ТАЈНА КОЛАНЧЕТА СТАРИХ СРБА РУСЕНИЧКОГ ПОДГОРА

ТАЈНА КОЛАНЧЕТА СТАРИХ СРБА РУСЕНИЧКОГ ПОДГОРА

Круцијално обележје националног и етничког идентитета за сваког човека, бар у прошлости, била је његова одећа, односно ношња. Међутим, ношња није служила само за обележје националне или етничке припадности, већ је она, по строгој форми кројних облика одеће, слагању делова одеће, строгоформалној геометријској орнаментици, изузетно стилизованим везовима цветних мотива и устаљеним колоритом одабраних боја, служила и као обележје времена и простора у коме је стварана и ношена, представљала трагове културно-историјских специфичности у развоју једне националне или етничке скупине од момента њеног настанка. Сваки део одеће, својом визуелном формом, геометријском орнаментиком, цветним мотивима, богатством суптилних и раскошних украса савршене израде и фино слагање боја, крије неку поруку о социјалном статусу жене или мушкарца, верску или националну припадност онога који га носи а често казује и о неким култуно-историјским чиниоцима кроз далека времена и на широким просторима. Такав је случај и са деловима ношње Старих Срба из Русеничког Подгора. На ношњи Старих Срба Русеничког Подгора ништа нема што је случајно или произвољно навезено од стране везиље. Чак и боје су се користиле у складу са одређеним обрасцима који су пратили старост, пол и социјални статус жене или мушкарца. Сваки вез има свој смисао и своје значење. Везови Старих Срба су се груписали у две основне групе: „бајраке“ (не „барјаке“) којима се исказивала национална, верска и етичка припадност и „шаре“ којима се исказивао социјални статус жене или мушкарца
Неки везни мотиви су били обавезни за један одређени, кључни, истурени и видни део одеће и нису могли бити замењени другим везовима. Такав је случај са женским „коланчетом“ Старих Срба Русеничког Подгора.
Коланче је платнени појас чија је спољна површина извезена милиметарском перлицама („манистрима“ а по старом „монистрима“), тако да у потпуности покривају платнену површину појаса, а распоредом њихових боја се добија својеврсни мозаик са везовима познатим као „бајраци“ и „шаре“. „Коланче“ је девојачки или „лазарички“ појас и носе га девојке до удаје а, у периоду после Другог светског рата (када су забрањени многи делови српске ношње за жене), носиле су га и младе жене.
Оно што завређује пажњу јесте везни декор коланчета, где доминира осмокрака звезда са устаљеним колоритом од, претежно четири боје (црвена, плава, бела и жута), односно осмокраки крст као незаобилазни детаљ који су, на јединствен начин рукотвориле Српкиње Русеничког Подгора и, из генерације у генерацију, транспоновале овај везни образац у облику сложене геометријске фигуре, у науци познате као октограм. Осмокрака звезда, као везни мотив се могла наћи и на другим деловима одеће, али на коланчету она је била неизоставна и незамењива, и у комбинацији са шестолисним цветом. Зашто баш на коланчету? Да ли зато што је симбол звезде („северњаче“, односно „Polaris“) која је центар неба (Великог Кола, Кола Сварога)? Покушајмо да одгонетнемо.
Осмокрака звезда, односно осмокраки крст се у српском етнолошком бићу Старих Срба, према фрагменталној грађи (археолошки налази, писани и ликовни извори) појављује у различитим временима националне историје, на ширем географском просртору и у, мање-више, истом облику (осмокраке светлости, односно осмокраке звезде или осмокраког крста). Симбол осмокраке звезде је стар колико и људска цивилизација.

Осмокрака звезда на коланчету као неизоставни орнамент.

Осмокрака звезда на „скутачи“, где није била обавезна.

Превез за главу са осмокраким крстом као претежниm орнаментoм.

Какве тајне и какве поруке крије коланче Старих Срба? Да ли осмокрака звезда, односно осмокраки крст представаљају симболе соларних божанстава Старих Срба у која су веровали у својој најдаљој прошлости? Да ли је то симбол првих људских цивилизација на планети (имајући у виду чињеницу да се појављују у многим културама света и на местима где су зачете прве људске цивилизације)? Да ли то значи да и Стари Срби Русеничког Подгора припадају тим првим људским цивилизацијама, обзиром да их осмокрака звезда, односно осмокраки крст, као и многа друга обележја старих цивилизација, прате током читаве историје постојања ? Који је смисао и које значење осмокраке звезде или осмокраког крста? Да ли су то симболи хришћанства, дубоко утемељени у свести и бићу Старих Срба? Да ли ти знаци представљају спој хришћанских и предхришћанских веровања?
То су питања на која треба тражити одговоре како би се одредило време зачетка српског национа, осветлило порекло понеких одевних елемената ношње Старих Срба са очуваним траговима индоевропске, старобалканске, старословенске, српске старовековне и средњовековне културе.
Коланче Старих Срба са осмокраком звездом, односно осмокраким крстом, као једним од „бајрака“, представља праву прилику да се, анализом његових везних орнамената и мотива, задре у најдаљу прошлост Старих Срба, да се стекне свеобухватно сазнање о култоролошким одликама Старих Срба и историјским збивањима која су их пратила током историје и која су се уграђивала у њиховој одећи.

ОСМОКРАКА ЗВЕЗДА КАО СПОНА ПРАСЛОВЕНСКИХ И ХРИШЋАНСКИХ ВЕРОВАЊА
СТАРИХ СРБА

Неоспорно је да је у словенској митологији, па и митологији Старих Срба са простора Русеничког Подгора, осмокрака звезда била симбол Поларне звезде (северњаче), звезде која је, по њима, центар неба око које се окреће звездано небо, или како су га, у прошлости, они називали Коло Сварога. По том колу су они рачунали и време, односно имали свој календар. По овој митологији Бог Коледо је Словенима пренео науку о Великом Колу (Колу Сварога), и направио први календар (дар Коледа). Коледо је дао људима календар када је Поларна звезда (Купала) пресецала нулти меридијан. Након прорачунавања времена када се то догодило, добија се 6530. година пр.н.ере са осцилацијом од 30 година. Присуство симбола Поларне звезде на коланчету Старих Срба упућује нас да корене, односно старост Старих Срба треба тражити у периоду око 6500. године пре Христа, односно пре око 8500. година , збирно са годинама после Христа. На ту временску дистанцу нас је упућивао и надвратник Богородице Муштишке.
Осмокрака звезда је симбол чију основу чини крст. Са било које перспективе посматрана, осмокрака звезда, садржи крст различите форме и облика (па и кукастог крста, односно коловрата). Крстови различитих облика у међусобној симбиози чине осмокраку звезду. Крст као симбол је био и у предхришћанској религији и митологији.

Крст и коловрат као основа, садржина и конструкција осмокраке звезде (октограма) на коланчету Старих Срба Русеничког Подгора.




Небо ноћу. Када се саберу и нацртају четири главна положаја у току 24 часа звезде северњаче (Polaris), Малих и Великих кола - добија се знак коловрат.




Једна од контур осмокраког крста на коланчету.




Осмокраки крст на археолошком остатку крчага у селу Чечан (Косово) за који класични археолози тврде да је из IX века, а савремени археолози тврде да је из времена Вунчанске културе (4000 година пре Христа).




Крст предхришћанског божанства Волоса (Велеса) у које су веровали Стари Срби.

Оно што треба истаћи јесте да је осмокрака звезда, односно осмокраки крст нашао дубоко утемељење у иконографији српске православне вере.У Православљу је најраспрострањенији осмокраки Крст, кога још називају и Распећем. Како се у православљу тумачи осмокраки крст? По хришћанству, то је типичан канонски приказ Распећа. На вертикалној оси се налазе три крака. Средњи, велики је за руке Распетог Христа. Горњи означава таблицу са натписом “Исус Назарећанин, Цар Јудејски”. Тај натпис на три језика – грчком, латинском и јеврејском – је Пилат наредио да се закује на Христов Крст. То је био римски обичај да се на таблицама показује кривица кажњеника. У православној традицији Христове ноге нису приковане једним ексером, већ са два – свака нога посебно. Тако је заиста и било на основу истраживања Туринске плаштанице. Доњи крак је за ноге Распетог. Његов један крај је мало подигнут. Тај подигнути крај указује на небо, куда се упутио благоразумни разбојник, који је био распет заједно са Христом, а други, спуштен – на ад, као место за другог, непокајаног разбојника. 

Најчешћи православни крст.



Осмокраки крст цара Душана.


Косовски крст.




Осмокраки православни крст са полумесецем који симболизује ефхаристијску Чашу са Христовом Крвљу, а не победу над исламом.




Карађорђева лента са осмокраким крстом и осмокраком звездом.




Пресвета Богородица у свом знаку-полумесецу.




Руске ленте за одликовања.




Осмокрака звезда као реликвиј и мозаик у православним црквама.

Понекад се може видети Крст са полумесецом. Понекад се то тумачи као симбол победе Православља над исламом. Али Крст са полумесецом је познат још из првих хришћанских времена, много пре сусрета хришћана и муслимана: он подразумева облик крста и сидра као знака наде. Полумесец симболизује и евхаристијску Чашу са Христовом Крвљу, Којом се искупљују људски греси. Такви Крстови се постављају на Црквама, које су посвећене Пресветој Богородици, јер је месец, полумесец – знак Пресвете Богородице, а Крст – знак сунца и симбол Христа. 
То што нам је дано да видимо и разумемо на Крсту, то нам само приближује али не и у потпуности открива тајну Распећа и тајну Крста. Оно што је еводентно јесте да је библијски Бог Светлост и то у потпуности сваког аспекта речи. Он је поставио Сунце да обасјава и да загрева земљу, да се по њему и по Месецу одређује време на земљи, дан и ноћ.
Оваква поставка настанка света није у супротности са предхришћанским веровањем Старих Срба, по којој је врховни Бог Вид (Вишњи) створио видело (светлост) и поставио Сварога да њиме упраља.

Слободно се може рећи да су Високи Дечани ризница тајни о постојању, опстајању и бивствовању Срба на простору Метохије, Косова, Србије и Балкана. Они су кључни сведок српске историје и културе у хришћанском и предхришћанском периоду, па (слободно се може рећи) и у периоду од постања до данас.

Високи Дечани као ризница у којој је кључ тајне о вишемиленијумској историји Срарих Срба. Назив „Високи“ не потиче због висине цркве као грађевине, већ што је ово свето место, по својој светости и духовности најближе са Вишњим (Богом), местом на ком се догађала и догађају Божја чуда. То што Високи Дечани, као и многобројни културно-историјски споменици у Метохији и на Косову, нису довољно и на едекватан начин истраживани, прича је за себе. Резултати неких истраживања упућују на закључак да, оно што је Аркона била за Западне Словене, то су Високи Дечани били за Јужне Словене. За разлику од Арконе, у Дечанима је остало доста трагова предхришћанске вере. Ту је скривена тајна осмокраке звезде са женског коланчета Старих Срба, Перуновог шестолисног знака, коласте аздије и многих других знакова и симбола који прате Старе Србе неколико миленијума.



Фреска у кружном простору октагона.


Повезивањем кључних углова фреске добија се осмокрака звезда или октаграм.


Фреска манастира Високи Дечани на којој доминира осмокрака звезда. Ова фреска предмет је многих студија америчке НАС-е у погледу настанка људске цивилизације на планети.


Осмокрака звезда као заглавље, а неколико Перунових симбола (шестолист) на меморандум на Дечанској повељи из 1330. Године.


Крст на паникандил (хоросу) у Високим Дечанима, саздан од осмокраких звезди.


Перунов шестолист са соларним симболима старе србске вере у поду манастира Дечани, 14. век.Облик камена сведочи да није наменски прављен за
овај под, него је највероватније из предходно порушеног староверног храма узет због изузетне израде и лепоте.


Соларни крст пред храмом манастира Дечани.


Овакав крст, са староверним симболима, налазио се у Високим Дечанима. Нестао је без трага. Остала је само слика.



У близини комплекса рајачких пивница (код Неготина) налази се напуштено старо гробље прогнаних Срба са Косова и Метохије. Надгробни споменици, у виду декоратиавних преслица (кудеља) потичу из прве половине и средине XIX века, изграђени су једноставнијом техником клесања од пешчара. Надгробни споменици у форми стела су врло богати орнаментима у виду осмокраких и вишекраких звезди, осмокраких крстова, соларних и других знакова карактеристичних за предхришћанска веровања.

Треба рећи да су Високи Дечани, као епицентар религијске духовности од најстаријих времена и као прави административни центар владајуће религије, није могао, ни смео да има трагове старог веровања Срба (бар не у тој мери), колико, верујемо, су мале периферне цркве и храмови који су биље физички далеке у односу на централне црквене власти. Нажалост, те цркве и ти храмови су страдали у албанском погрому (нарочито 1999. - 2004. године). 
Ипак, мора се признати, хришћанство је наишло на погодно тло у србској предхришћанској вери да је у толикој мери пустило корене у србском националном бићу, да је код Срба тешко одвојити национално од верског, и обартно.

ОСМОКРАКА ЗВЕЗДА КОД ДРУГИХ НАРОДА, ЊИХОВЕ ФОЛКЛОРИСТИКЕ, ХЕРАЛДИКЕ И РЕЛИГИЈЕ

Осмокрака звезда је присутна у фолклору и религији многих народа и на простору далеко ширем од Балканског полуострва. То присуство је најупечатљивије код ношњи хималајског племена „Колашани“, на застави Републике Азербејџана, у Украјинској филклористици као најчешћи везни мотив, код трагова старих цивилизација и у многим црквама и храмовима света. Објашњења о овој појави су различита. Најлогичније, и на чињеницама утемељене (бар писцу ових редова), су аутохтонистичка теорија и индоевропска теорија о пореклу Срба. Прва полази од става да су Срби староседеоци Балкана и да су имали неколико светских освајања (под вођством Нина Белова, Серба Макаридова и Александра Карановића) а друга полази од става да су Срби пореклом из Индије и да су европски простор населили кад и други европски народи. Постоје и друге теорије о пореклу Срба, међу које треба поменути ону, која је званично прихваћена, по којој су Срби досељени са Карпата, у приоду VII-VIII века. Колико је која теорија тачна, то ће показати време и даља, свременија истраживања. Погледајмо сада нашу осмокраку звезду где се још појављује:

Осмокрака звезда као доминантни везни мотив на превезу за главу код Колашана (Хималаји) за које се верује да су далеки преци свих Еврпљана. На превезу за главу код Старих Срба осмокраки крст је такође био неизоставани везни мотив (свечани од сребрне срме, новца и шљокица а свакодневни од обичних перлица попут Колашанког).


Осмокрака звезда (октограм) као део грбаРепублике Азарбејџан.


Осмокрака звезда (октограм) као везни мотив украјинског фолкора


Грчки митолошки херој Ахилеј са осмокраким звездама на реверима ратничког оклопа као на његовом и Ајаксовом огртачу.


Осмокраки крст на златнику из музеја у Даблину. Кажу да припада
Времену 2000 година пре Христа.


Стела краља Мелишипака I (1186–1172. п. н. е.). Краљ представља своју ћерку богињи Нанаји. Звезда представља богињу Иштар, месец бога Сина, а сунце бога Шамаша. Стела се налази у Лувру, а узета је из Сусе.


Ахилово ратничко одело је украшено симболима са дечанских фресака (осмокраким звездама и звездама репатицама). Шта ово значи? Ово питање намеће временска дистанца између Ахилеја и фресака Високих Дечана.


На Ахиловом ратничком оделу врло изразити и чести су знаци крста са четири оцила, или крста са четири полумесеца. Ти знаци су потпуно слични са знацима те врсте на фрескама Дечан, грба Републике Србије и крстом словенског Бога Велеса. Ако Ахил није Стари Србин, онда сигурно јесте Стари Словен.

Можемо рећи да осмокрака звезда, на коланчету Старих Срба Русеничког Подгора, као доминантни везни мотив и као најчећи орнамент на остацима културно-историјских споменика, јесте својеврсни запис и доказ о вишемиленијумском историјско-религијском континуитету на простору на коме се они данас налазе. Пријемом хришћанства, Стари Срби се нису одвојили од својих исконских веровања која су их чинила оно што јесу – Словенима. Они су, под жестоким притиском верских световних власти са нововерним приступима у духовном и световном животу унутар истог или другог (страног) етникума, настојали да своја стара религијска веровања задрже (сачувају), прилагоде или обједине са новим, у супротном, они су та своја стремљења скретала са центара културно-религијског живота на периферне просторе њиховог фолклорног бића (ношњи, песми, игри и др), чинећи то по строго прецизним обрасцима, на прикривен и перфидан начин, све у циљу очувања дубоко укорењених старих веровања, која су истовремено била и обележја њиховог националног етникума. Један од таквих случајева су и орнаменти на коланчету Старих Срба Пусеничког Подгора.

Драгомир Станисављевић Живкин