особа која трачара около и својом причом загорчава неком дан абсец , абсоц – лепа повећа стаклена округла тацна са постољем за колаче aбриктовати – 1. преваспитавати и доводити неког у ред ,  2. обрађивати или равнати даску  на столарској машини „абрихтеру“. аван – посуда у којој се туца паприка или шта друго за кухињу и кување аванзовати – напредовати у служби, добити боље радно место авијон – 1. авион, а`ероплан, ајроплан. Израз: „к`о авион“-згодна девојка авлар – посластичар, производи алву, баклаве, шампите, кремпите, колаче и без акохолно пиће бозу, а лети шором гура колица са сладоледом. Цена једне кугле, ако се нема пара, је једно свеже (украдено) јаје. авлија – ограђен простор око куће, патосано двориште, капиџик, вел
Прикажи све

ЉУБАВНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

-
Слика
ЉУБАВНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ Подсетник: Према  Вуку Стефановићу Караџићу  народне лирске песме су женске песме. Рекао је да њих певају ,,не само жене и ђевојке него и мушкарци и то највише по двоје у један глас. Женске пјесме, каже даље Вук, пјева и једно или двоје само ради свога разговора … и зато се у пјевању женских пјесама више гледа на пјевање него на пјесму…” Најбројније су, свакако, љубавне песме. Мислим да ти је разлог јасан   Овим песмама се исказивала љубав према особама супротног пола. Љубавне песме превазилазе све друге видове лирског изражавања у народној књижевности по бројности, лепоти и разноврсности свог садржаја. Пуне су нежности и топлине, срећних узлета и многих нада, великих и тајних жеља и чежњи. С друге стране, неретко се у њима могу наћи и бол и патња чији је узрок у несрећној љубави и растанку. Живот је неодвојив од поезије, а поезија своје мотиве проналази у самом животу. Отуд и проистиче чињеница да нису све љубави срећне. Мотив несрећне љубав уве
Прикажи све

Dizanje ili ispijanje u slavu

-
Слика
Dizanje ili ispijanje u slavu je najsvečaniji dio slave. Ovaj obred se u nekim krajevima vrši zajedno sa lomljenjem kolača, a u nekima ne. Domaćin i gosti ispijaju vino uz svečane molitve i zdravice. Za vrijeme dizanja u slavu stoje gologlavi, a vrata na kući su zatvorena. Okadi se kolač, svijeća, žito, domaćin, ukućani i svi gosti. Dolibaša – poseban gost koji vodi računa da pred svima ima vina - sa čašom vina u desnoj ruci govori molitvu, prekrsti se, popije vina i zdravi se sa onim ko mu je sa desne strane i preda mu čašu vina. Ovaj se prekrsti, zdravi domaćinu, popije malo vina i doda čašu domaćinu. Domaćin uradi isto i doda čašu onome ko je sa lijeve strane dolibaše. I ovaj uradi isto i doda drugu preko puta sebe, i sve tako dok se ne izredaju svi gosti i domaći narod. Zatim svi uzimaju malo žita i opet se obrede čašom, pa se nastavlja sa molitvama i ostalim zdravicama. Zdravice su sadržinom različite jedna od druge, ali se mogu podijeliti na dvije vrste: u jednima se moli Bogu
Прикажи све