Maske u Srbiji

Svako bira masku prema svojim osobinama, karakteru, te je ona ujedno i unutrašnji deo bića "maskirane" individue, daje joj ili oduzima moć, fikciju.

Tekst: dr Vesna Marjanović
Fotografije: Aleksandar Dragutinović
i ljubaznošću Etnografskog muzeja u Beogradu

Stari narodi, pa i naši preci, masku su smatrali predmetom ekvivalentnim licu. Ona je omogućavala prividnost, tj. preuzimala je duh pretka, božanstva ili demona i kao medijum pomagala u ovozemaljskom svetu. S vremenom je iščezao mitski sadržaj i veza s kultovima predaka i agrarnih božanstava ili demona. Ono što masku danas čini sponom sa minulim vremenima jeste da ona i dalje stvara iluziju jednakosti; noseći masku, svi postaju jednaki – bogati i siromašni, stari i mladi, muškarci i žene.

Na prostorima Srbije maske su uglavnom domaće izrade. Pravljene su od drveta, tikve, rogova, kože, krzna, hartije, kartona, tekstila, ali u poslednjim decenijama XX veka koriste se i kupovne – fabričke izrade, nabavljene u knjižarama u većim gradovima Srbije ili u inostranstvu.

Najstarije maske po svome poreklu i upotrebi u ritualima jesu zoomorfne maske. Verovatno su nastale u saglasju sa totemskom životinjom, čovekovim životinjskim pretkom kao predstavnikom kosmičkih i duhovnih principa i snage. One su prvobitno imale tesnu vezu sa agrarnim demonima i božanstvima plodnosti. Većina zoomorfnih maski poseduje rogove, kao simbole snage i moći. U tome se najviše pojavljuju likovi jelena, koze, ovce, rode, medveda, vuka.

Maska jelena prisutna je u raznim povorkama u gotovo celoj Evropi. Kod nas je sačuvana u jugoistočnim delovima Banata i u severoistočnoj Srbiji. Koriste je u koledarskim povorkama Srbi, Rumuni, Mađari u Debeljači (Banat), a Romi i Bugari u južnom Banatu u vreme pokladnih povorki. Ništa manje nisu značajni drugi zoomorfni likovi, poput koze, ovna. Maske ovce ili ovna ređe su ali se povremeno zapažaju na prostoru južnog Banata.

Maska medveda ima dugu tradiciju u ritualima gotovo kod svih slovenskih naroda. Veruje se da pojava maske medveda u tradicionalnim povorkama o pokladama predstavlja prežitak starobalkanskih i antičkih kultova (nasleđe vezano za Artemidu medvedicu). Kult medveda povezan je i sa starom srpskom mitologijom u kojoj je medved zauzimao mesto žitnog božanstva i bio povezan sa slovenskim bogom Volosom. Posvećeni su mu naročito rituali u vreme praznika Sv. Andreja (13. decembar) i na Sretenje (15. februara).

Među najarhaičnije maske šireg balkanskog područja, pa i Srbije, spadaju antropomorfno-zoomorfne maske. Ovakve maske odgovaraju stočarskim društvima i njihova linija rasprostiranja veoma je velika. Konstatovane su po obodima alpsko-karpatskog-balkanskog planinskog sistema. Tom tipu maski pripadaju one sa severa Bačke (buše) iz pokladnih povorki kod Mađara, na istoku su karakteristične za južne delove Banata – Grebenac, Straža, (maske vola) u povorkama fašangi kod Rumuna i Srba, pa dalje linijom prema Bugarskoj do predela Leskovačke Morave u povorkama surovara i koledara kod Srba. Zajednička odlika je antropomorfno lice sa dodacima životinjskih atributa, najčešće rogova.

Antropomorfni arhaični likovi najčešće su baba i deda, mlada i mladoženja. I u jednom i u drugom paru, prerušavaju se muškarci. Danas je to najupečatljiviji oblik inverzije pola – muško u žensko (baba/mlada), i žensko u muško (deda/mladoženja). Lice je garavljeno, rumenjeno ili dopunjeno nekim predmetima, kao što su naočare, izrasline i slično. Antropomorfni likovi često su nosili i maske od hartije. Groteska se odnosi na preuveličavanje koje dobija fantastične razmere u predstavljanju izgleda čoveka.

Fantazijske maske pripadaju svetu mitsko-legendarno-bajkovitih likova i svetu fantastike (zmajevi, kiklopi, dinosaurusi, dvoglave aždaje i dr.). Čovekova okupiranost zamišljenim bićima s vremenom se prenela na dečji svet i kroz masku i maskiranje unela drugu stvarnost. One na neki način izražavaju čovekov alter ego, njegovu podsvest i projekciju nepoznatog.

Ergomorfne maske su maske koje u većini slučajeva podražavaju izgled nekih predmeta iz svakodnevice (bure, šešir, kocka, šporet, dinar, sladoled). Pojavljuju se u pokladnim povorkama (Vojvodina) ili u povorkama i maskenbalima profanog vremena (u gradskim sredinama). Ovakve maske prisutne su i u reklamnim ritualima današnjice. Mnogi opredmećeni likovi šetaju ulicama – poput praška za pranje veša, šampona za kosu, ambalaže za motorno ulje i sl.

Većina današnjih oblika maski predstavlja pokret u drugom pravcu i sjedinjuje se sa ljudima i drugim kulturama u momentu kada oni to i požele da praktikuju svojom voljom.