Алфонс Муха и „Словенска епопеја”
Алфонс Муха и „Словенска епопеја”
Живео је у време највећих ослободилачких побуна словенских народа, у време када су подјармљени Западни и Јужни Словени жудели за пуном независношћу коју су изгубили играма моћних царевина, у време када је било неопходно очувати дух, оптимизам и веру у слогу свих словенских племена којима је заједничка карактеристика слободарство. У својој „Словенској епопеји“, Алфонс Марија Муха, највећи чешки сликар и један од највећих заступника сецесионизма (Art Nouveau) у Свету, овековечио је круцијалне тренутке историје словенских народа.
Рођен у чешкој провинцији, где се и школовао, од раних дана је показивао наклоност ка црквеној уметности. Пут образовања га је одвео до Академије лепих уметности у Минхену и Париза, где је усавршио своје технике и где је доживео велики успон. Након успеха, постигнутог 1894. године израдом плаката за чувену француску глумицу Сару Бернáр, Муха бива упослен на раду више десетина плаката, пре свега за позоришне представе. Чувене су његове литографије – представе четири годишња доба, затим витраж за катедралу Св. Вита у Ријеци. На Светској изложби 1900. у Паризу је дизајнирао павиљон Босне и Херцеговине. Често је користио лице своје кћерке Јарославе као основу бројних персонификација, нпр. на литографији „Судбина“.
Међутим, Алфонса Муху ће обележити једно стилски и тематски другачије стваралаштво. Након деценија искуства и финансијског напретка, године 1900. је изнајмио део замка Жбиров на западу Чешке, где је непосредно пре почетка Великог рата започео четрнаестогодишњи рад на циклусу „Словенска епопеја“. Циклус обухвата двадесет слика великих формата (неке имају површину од преко 48m2). Слике су представе најважнијих догађаја из словенске прошлости до почетака XX века, те се тако на његовим платнима налазе предели прапостојбине Словена, прикази великих битки као што су оне код Таненберга и на Витковој гори, затим одлучујући тренуци у националним историјама словенских народа („Суђење Омладини“, „Одбрана Сигета од Турака“, „Покрштавање Словена“). Доста је полагао значаја на „словенску солидарност“, што је представљено на слици „Краљ Отакар II“ – овај бохемски велможа организује свадбено весеље на обали Дунава, где присуствују владари и кнезови словенских држава, међу којима посебно место заузима краљ Стефан Урош са синовима Милутином и Драгутином.
Када је Балкан у питању, поред представа бугарског Цара Симеона и Свете горе, један од, према Мухи, кључних момената из пансловенске историје јесте и крунисање Цара Душана. Слика носи назив „Крунисање српског Цара Душана за источноримског Императора“ и настала је 1926. године. Слика димензија 4,05×4,80m приказује велику процесију, која се креће путем од православне цркве, а коју предводе девојке у народној ношњи са великодостојницима са царским мачем на јастуку. На слици се налази велики број витезова на коњима, као и народа. Око Цара Душана се налазе посилни који придржавају његов црвени царски плаштом.
Све се слике одликују великим форматима, рађене су романтичарским стилом и обилују бројним фантастичним мотивима, за разлику од претходних Мухиних радова. Овај циклус његових слика је претрпео бурну историју у тежњи да се сачува од нациста, а касније и од социјалистичке власти Чехословачке републике. Тек недавно су слике враћене у Праг, где су биле изложене прашкој јавности, а последњи пут у јулу 2012. године у Велетржној палати, згради чешке Националне галерије, у којој се излажу поставке уметничких дела XIX, XX и XXI века.
Алфонс Муха је рођен 24. Јула 1860. у месту Иванчице, у Моравској. Овај чешки сликар се сматра најпознатијим представником сецесионизма (Art Nouveau) и највећим дизајенером на прелазу из XIX у XX век. Студирао је сликарство у Минхену и на Академији у Паризу. Аутор је бројних позоришних плаката, слика, фотографија и дизајна ентеријера. Након окупације немач
Коментари