„Косингас-Ред Змаја” Александра Тешића

Српски Господар прстенова

„Косингас-Ред Змаја” Александра Тешића први је роман српске епске фантастике код нас

Име слике: Александар Тешић (Фото Ж. Јовановић)

„У предвечерје велике битке на Косову, српски витешки Ред Змаја суочава се са испуњењем древног пророчанства Ватре, по коме ће један њихов витез заувек зауставити надирање хорди нељуди из Хада. Док се витезови спремају на коначан обрачун и силе Хада настоје да убију Ратника из пророчанства, води се један невидљиви, тихи рат између старе словенске вере и хришћанства.”

Управо овим реченицама, на корицама нашег првог романа епске фантастике „Косингас-Ред Змаја” Александра Тешића, који се недавно појавио у издању издавачке куће „Порталибрис”пасионирани љубитељи епске фантастике могу ући у сложени, необични и фантастични свет бића из корпуса најстарије словенске митологије.Реч је о необичном роману у којем аутор, користећи најразличитије изворе и историјску грађу, читаоцима приближава стару српску митологију, историју, и обичаје који су се у многим деловима Србије одржали чак и до данас.

Александар Тешић нам открива да је идеја да напише овакву књигу настала 2003. године, када је сасвим случајно открио, како каже, „да и ми Срби имамо митологију која по лепоти нимало не заостаје за грчком митологијом, а да о њој не знамо практично ништа”.

– За разлику од грчке, стара српска словенска митологија је углавном преношена усмено, генерацијама, било у облику обичаја, или у облику бајке, предања, народне песме... Некако не могу да замислим Грка или Египћанина који не зна ништа о грчкој или египатској митологији. Код нас је, ето, све могуће, у школи се о њој готово не учи, а оно мало што се спомиње у народним јуначким песмама уопште није довољно да неког заинтересује за обимне, стручне књиге које на сувопаран начин третирају ту материју – каже Тешић.

Радња романа се одвија у Србији, годину дана пре Косовског боја, а главни јунаци су Косингас, односно монах Гаврило који је витез Реда Змаја, и Марко Краљевић. Па ипак, Косовски бој и најезда Турака нису главна тема романа, иако ће се он тиме завршити. Краљевић Марко се неће борити са Турцима као што бисмо могли очекивати, већ ће он у машти писца постати Косингас, витез древног Реда Змаја. Како нам аутор открива, ни данас се не зна како је легенда о Марку, заправо, настала и како је прешла границе Србије па је данас позната и у Бугарској, Румунији, све до граница са Русијом.

На путу те својеврсне иницијације Марку здушно помаже дотадашњи Косингас, монах Гаврило који, као врсни ратник и зналац свих тајни, чува границу између два света. И, док се кује челик, Марко и Гаврило путују Србијом решени да спрече најезду нељуди и током својих путешествија срећу разне живописне ликове, како људске тако и митолошке.

На питање како реагује на опажање да роман умногоме подсећа на Толкиново дело „Господар прстенова”, Александар Тешић одговара: „Ма колико ми то годило као великом обожаваоцу Толкиновог дела, сваком приликом подвлачим чињеницу да је све рађено по српској митологији, од најмањих митолошких створења па до имена главних јунака који носе имена славних словенских богова. Ако, и поред тога, постоји сличност са Толкиновим делом, онда се морамо запитати да ли је и он користио словенску митологију за своју трилогију. Географска места у роману су потпуно аутентична, и било ми је задовољство да их опишем, јер сам их са својим пријатељима као планинар лично обишао и лично се уверио у њихову лепоту и чаролију којом зраче.”

Читајући роман сазнаћемо и ко су, заправо, биле бабице, демони који су отимали недовољно чувану новорођенчад, како су се неки каснији хришћански свеци заоденули у одећу старих словенских богова, каква је уопште разлика између змаја и аждаје, на који начин је Марко дошао до свог чувеног буздована, зашто су стари Срби веровали да стабла чудног облика имају магијске атрибуте, да се крећу и говоре...

Александар Тешић, искусни преводилац, који се отиснуо и у авантуру писања, верује да ће након овог романа ускоро објавити још два који би са првим чинили трилогију о новим пустоловинама наших јунака. Како каже, он би радије жанр свог романа преименовао у „историјско-митолошки жанр” а како, и у коликој мери описане пустоловине подсећају и на пустоловине Хобита, јунака из чувеног Толкиновог „Господара прстенова”, најбоље просудите сами.

Марија Андријашевић

-----------------------------------------------------------

Све из српске митологије

Сва митолошка створења као и описани стари митолошки обичаји су искључиво из српске митологије. На полеђини књиге стоји упозорење аутора које није рекламни трик, већ је намењен онима које ће можда такви обичаји шокирати, изазвати отпор, неверицу и сумњу, јер су описани као наше стварно историјско наслеђе, и још увек се практикују у неким деловима Србије.

објављено: 12/03/2009